Prosao je godisnji odmor za vaseg voljenog doktora Gejlorda i u razgovoru sa mojim doticnim i veoma zahtevnim kolegom Kalmametalosmrdislavom IV dosli smo do tematike da bi se valjalo opet poceti pisati za nas blog. Pored mnogobrojnih tematika i albuma do kojih smo dosli zajednickom diskusijom bio mi je predlozen, od strane voljenog li kolege, da recenziram Cryptopsijev sad vec legendaran fenomen od albuma The Kralj koji ne bese umet govorit iz 2008. i ja se odlucih za taj hrabar potez da uradim tu prokletu recenziju...
I tako Brutal Assauklt, 19 po redu, se odrzao u Avgtustu ove godine i vas mesaja medju nebeskim spasiteljima Dr. Gejlord je imao tu privilegiju da prisustvuje ovoj manifestaciji. Dok vi zavrsite sa pljuvanjem u pod, psovanjem i mene i svega zivog i nezivog i tako tim simpaticnim radnjama ja bi da vam malo docaram kako je bilo na ovom, doista neverovatnom, festivalu, naravno sve u skladu sa mojim vec do sada zabeleznim i odvratnim spisateljskim sposobnostima.
Mozda bi bilo pogodno malo da objasnim gde se festival nalazi i neke osnovne informacije. Festival se odrzava u jednom prelepoj tvrdjavi Josefov u gradu Jaromeru, grad velicine Pozege za nas Srbijance ili za Vojvodajnski nebeski narod grad velicine Beceja, gde se jos jedan nesrecni festival trebao odrzati ali necemo o tome. Grad Jaromer se nalazi oko nekih 110 km od Praga i veoma je blizu Poljske granice sa Ceskom. Festival je poceo da se odrzava 1996. godine i obicno su tu nastupali ceski i slovacki grinde i smrt mjetal bendovi. Poceo je da stice masovniju popularnost od 2006. godine i sad je vec utemeljen moderan letnji festival. Racunajte da treba nekih 16 sati da se dodje do festivala autobusom,a kolima je jos brze, za voz me ne pitajte zaista nisam siguran. Kad se dodje do festivala imate izbor da ili kampujete u obicnom ili tzv. Mere Mortals kampu ili u V.I.P. kampu za sta ce vas kostati dodatnih 16 evra po osobi, sto je po meni potpuno bacanje para ali paranoicnih ljudi ima svukud pa se naravno i od njih se novci mogu ekploatisati. Mesta za kampovanje itekako ima i svako moze da nadje pogodan prostor za sebe, sto mi se odista svidelo. Naravno za pravu mjetal elitu tu su naravno obezbedjeni moteli i hoteli sa varijabilnim cenama od 8 do 20 evra po noci pa ko ima finansija samo nek izvoli. Postoji organizovan prevoz do festivala i nazad, jer su doticni moteli i hosteli prilicno udaljeni od festivala. Takodje u kampu postoji i opcija za tusiranje, kiosci za punjenje telefona, bar, brza hrana sve sto vam je potrebno i nepoterbno da vas mami da potrosite vase bedne novce. Sad da napokon predjem na dozivljaje iz dana u dan.
Day 1, Sreda 6. Avgust
Krenuli smo u utorak oko 18 casova, i tamo smo stigli oko 10 casova pre podne, verovatno bismo stigli i ranije da se malo nismo zadrzali na prokletoj Ugarskoj granici i da nismo pravili toliko pauza, but oh well. Silazimo sa autobusa i krecemo da se smestimo u kamp. Posle nekih 5-8 minuta hodanja, nasli smo idealno mesto za sator, sklopili ga i cekali smo karte. Tu je vec nastao pravi problem, jer smo cekali nekih dobrih 3 i po sata za organizatora festivala da nam donese karte, kasnije se nije ni pojavio, kakav macan, pa je organizator puta, Aleksandar izdvojio od svoje ruke i svima doplatio za karte, cin zbog kojeg od mene ima maksimalni rispekt. Kad smo dobili karte, otisli smo do obliznjeg standa i za kartu dobili narukvicu, knjizicu o festivalu, DVD od prosle godine i program festivala koji se nosi oko vrata. Karta nas je kostala tako oko 80 evra umesto obecanih 75, ali u jos ranijem periodu karta se moze uzeti cak i za 60 evra so its a bargain!
