Nekada jednostavno nije dovoljno biti legendarni death metal bend, pa da pocepate državu i grad na dva dela, i to poprilično nejednaka. Koncert je najavljen pre nekoliko meseci, ali to i nije podiglo toliku prašinu uživo, koliko ju je podiglo na internetu i oko interneta. Bar je tako izgledalo gledajući iz prvog reda legendarni Hypocrisy.
Iako je ulazak najavljen za 20h, ušli smo nešto kasnije. Prošli smo lagano do sprata Doma omladine gde se koncert održavao, očekujući bogat merch program i sve što ide uz bend kao što je ovaj. Umesto toga, dočekalo nas je svega po dve majice dva vodeća skandinavska benda i novi CD. I to je bilo to. Okej, nema veze, ionako smo došli zbog svirke. Dok smo razgledali merch, Condemnatio Cristi je već počeo sa svirkom. Mislio sam da ih ima više u bendu i očekivao da će momci pokidati svojim simfoblek zvucima koje sam imao prilike da čujem na prvom albumu. Umesto toga - dočekala nas je osrednja trojka, i klavijaturista kog više nije bilo nego što ga je bilo. Teško je svirati simfonik blek metal bez ritam gitare. Svakako mislim da je imalo mnogo boljih bendova u Srbiji koji su mogli biti predgrupa ovim velikanima scene i koji bi podigli publiku, no, nije moje da sudim. Slovenački Condemnatio Cristi svojim, kako ga zovu, "cinematic" black metal zvukom nisu skoro ni dotakli publiku Doma omladine koji je bio većinom prazan.
Usledio je danski HateSphere. Iskren da budem, nisam očekivao baš ništa od ovog benda. Čuo sam pomalo od studijskih albuma, ali mi još s početka nije prijalo to što oni sviraju. Često sam sebe hvatao da bežim od takvog zvuka i to je bilo to. Međutim, iako mi je taj zvuk jako dalek, HateSphere je razneo publiku svojom svirkom. Njihov zvuk je bio fantastičan uživo. Opako gruvanje, prodoran vokal, i gomila ljudi koja treska glavama pokazuju kakav je zapravo bio nastup ovog benda. Takođe, moram pohvaliti to da je bend poprilično interesantniji uživo nego na studijskim izdanjima, brži i prijatnije zvuči, te stoga, ako vam se ikada bude ukazala prilika da čujete ovaj bend - ne časite časa, jer ovo je pravi dokaz da bendovi uživo mogu zvučati daleko bolje nego na bilo kakvom snimku.
Nismo predugo čekali posle završetka nastupa HateSphere, publike je bilo već dosta u sali Doma omladine. Scena je bila spremna za hedlajnere, i eto ih. Na scenu je izašao legendarni Hypocrisy da zatrese Beograd svojim zvukom koji vuku Zemljom već 20 godina i koji uništava sve pred sobom. Već tokom prve pesme, fanovi su izludeli, a refreni pesama "End of Disclosure" i "Tales of Thy Spineless" mogli su se čuti sa svih strana. Od pesama sa prva tri albuma, bend je ponudio pesme "Left to Rot" i "Necronomicon", koje baš i nisu bile popularne mnogima u publici koji su, izgleda, došli da čuju samo jednu ili dve pesme. Setlista je sadržala 13 pesama, i bend je posle toga ostavio instrumente i povukao se u bekstejdž, da bi publika svojim ovacijama "We want more!" izvukla bis od četiri pesme koje su esencija benda. Bis je sačinjavao još četiri pesme - "Belgrade 47", "Adjusting the Sun", "Eraser" i "The Final Chapter". Sve u svemu, izbor pesama nije uopšte bio loš, a u pozadini se, posle odlaska benda sa bine čula pesma "Deathrow". Sve u svemu, članovi su se pozdravili sa ljudima u prvim redovima posle nastupa i tu je koncert bio završen.
Naravno, ovaj koncert imao je mana, ili sam ja samo očekivao previše. Jedino što se u svakom trenutku čulo, osim ako niste stajali ispred Petera, bio je bass i bubanj. Gitarama se često dešavalo da se izgube, a solo često nije ni postojao. Matrice su bile vrlo tihe, teško su se mogle čuti, pa su neki od fanova, kada je bend trebalo da svira pesmu "Fractured Millennium" mislili da zapravo počinje pesma "Apocalypse". Svejedno, ni sam bend nije bio zadovoljan kako je sve zvučalo. Fanovi su posle koncerta mogli da se slikaju sa članovima bendova, osim sa Peterom i Horgh-om, koji su izašli pred sam polazak. Posle završetka i izlaska svih iz Doma omladine, koncert je takođe obeležio incident jednog od fanova koji je, pokušavajući da se slika sa Peterom preterao u svakom smislu te reči, te je frontmen bukvalno pobegao od fanova u autobus i više nije viđen. U jednom trenutku, jedna žena je uspela čak da uleti u autobus pored obezbeđenja i da prođe polovinu istog dok je nisu izbacili. Kako smo čuli, takođe, posećenost je bila jako loša i ispod svakog proseka.
U svakom slučaju, Hypocrisy nije baš oduvao sve onako kako je to radio u Sofiji i drugim normalnim gradovima. Izgleda da je Beograd oduvao Hypocrisy zauvek iz Srbije. A i ako nije i ako se ikada budu vratiti, treba im pljunuti u lice zato što nemaju nikakvog samopoštovanja. Organizatorima svaka cast, majstorski su se potrudili, ali izgleda da smo mi previse velika stoka za jedan ovakav događaj, pa vise od 300 ljudi nije moglo da dođe. Ne treba ni oni da izlažu sebe nepotrebnom riziku. A nama, koji zapravo volimo bend i koji želimo da ga slušamo, neće biti teško da prošetamo do susedne nam Bugarske ili Makedonije, kad već u Srbiji nema mesta za njih.
