1- Le Toit De Monde
2 - An Ocean Of Wisdom
3 - Forgotten Arrows
4 - Colored Sands
5 - The Battle Of Chamdo
6 - Enemies Of Compassion
7 - Ember's Voice
8 - Absconders
9 - Reduced To Silence
Nazalost, moram vas odmah slomiti u duhu i obavestiti da nisam crko, nestao, prestao da pisem i postojim, insert random torture sequence for killing Gaylord here i etc. Vratio sam se da vam opet trujem zucne kese, kvarim oci mojim uzasnim recenzijama koje vi iz neznanih razloga i dalje citate and so on. Ne siriti dalje pricu zasto nisam bio aktivan, nit vas intresuje nit biste mi vjerovali, pa zato da se napokon bacim na posao. Kratko i jasno, Dr. Gaylord se vratio, moze da crkne, jej hura.
Album koji oznacava moj, oh so lovely comeback, je jedno od mnogih prijatnih iznenadjenja metal muzike u ovoj godine ali u isto vremei jedno veoma tesko stivo za slusanje. Na kratko o bendu. Gorguts je kanadski tehnicki, progresivni, avan-gardni djet mjetal za koji se dugo smatralo da nit ce vise svirat, nit da ce vise ikad izdat novi album buduci da su se raspali 2005. Bilo je naravno mnogih pretpostavki o nastanku ovog albuma, 11 godina mu je trebalo da izadje btw Necrophagist better take some notes. Medjutim cesto menjanje clanova, tisina na iznova postavljeno pitanje kad ce novi album izaci, pomeranje datuma kad se napokon dobila informacija o njegovom izlasku su ucini svoje i uneli skeptiku u sva nasa ocekivanja. Album je naravno na nase zadovoljstvo napokon izasao i veoma uspesno nastavlja jedinstveni zvuk benda koji se zaista moze opisati kratkim sirokonarodnim pojmom: Cista mast i tezina. Jedinstvena kombinacija sirove tehnikalne majstorije pomesanim sa uzasavajuce teskim strukturama pesama, bolnim kricima pevaca Luke Lemaja i filozofskim i misticnim temama su glavna odlika njihovog zvuka a pitanje je sad da li se ovo odrazilo na njihov novi album?
Prvim slusanjem ovog albuma ne neke momente mi se ucinilo da sam pustio njihov treci i do sad najvise hvaljeni album, Obscura koji predstavlja jedan posebno blazenstvo u muzici uopsteno ali o njemu cu nadam se stici da pricam jednom drugom prilikom. Za sada sto trebate da znate jeste da je ovaj album kao i vecina repertoara od pomenutog nam Gorgutsa kao sto vec napomenuh ali ne dovoljno - ZAISTA PROKLETO TESKA MUZIKA za slusanje i uzivanje. Ne naravno zato sto je muzika nekvalitetna, suva, dosadna vec zato sto je zvuk ovog benda toliko tesan, kompleksan, nepredvidiv i zavidno zacudjujuce sviran. Zato ovaj bend nije za svakoga, i ne, ovo ne izgovara hipsterski prophet iz mene, neh you are too lame to listen to gorguts mneh, vec vam ovo pisem pod utiskom nekih prica koje sma licno cuo cak i iz mog iskustva. Ovo je jedan od onih bendova od kojih sam dobio posledicu u vidu teskih umnih migrena zbog nekonvencionalnosti gore pomenutog zvuka pod izgovorom: ovo je zaista fantasticno, but i cant take it anymore. Hvatajuci sebe kako zaista izgovaram ovo je zaista previse da se izrazim prostoserbski zajebano slusanje za duge intervale. Postoji naravno i legenda da vam Gorguts moze zadat i srcani udar, u sta zaista sumnjam, mada bi to bila fantasticna smrt if i may add, heart attack a la Gorguts. Pocnimo sad napokon sa disekcijom ovog albuma.