Zbog problema sa kartama smo propustili prva dva benda Suburban Terrorist i Keep On Rotting al oni nam i nisu bili bitni jer su svi hteli da vide Flotsam and Jetsam. Matorci su kranje solidno prasili, odmah pocinjuci sa svojim hitom Cekicglava, mada su svirali malo usporeno, ne znadem zasto al opet je atmosfera na njima bila super. Posto nesam neki poznavalac njihove diskografije braca iz Jagodinu su mi kazali da su imali solidnu set listu al da su omakli po neku dobru pesmu (trend koji ce mnogi bendovi na ovom festivalu nastaviti). Kratka pauza posle F i J, sutke su bile izuzetno dobre cak je i wall of death bio prikladan, i napokon dobijem priliku da probal limunadu sa ukusom grejpfruta, sto je po meni jedna od najboljih stvari koju sam u civotu okusio. The Agonist je bend koji mene licno smara, pa sam njih iskulirao, a i nisu zvucali nesto ktulu zna sta. High On Fire sam na kratko uspeo da odslusam jer sam se bacio na pregled mercha i odmah sebi uzeo neke diskove. Cene su vise nego prikladne, cak i jeftinije nego kod nas. Cene ploca su me pogotovu odusevile, samo 15 evra,a cena diskova moze da bude od 8-13 evra. Majice od 15 do 20 pa se moze reci da nije bilo preterivanja a i izbor je bio odlican. Sve velike izdavacke kuce ukljucujuci Unique Leader, Relapse, Nuclear Blast, Lacerated Enemy, Mythos Production i mnoge druge su imale svoje standove. Nakon veoma poduzeg pregleda mercha odlucio sma da iskuliram u kampu i propustim Chtnonic, veoma intresantan bend, al umor me je ipak savladao i odlucio sam da se cuvam za najveca dva benda prvog dana Terrorizer i Venom. Terrorizer je poceo malo tupo, gitarista je imao nevidjenih problema sa zvukom i nikako nije mogao da se prilagodi ostalima, ali uprkos tome svirka im je bila odlicna, vec je pocela da se okuplja publika i sutke su bile krvave i kako bih se izrazio veoma grajndi. Svirani su svi klasici i neke nove pesme, Perica Sandovalica je rasurao udaraljke kao i uvek i novi clanovi Terorizera su daval isve od sebe. Nakon njihove svirke probio sam se malo blize da bih ko coek mogao da gledam Venom. Kasne. NAAAAAAAravno da kasne. Pa to je Venom, ekvivalent Radetu Tekilerovicu za ime svega. Kasnili su dobrih 20 minuta i napokon izadjose na binu. Cronos je izgledao veoma seksi, i po meni veoma cudnom potezu, poceli su odma sa kompozicijom Black Metal. Malo li je cudno da pocnes sa najvecim hitom al sta se moze. Zvucali su odlicno, Cronos skoro mladoliko se setkao po binici, odlicna interakcija sa publikom, nezaobilazeca vatra, sve te fine stvari. Ono sto im mnogi zameraju, ukljucujuci i mene sto nisu svirali neke evergrin stvari tipa Countess Bathory i Witching Hour, jer su umesto njih svirali neke novije stvari koji i nisu bile nesto, koliko god se matorci trudili da ih predstave drugacije. Mada ja sam opet bio prezadovoljan cuo sam Bloodlust, Live like an Angel, i druge klasike pa je sve u svemu svirka bila veoma uspesna. Poslednji bend je bio Modern Day Babylon ali smo svi bili izricito nezaintresovani za njih pa smo se vratili do satora, da raspravljamo o utiscima uz delikatno ispijanje vinjaka. Inace zaboravih da napomenem. Festival se bazira na 2 glavne i na jednoj sporednoj bini. Glavne dve bine se sovu Jegermajster i Metal shop a sporedna se zove Metalgate.
Kao sto vidite, prve dve bine su veoma blizu jedna druge i ako ugrabite dobro mesto mozete da gledate bendove na obe bine a da se ne pomerite, tj. ako mozete da izdrzite da citav dan stojite. Do Metalgate bine ima nekih 3-5 minuta hoda i imam nekoliko zamerki sto se nje tice ali o tome malo kasnije. Sve u svemu kranje solidan pocetak prvog dana, koji je samo naznacavao da ce ostlai dani biti mnogo bolji.
Day 2, Cetvrtak 7. Avgust
Probudili smo se malo ranije da bismo gledali Havok. Kratka svirka je bila, ali opet savrseno izvedena, svirali su svoje najvece fanki hitice, pevac je malo mudrovao o svetu, politici, bajatosti sampita u lokalnim pekara, sve potpuno razumljivo, samo sto je to bilo prepuno kliseeva, al nije prvi bend koji je o tome pricao, a nece biti ni poslednji. Nakon Havoka odlucih se za malo duzu pauzu zato sto je ovaj dan jednostavno bio predobar. Pauza je potrajala do 14 casova, kad je malo i Sunce zaslo, pa vise nije bila tolika vrucina i nastupise Church Of Misery, japanski stoner metakl, sa neverovatno dobrim rifovima i kranje milom tematikom o serijskim ubicama sto je kod mene znacajan plus. Ceo bend je bio u asortimanu 70-ih, primetio se nesvakidasnji uticaj Crnog Sabata, jednostavno su pokidali, da se tako prosto izrazim. Nakon njih nastupali su jos jende legende Sljes Mjetala - Onslaught. Oni su po meni zvucali mnogo bolje od Flotsama, i zaista su se trudili da podignu masu na noge, sutke non stop, pevac malo iznerviran sto ima tako malo vrmeena za sviranje, al sve u svemu svirali su kranje strastveno, pod zarom i naravno su propustili neke hitove ali su vecinski ispostovali sve fanove. Nakon njih nastupise grine legende Misery Index. Uf na njima je vas doticni Gejlord dobio odlicne, bolne ali i zasluzene batine. Sutke na njima su bile prava havarija, neverovatna energija, bes, iskaljavanje, neprestano razvaljivanje, jednostavno odlicno. Savrsen miks starijih i novijih stvari se postarao da su svi bili zadovoljni. Nakon njih mnogi grind i brutal fanovi su otisli da se okrepe za kasnije bendove ali ne i ja. Imao sam izrazitu zelju da vidim Manegarm, viking black metal bend. Intresovalo me je kako ce uspeti njihovu savrsenu atmosferu sa albuma da prenesu na ziv nastup. I moram priznati, itekako su uspeli. Vikinski horovi, tradicionalni instrumenti, tiha recitovanja starih nordijskih saga, bilo je prekrasno, dok sam ih slusao umor je me skoro u potpunosti napustio, i njihova svirka mi je jedna od mnogih koja se zavrsila prebrzo. Nakon njih dozvolio sam sebi malo lufta i veoma pametno iskoristio vreme - otisao na Meet and Greet za Suffocation, moj omiljeni bend. To sto je ovo uopce bilo moguce na ovom festivalu me je veoma prijatno iznenadilo, i skoro svaki bend je ovo odrzao, sa izuzetkom Slayera i Spasma i mozda jos nekih. Posle malo duzeg cekanja, uspeo sam da se rukujem sa svima njima, dobio potpis na kartu i naravno islikao se. Sreca, sreca, radost. Jos uvek nestrpljivo cekam slike, ali sam taj dozivljaj upoznavanja svog omiljenog benda se ne mere docarat recima, ali sam siguran da me razumete. Nakon svega toga malo sam se prelamao dal otici gledati Crowbar ili Gutted na Metalgate bini. Ipak je Crowbar nadjacao proive za drugim bendom i taman sam stigao da zauzmem dobro mesto. Oni koji nnijesu upoznat sa Crowbar muzikom znajte da ona definitivno nije za letnje festivale. Ne zato sto su losi, daleko od toga, nego kad slusate tako energicne bendove kao npr. ove sto sam ja gore nabrojao i dojete da slsuate Crowbar cija muzika je neizrecivo teska, deprimirajuca i naravno ipak pored svega toga izrazito kvalitetna, samo je mozda bila prevelika promena raspolozenja kod mene sta znam. Opet i ja mozda previse cepidlacim, zvucali su savrseno. Vidi se a i cuje se da Kirk peva svim svojim bicem, i da uziva u tome sto radi. A prijatan detalj je bio sto ste mogli da vidite druge bendove sa strane kako uzivaju u njihovoj svirci, ukljucujuci i Suffo, Obucare, Mizeriju indeksa i druge. Nakon Pajsera doslo mi je vreme da geldam jedan od mojih prvih smrt mjetal bendova - Cipelice ili Obituary za neupucene. Keep in mind da je ovo bio jedan od retkih bendova gde nisam uspeo da se probijem do prvih redova. Sve u svemu Tardi me je oduvao akd sam ga cuo. Zvuci neopisivo bolje uzivo nego na albumima, a za sve vas koji ste upoznati sa njegovim vokalima, ova izjava vam sigurno znaci nesto. Hitic za hiticem i stariji i novi, svi su bili odlicno ispraceni, mala zamerka sa moje strane sto nisu svirali Find The Arise but oh well, cuo sam slowly we rot, back to one, dying, infected i mnoge druge obucarkse himne. Mali predah sam morao da nacinim na Red Fangu, iako sam mogao da cujem da su odlicno zvucali jer vec je ponestajalo snage ali se moralo izdrzati za sledeci bend - SUFFOCATION!. Oni su mi maltene jedan od