Krenimo od vokala. Glas pevaca gore pomenutog Luke Lemica od Res Publice Qvibek, je ispunjen neverovatnom patnjom, mrznjom, agonijom, nekim neobjasnjivim spokojstovom iz koga proizilazi sirov bes. Cesto cete sebe cuti kako izgovarate - au, ih , i brate i druge neartikulisane serbske kako slusate Luku dok vam recituje fantasticne tekstove njegovom snagom, gnevom i bolom da ce vas ukociti, pobediti ali cete vi uzivati u porazu i ukocenosti od njegove siline i lepote. Krici, jecaji, klasicni growlovi su izneti neverovatno strastveno i dinamicno i za to imam zaista sve pohvale.
Gitare bih opisao krajnje bednim internet slengom ali u ovom slucaju it gets the job done - DEM RIFFS.
Gitare su ,nedostatkom boljeg prideva, jednostavno velicanstvene, maestralne. Nepredvidive melodije, progresivni i fantasticni rifovi, odlicno uklopljene akusticne deonice jednostavno blis. Nijedna deonica je ista, svaki rif razlicite intenzivnosti, estetike, lepote, brutalnosti, jednostavno zadovoljstvo za vase usi.
Bubnjeve? Mislite na bubnjeve koji stvaraju beznadeznu, ocajavacu, divnu atmosferu sa onim munjevitim ritmovima, jazz influenced promenama svirane ocaravujucom vestinom, mora da se salite? Bas ili pravilnije receno BAS! daje tako neizmerenu tezinu ovom izdanju da ce vam glava nakon prestajanja slusanja ovog albuma i dalje vibrirati i tresatik se od bola i moci bas deonica. Jednostavno instrumentalni performans je sam vrh kvaliteta, enough said. Naravno treba i napomenuti fantasticne orkestralne sekcije koje umnogome ulepsavaju opstu atmosferu i lepotu ovog albuma
Preostaje jos naravno da se pomenu tekstovi. Mogao bih vam ih ja opisati naravno, ali pretpostavljam da sam ja mojim bednim ponavljanjem jednih te istih epiteta vec dovoljno stvari unistio pa cu vam zato dopustiti da sami presudite.
Being left soul-abandoned, facing south
As a new born one
Seeds of compassion, shall be found
The oracle's trance told mystical signs
Incarnation's quest
Leading towards the rising sun
To the lake of visions
For answers, they will seek
Staring peacefully
Omens through the waters
Amongst majestic peaks
Letters, clearly seen
Ah - Ka - Ma
Auspicious journey
Foreshadowed signs revealed
Guiding prophetically
Omens, to be answered
A young child, they will meet
Chosen, shall he be?
To the lake of visions
For they answers, they will seek
Staring peacefully
Omens to be answered
A young child, they will meet
Chosen, shall he be?
Tekst iz pesme An Ocean of Wisdom
Bez komentara sam, Implementiraju toliko tematika u savrsenu krojenu poeziju.
Krajna rec? Ima li ikakvih mana? Moze se reci da mi malo smeta sto ovaj novi album nastavlja sa vec urodjeno savrseno smisljenim zvukom koji je nastao na albumu Obscura (posle nastavljen na albumima From Wisdom to Hate i na ovom), Ocekivao sam mozda da ce bend mozda jos vise eksperimentisati, mozda ubaciti neki novi elemenat, ali sa obzirom da je ovo mogao biti album sa metalcore, deathcore ili ko zna kakvim drugim ''core-om'' ovu moju malu i bespotrebnu zamerku cu da preskocim. Fantastican album. Fantastican povratak na scenu. Na odusevljenje moje i mnogih njihovih fanova, jednostavno mi je drago sto su se vratili. Ocekujmo da ce napokon svratiti do nas da i uzivo cujemo njihov repertoar. Najlepse iznenadjenje godine. Uz Carcass.
90 %