najvecih razloga zasto sam se uopce i odlucio da odem na ovaj festival. Probijam se polako do mesta za sutku i zeljno iscekujem da izadju na scenu. Gospoda izlazi krece prva pesma Liege of Inveracity ako se ne varam i ja nestajem narednih 50 minuta. Nsastup je bio beyond godlike. Sutke krvave, nasilne, brutalne, neprestajuce, izbor pesama - Effigy of the forggoten, breeding the spawn, pierced from within, funeral inception, catatonia, sullen days, as grace descends, my demise, dismal dreams abomination reborn i na kraju slag na torti INFECTING THE CRYPTS, Frankov Hand chop, njegova interakcija sa publikom, baljezganje i vicevi jednostavno savrseno odsvirano, savrsen zvuk, performans, SVE i po meni verovatno najbolji dozivljaj i najbolja svirka na festivalu
Kao sto mozete ocekivati, posle njih mi je trebalo dosta vremena da se okrepim. Seo sam sa strane i slusao Donesi mi Horizont, po meni idiotski bend but whatever. Medjutim, moram im priznati da su napravili odlicnu atmosferu cak je bio i povelik wall of death na nekoj od njihovoj pesama. U to vreme Inquisition je svirao na Metalgate bini, odlucih se da polako krenem tamo da ih barem cujem kako zvuce, sretoh jednog ortaka koji mi kaze da ne idem tamo dzabe jer se ocajno cuje, malo iskulirah jos sa njim pa krenesmo na najveceg hedlajnera festivala i moje prvo veliko razocarenje - Slayer. I pre nego sto vi Slavujer opsednuti zombiji skocite da branite vasu religiju i vas civot i da uopsteno smorite bilo koga ko vas poznaje da vam objasnim nesto mada se necu previse dugo zadrzavati na tome, ali eto da vas kolko tolko ispostujem i kazem vam moje misljenje iako naravno ocekujem da ga necete prihvattiti uopce ali sta da vam radim. Slayer je jedno vreme bio moj omiljeni bend, kult je bio za mene, albume Hell Awaits i Reign In Blood i dan danas znam napamet kolko sam ih puta slusao. Al desilo se to sto se obicno desi da sam postao prezasicen njima i da su me jednostavno smorili. Znaci citajte imbecili NE MRZIM IH ali su zato SMORILI. I ceo taj kult Slavujera mi je postao dosadan pa sam presao na druge stvari. Medjutim uvek mi je bila zelja da ih vidim uzivo i njihov koncert prosle godine sam, nazalost, morao da propustim jer sam upisivao faks. E sad, zasto su me razocarali. Pa jednsotavno, bili su i oni sami veoma umorni, nezaintresovani i kranje dosadni, Primetilo se da oni na ovo gledaju kao na jos jednu obicnu tezgu, koju moraju da skinu sa one stvari, da odsviraju bez strasti sta vec, to ce sve nasi fanovi popraviti i tako je zaista bilo. Kad su izasli na binu, uz obavezno kasnjenje mind you, euforija. I to ne bilo kakva euforija, vec Slejer euforija dragi citaoce. To je vec fenomen za sebe. Svako ko uopce zna za Slejer i za njegove fanove me ovde vec sigurno razume a za one koji ne znaju, mada sumnjam da ih ima, nek odgledaju ovaj klip tu vam je sve receno https://www.youtube.com/watch?v=uLfvDG3B79s ,mada da ne gresim dusu bilo je divno cuti neke moje omiljene sevdalinke uzivo tipa Hell awaits, chemical warfare, black magic, antikrst, raining blood, angel of death i tako dalje. Minus su bile vec izrazito dosadne numere Sesone u Abisu, Bladline i Discpile, mada krivim prezacenost slejerom zasto vise ne mogu da podnesem ove numere ali sta je tu je. Zao mi je bilo sto ne odsvirase, kill again, die by the sword i malo vise sevdaha sa reing in blood albuma al dobro, kazem nije bio los nastup ali ej bio dosadan i bezivotan, ocekivao sam vise od Slejera is waht i am saying, guzvu i smrad da ne pominjem, to ej vec bilo nesto vankosmicko. Nakon Slejera nastupise Deca Bodoma, Deca Bobana, bend ciji fan nikad nisam bio ali preko drugih ljudi sam znao za mnoge njihove pesme, cak sam neke i prepoznao, ali dotucenost od ovakvog fantasticnog dana me je sotavilo umorno, ispraznjeno ali sve u svemu zadovoljno. Kratak predah, slusanje Katatonie u kampu, koja nije zvucala toliko lose, ali nestalo mi heroina da se pucam u venu, a i EKV fanovi nemadose novaca da mi prave drustvo zato sam ih iskuliro, smradovi jedni. Malo kad sam prikupio snagu nakanih se da odgledam i Khold, bend me je bas odusevio u najmanju ruku receno. Nisam cuo za njih pre Brutala ali se nameravam da ih ozbiljno preslusam u narednom periodu. Tako se zavrsio drugi i po meni, najbolji dan ovog festivala, mrtav umoran se vratih u sator da se prikuplja energija i volja za novi dan prepun jos vise odlicnih performansi.
Day 3, Petak 8. Avgust
Donekle okrepljen od prethodnog dana, i posle dorucka odlucih se da slusam stare favorite Fleshless. Jes da su kratko svirali al su pokidali sa svojim jedinstvenim blendom melodike i sirove brutalnosti su odusevili publiku ukljucujuci i mene. Malo duza pauza posle njih pa se odlucih da oko 15 i 30 gledam moje skorasnje favorite Skeletonwitch. Pre nego sto su oni poceli uspeo sam da na kratko cujem Mors Principium Est i moram reci da su mi zvucali primamljivo. Missim volim ja melodiku i sve al gore pomenut bend mi je uvek delovao rpevise genericni al njihova svirka me je ubedila da im dam jos jednu sansu, sto se jos nisam nakanio. Prvi red za Skeletonwitch, odusevih se. Momci su dali sve od sebe, odlican misk svih albuma je obezbedio fantasticnu atmosferu, solidna interakcija sa publikom sve je bilo na svom mestu. Tako zadovoljen se okrenuh na drugu binu da bih cuo moje drugo razocarenje -Fleshgod Apocalypse. Volim bend, da se odma razume ali ko god je upoznat sa njihovom muzikom zna da ju je voema tesko preneti uzivo, veoma je grandiozna, instrumentalno teska, cak i simfonijski zahtevna. Sta je bio problem? Pa ozvucenje za pocetak. Gitare se nisu cule dobrih 80% posto vremena. Bilo mi je kranje simpaticno akd sam video da ljudi prave sutku uz opersko pevanje i violine, faking metal am i rite? Bili su malo i uobrazeni na bini, sto je donekle i razumljivo ajde, ali se videlo da su vise isli na scenski nego na muzicki nastup al ja im nisma to toliko zamerio sam se blago razocarao to je sve. Svirali su samo novije stvari sto je bio veliki let down za fanove njihovog prvog albuma i EPa, gde spadam i ja, but what can you do. Ono sto mi se vec svidelo kod scenskog nastupa je bio dodatak operske pevacice i povremeno osecajno recitovanje kranje odlicne poezije pevaca, sto je bilo takoreci originalno i must say, steta samo sto su tako lose zvucali, ali trud se mogao videti kroz pretencioznost pa im ne zameram previse. Iskoristio sam sledeci bend - Carnival in Coil za kratku pauzu i priliku da zauzmem prvo mesto za Unleashed, stare miljenike svih disko manijaka. Frontmen benda se postarao za odlicnu atmosferu, zvucali su perfektno mada im mnogi zameraju kranje bizarnu setlistu, bilo je tu hitova ne mogu lagat, al ne svirati uopce prvi album je za mene bilo kranje apsurdno, ali opet previse su dobro zvucali da bi im iko zamerio bilo sta, solidna mesavina malo vise novijih ali i malo starijih hitova. Posle njihove svirke jedan mladic se toliko rasplakao od muke sto nisu svirali Before Creation Of Time da je i meni doslo da zaplacem al se ubrzo pribrao. Nakon Unleasheda sam imao malo poduzu pauzu, pa sam malo razgledao merch, uzeo nesto da jedem iz mnogobrojne ponude hrane na festivalu. Ima svakakva moguca kuhinja - Tajlandska, Britanska, Germanska, Ceska narodna, Americka, nazalsot nigde nije bilo Serbistanskog standa da uzmem malo aleve i masti za meze ali sta se moze. Takodje imala je i veganska kuhinja i cak prilika da jedete bubasvabe i ostale divne sunarodnike ovih insekata, faking metal. Cene su takodje kolko tolko korektne, hamburger naa festivalu kosta 2 i po kupona sto je kad se prevede na nas kurs oko nekih 250 dinara, sto je otprilike ista cena kao i na Zlatiboru so take that in effect. Porcije su takodje povelike pa se imate i cega najesti od toga sto platite. Nakon tog kratkog predaha napokon sam imao prilike da posetim Metalgate binu da bih gledao The Ocean. Za one koji ne znaju The Ocean vam pripada grupi bendova poput Isis, Cult Of Luna, Mastodon, Baroness itd koji sviraju taj neki progresive sludge/post metal, ako ne mozete da zakljucite preko zanra samo zamislite Deftones na steroidima pomesanim sa Crowbarom i Acid Bathom. The Ocean je za mene predstavio najprijatnije iznenadjenje na festivalu, daleko od toga da ne volim bend, sve gore pomenute bendove volim, osim Mastodona oni su nj, ali nisam ocekivao ovako energican i emotivan nastup. Pevac se kretao kao anomalija, skaci na ogradu, sa zvucnika, crowd surfing, jednsotavno nije postojao trenutak da je on bio miran, pluca je izbacio iz sebe, a ostlai muzicari su velicanstveno preneli zvuk benda uzivo i neizmerno sam uzivao dok sam ih slusao. Posle svirke uradili su takodje jednu neverovatnu stvar. Posto oni nisu imali Meet and Greet pevac je nakon koncerta izasao medju prvim redovima i slikao se potpisivao se radio sta god su ga fanovi zamolili da urade, sto je postovanje barem ako pitate mene. Videlo se da nije zurio da je ostao do kraja da bi svima izasao u susret. Moje mesto u prvom redu sam sacuvao da bih gledao sledeci bend, veoma retku poslasticu da se cuje uzivo - Pungent Stench. Bizarno, perverzno, brutalno, sirovo i naravno prepuno crnog humora tako bih ja opisao Pungent Stench i to sam upravo dobio od njihovog nastupa, sve sami najprljavi klasici, osecaj bluda i izopacenosti u atmosferi - neponovljivo iskustvo. Posebno sto je doprinelo tome jeste pojava izvesne gospodjice, cijeg se imena ne secam, ali razumite me pojavila se u veoma doticnom izdanju. Pokazi bitne a sakrij nebinte stvari thats sort of thing. Izvodivsi veoma zanosne striptiz pokrete, pozivajuci publiku na razvrat, dodirivala je sebe, jelte, na veoma specificnim mestima, pogotovu za oko je usao detalj crvenila oko njenog medjunozja, jos kad povezete da je drzala flasu vina sami zakljucite kako se navedeni scenario izdesavao. Sve u svemu originalno i odvratno, samo najbolje od Pungent Stencha. Posle njih sam zurio da uhvatim Amon Amarth, verovatno svima najbitniji bend na ovom festivalu posle Slejera. I moram reci u poredjenju sa Koljacem ovi su bili susta suprotnost. Veoma energicni, odlicno raspolozeni, vatra, nordijski motivi, vikinzi, rogovi, pevanje naglas njihovih himni nikad nije bilo prijatnije. Uzivao sam u svakoj sekundi njihovog koncerta, mada mi je bilo krivo sto nisu svirali malo starije stvari ali kao sto se da primetiti za vecinu bendova koristim ovu kritiku, zato je ne uzimajte previse u obzir. Samim tim kako su momci bili opusteni, interakcija Hega sa publikom, i nase hvalisanje kako smo im popravili dan, smo svi progutali i cvrsto pvoerovali, jer sto da ne, zaista je tako delovalo. Asator, Guardians of Asgard, Cry of the black bird, Decevier of the gods, father of the wolf, war of the gods i mnoge druge pesme smo svi u publici pevali non stop zajedno sa Hegom. Jos jedna poduza pauza, dok se ceka Broken Hope, veoma potcenjeni velikani americke skole brutalnosti i imao sam srece da ih vidim jer umalo nisu otkazali ovaj nastup ali su uspeli da se izvuku iz problema koji ih je zatekao, sto ne mogu isto da kazem za Pyrexiu i Gorguts kojima sam se odista radovao da vidim. Zvucali su neverovatno, vokalista je zvucao tako sveze i originalno da je to neopojmivo. Svirali su savrseni balans starijih i novijih stvari sve sa odlicnom dozom profesionalzima i iskustva u brutalu, jedino mi je bilo krivo sto je bilo kriminalno malo publike na njima al meni je bitno da sam ih doziveo i uzivao sam u destrukciji i brutalnosti njihovog zvuka. Nakon njih sam opet morao da trcim na Metalgate binu da bih stigao na Mgla. Poljski blek metal bend. Jedan od retkih koji slusam u poslednje vreme jer ako citate moje recenzije znacete da nisam neki veliki poklonitelj Crne metalurgije ali imam svoje gemove koje cesto volim da slusam. Medju njima se nalazi i Mglin drugi album za koji mi je zao sto nisam stiogao da uradim recenziju ali mzoda u buducnosti, you never know. Prvo mi se ucinilo da se svirka mozda uopce nece ni odrzati jer im je tonac pravio velike probleme ali su uspeli da predju preko njegove nesposobnosti. Atmosfera a njihove svirke je neizreciva. Imate uticaj uopstene bespomocnosti, nihilizma, beskrajnosti praznine, jednsotavno nateraju vas da osete svaku njihovu mracnu melodiju i zaista im zavidim na tome. Jos im se mora zavideti na kranje jednostavnom ali efektivnom scenskom nastupu. Nakon njihove svirke vracam se u sator da nekako smoknem snage i za sutra, ali opet sam se vratio u potpunosti zadovoljen.
Inace jel se secate da imam nekoliko zamerki na Metalgate? Sad bih mogao da ih navedem. Verovatno najveci problem te bine je to sto je pod satorom, sto znaci da je na zatvorenom. E sad, ta bina jeste namenjena za manje bendove ali dodju nekad, iz nekih cudnih razloga tu i veci bendovi koji imaju solidnu publiku (Mgla, Benediction i Inquisiiton npr.) pa ce mesto oko bine biti prenaseljeno da se tako izrazim, i ne more se dihat pa psotane kranje nepodnosljivo. Drugi problem je sto ima jedan centralni stub koji jednostavno, smeta. Rauzmem ja zasto je on tu postavljen i sve, ali zaista, neverovatno smeta. Zauzima prostor, ne mogu se lepo sutke organizovati, i oduzima prostor vec ionako maloj bini. Mada kolko sam cuo od ljudi koji su bili prethodnih godina, da je cak na ovom festivalu bilo i najbolje, jer je pre ta bina po njihovim recima bila neka supa sta znam, sto mi barem govori da se napreduje ako ista.
Day 4, Subota 9. Avgust
Za poslednji dan festivala se ustalo malo ranije da bi se gledao Spasm. Goregrind legende. Njihov nastup je definitivno i najsarmantniji i najsmesniji. Ljude koje sma video u njihovim sutkama su verovatno medju velelepnijim stvarima ovog sveta, sve od dasaka za wc solju, lutaka za samoposluzivanje if you will, maskirani muca libre meksikanci, wc papiri, izricito golisavi cudaci, jednsotavno bio je freak show da se blago izrazim ali je oept bilo neponovoljivo. Kratka pauza pa se onda gledao Nervecell, death metal iz UAE od svih mesta, who would have thought, ali su takodje pokidali iako su kratko svirali, uvek mi se svidjao taj blend sirove snage death metala sa folk i orijentalnim elementima pojedine kulture. Malo duza pauza posle koje se gledao Severe Torture. Jedan od mojih prvih brutal bendova. I malo je reci da su bili fantasticni. Publika, ukljucujuci i mene, je i dalje smogla snage da napravi atmosferu uz obavezne sutke, circle pitove sta vec ne, odlican miks sa svih albuma, jednostavno ako ste ljubitelj brutal death metala sa njihove svirke ste otisli siti i zadovoljni. Sad vec duza pauza na kojoj ja propustam Dew-scented i donekle Impaled Nazarene, Sue me ali nisam veliki ljubitelj ovih bendova mada je dew scented iz kampa zvucao prilicno pristojno dok su mi ovi drugi bili kranje dosadni. Posle jos jednog pregledanja mercha Cruachan mi je bio prijatno iznenadjenje, znao sam za njih i pre ali nisu ostavili neki specifican utisak, ali su sada svirali prilicno silno i svesrdno. Mozete samo da zamislite kako je bilo osvezavajuce cuti frule i violine uz neki metal da se cuju posle toliko sirove brutalnosti, bas su bili dobro dosli svima sto se zvuka tice. Nakon njih koristim pauzu da uhvaitm malo bolje mesto za Sodom. August Burns red za metalcore fanatike, ali ne za mene, predah po prijatnom vremenu dok se iscekuje legendaran bend. Sodom je jednsotavno objasnio neke stvari. Slejer bi itekako trebao da se ugelda na njih. Susta im suprtonost bili. I energija, i snaga, i harizma Tomice Ja sam amlo ljut pa cu malo da seckam andjelcice je neobjasniva. On i Cronos su bili u tom nekom rangu sekspilnosti moram sramotno to priznat, ali svi smo se dobro proveli uz ausgebombt, blasphemer, outbreak of evil, agent orange, remember the fallen, in war and peices, epitome of torture, prava euforija je nastala za pesmu the saw is the law. Sve u svemu sam vrh kvaliteta sto se tice svirki. Malo duza pauza opet, gde sam propustio soilwork i sick of it all, sue me, jer za to verme gledao sam legende grindea Repulsion. Zvucali su veoma mladoliko sto je odista neverovatno kad uzmete u obzir da su izdali album pre vise od 25 godina, ali kad su mogucnosti da onako prase, imace svacije postovanje za vjek vjekova. Izveden je ceo Horrified u tipicnom late 80-s maniru, brzina, radijacija, bolest, posast, sve te micaste stvari. Nakon njih trci nazad da gledas Krabathor, oni su za Cehe sto je za nas recimo Heller ili Bombarder takoreci. Imali su oprostajnu svirku posle 30 godina odlicne karijere, cak se osetila i ta neka zalsot i bol sto zavrsavaju karijeru ali su je zavrsili na zavidnom nivou, svi stariji albumi su svirani i tako sam imao tu cast da otpratim te Ceske legende i jedan od mojih prvim DM bendova u penziju, neponovljivo i neobjasnjivo iskustvo. Mislim da su cak jedini bend koji se vratio na bis, imagine that. Posle njih sam imao izbor dal gledati Down ili Benediciton i na kraju su prelomili surovi britanci. Detinjstvo je detinjstvo sta da vam kazem. Svirka je malo kasnija na Metalgateu, opet je tonac pravio probleme, i ne mogu vam izkazati sta je za Cehe, Poljake i Ruse bil oda cuju taj famozni kokni akcenat pevaca, masivna histerija. Napokon krecu da sviraju. Uf. Razbili su, tacno ste mogl ida osetite kako se zemlja trese od masivne moci bubnjeva, basa i gitare. Pevac je non stop trazio sutke i interakciju publike. Pogotovu mu je na zivce isao taj glomazan stub koji sam ja u prethodnom danu opisao, tako da smo dobili Transcend the Rubicon stvari da se malo takoreci jurimo oko njega, odlicna zabava je bila na njima i iz nekog razloga su im skratili svirku za 10 minuta sto je izazvalo mnogobrojna negodovanja medju fanovima. Nakon ovoga odlucih se za malo duzi predah jer su me cekala jos 2 glavna benda koja moram odgledati My Dying Bride i Hail Of Bullets. Da propustio sam i Converge i Satyricon mada sam cuo od ovih Mother North sto je meni bilo vise nego dovoljno. Moja umiruca brida me je potpuno iznenadila jer su svirali uglavnom starije stvari sto je za njih koliko sam razumeo veoma redak potez, mada se ja uopce nisam zalio, napravili su njihovu tradicionalnu romanticnu atmosferu i svi smo slusali ko hipnotisani, amda mi je delovalo da se pevacu malo zurilo sa bine, zakaj ne znam. I na kraju Hail of Bullets. Zatvaranje festivala. Bend koji nikako nije imao srece. Dolaze u Cesku nemaju opremu, jedan gitarista im je bolestan, zajebavaju ih na granici ali opet su se snasli izasli na binu, Drunen lepo pojasnio situaciju i izvinuo se publici sto mogu da sviraju samo ''starije'' stvari. Uh kakva nepravda! said no one. Svirali su veoma motivisano jer su imali sta da pokazu i potvrde, cak i bez jednog gitariste, i publika im je uzvratila uz odlicnu interakciju cak i uz neke sutke, odakle nam svima snaga verujte mi ne znam ni ja sam, na kraju su se pojavili i neki slavni gosti, Paul Speckman, i Gitarista Benedictiona kome je taj dan bio rodjendan. Na kraju pohvalio je Balkance akd je pitao sve nas -Jeste li pijanI? Naravno gromoglasan potvrdan odgovor. Mi pokusavamo da dovrsimo neku srpsko-bosansku rakiju, i moramo priznati mnogo jaka stvar. Odusevljenje nekolicine nas u publici sa tih prostora se ne moze izmeriti. I tako i oni zavrsise svirku sa ska himnom Warsaw rising i to je bilo to. Ende. Fin. Ocas posla prodjose ta 4 magicna dana. Cim smo krenuli izjutra vec mi je nedostajalo. Vratili smo se nevidjeno brze u Serbistan sa novim iskustvom koje ce nam trajati dok budemo imali umne sposobnosti da ga pamtimo.
To vam je moj licni subjektivni izvestaj sa Brutala ove godine. Po mom misljenju verovatno najisplativji i najbolji festival u Evropi trenutno i preporucujem ga svim pokloniteljima ekstremnog zvuka, i nadam se da se vidimo dogodine kada festival bude proslavljao 20 godina postojanja. Vec su potvrdjeni Gorguts i Sepultura!
P.s. zao mi je sto nema mojih slika ali razumite, da sam uzasan fotograf, i da nisam stigao skoro nista ni da slikam a ono sto jesam je vise za moje oci, zato ako ocete slike sledece godine pa se isfotografisite dok vam ruke ne otpadnu.
I na kraju ako nekog intresuje kompletni raspored ovog festivala moze ga naci na ovoj stranici http://brutalassault.cz/en/schedule/ to vam je i sajt festivala a evo vam takodje i oficijalna FB stranica https://www.facebook.com/brutalassault.cz?ref=ts&fref=ts
I na kraju ako nekog intresuje kompletni raspored ovog festivala moze ga naci na ovoj stranici http://brutalassault.cz/en/schedule/ to vam je i sajt festivala a evo vam takodje i oficijalna FB stranica https://www.facebook.com/brutalassault.cz?ref=ts&fref=ts
