Aeternam - Moongod na svetlu dana

Kanadski Oriental / Symphonic Death Metal bend Aeternam objavio je da će novi album koji je već duže vreme najavljivan, i naslovljen Moongod, ugledati svetlost dana 13. oktobra 2012. godine. (Kakva ironija, dan i Moongod).

Bend je do sada objavio dva singla sa predstojećeg albuma, koja su kod publike prošla relativno dobro, te se i mi svi nadamo da će ceo album biti jednako dobar kao i singlovi "Invading Jerusalem" i "Rise of Arabia".

Inače, bend je 2010. izdao svoj prvenac "Disciples of the Unseen" koji je odlično ocenjen od strane kritičara, i koji je izdat za izdavačku kuću Metal Blade Records, pa će s obzirom na odličnu saradnju oko tog izdanja, bend i svoj drugi album izdati za istu kuću. Kako zvuče singlovi sa novog albuma, možete poslušati ispod.

Male promene u Skulpturama

Kao što ste svi primetili, recenzija benda Testator koja je juče postavljena je obrisana. Zašto - neću vam reći, sve je to iz nekih takoreći ličnih razloga. Želim da naglasim da sa članovima benda nisam ni u kakvoj svađi, razmiricama, pa stoga te spekulacije koje su proizišle iz moje, priznajem, dosta grube recenzije, nisu tačne.

Takođe nije tačno da iza bilo koje moje reči stoje bilo koji bivši članovi benda ili uopšte bilo ko drugi sem mene. Nisam čovek koji će dozvoliti da mu bilo ko brlja po recenzijama ili uopšte po postovima i ovde i na drugim socijalnim mrežama. Sve ovo ja shvatam vrlo ozbiljno i na svoju savest.

Iz nekih ličnih razloga, odlučio sam da zbog svega navedenog bend Testator od ovog posta više ne bude predmet na blogu Skulpture Zaboravljenih, pa će možda sve ovo biti i malo drugačije. Ostaje samo recenzija Medijana BalkanRock Festivala i to zato što tu ima mnogo bendova pored njih, ali to će biti jedini post pored ovog koji će ostati ovde i odnositi se na njih. Novi EP možete skinuti na ovoj lokaciji.

Puno sreće u daljem radu, momci.

Izveštaj: Medijana BalkanRock Fest, 15.09.2012, Amfiteatar nišavskog keja

Svako od vas ko ovo bude čitao, misliće da sam ja ovde došao da prosipam mudrosti i šta već, ali ne, pogrešili ste. Sve što ćete pročitati biće istina, i to surova istina koju će bendovi ili prihvatiti, ili početi da smaraju kako ih ja mrzim, kako ovo, kako ono. Međutim, mislim da bi naziv ovog festivala pre trebao da bude "Medijana BljakanRock Fest", zar ne? Čast izuzecima, ali ono što smo imali da vidimo bilo je sramno.

Ako ništa drugo, nije se previše kasnilo. Publika se već skupila pri završetku tonske probe, tako da nije mogla da postoji neka velika pauza, pošto je sama tonska završena tek oko 20:30, dok je nastup trebao već da počne oko 21h. Prvi je nastupio Symphonic Metal bend Aria Aeterna. Spekulisalo se dosta da li će bend uopšte nastupiti, s obzirom da se proširila priča da je bend spao samo na jednog ili dva člana, ali ipak ne. Oni su nastupili i to, moram priznati, vrlo dobro. Od puno puta koliko sam slušao ovaj bend, nijednom nisu zvučali ovako dobro, i moram reći, sramota je što jedan ovakav bend završava poslednji, s obzirom da je bio bolji od većine drugih učesnika, da se ne lažemo. Ne kažem da je bend sve odsvirao savršeno, niti se takođe bavim ovim žanrom nešto previše, ali nisu zaslužili onako jadan plasman. Zašto, videćete u nastavku.

U nastavku je nastupio Thrash Metal bend Testator. Plašio sam se ovog festivala iz razloga što sam morao da čujem njih. Iako su iz mog grada, i sviraju već pa sigurno godinu dana, ja ih do sada nisam čuo. Verovatno zato što nisam hteo da plaćam svirku na kome su pored njih svirali još tona, za moj ukus, jako dosadnih bendova. Elem, bend je započeo energičnu svirku, međutim, sve to nije dugo trajalo. Vokal Marko Jocić, već posle prve pesme činilo se kao da mu glas nestaje u izmaglici, gitare su zvučale kao da neko struže drveće u 5 ujutro i narušava harmoniju nečijeg sna. Na bas i nisam imao nekih primedbi. Sve u svemu, ovo je stvorilo jako veliki prostor u razmišljanju, zašto bi Testator bio drugi posle ovako lošeg performansa, a naročito poslednje pesme koja je zapravo pokušaj da se prodre do progresivnije publike tako što će biti ubačeni neparni ritmovi i elementi orijentalne muzike. Sve i da su uspeli, posle tog "orijentalnog" introa, većina publike je, imam osećaj, želela da lupa glavom o asfalt od dosade, ma koliko oni stajali ispod stejdža i drali se: "Pupaaaak! Testatoooor!". Na sve ovo, moram dodati i pozitivne strane. Naime, već pomenuti Pupak ima, ako ništa drugo, bar dobre frontmenske sposobnosti, a bubnjar Marko Tomović - Tomke gospodario je bubnjevima kao i uvek, i ovaj performans učinio prihvatljivim za uho, bar što se tiče ritam sekcije. Zaključak na sve ovo: lepo je poznavati sve svoje fanove. Svaka čast.

Treći bend koji je svirao bio je, takođe niški sastav, Kelevra. Prvenstveno sam bio iznenađen kada je BljakanRock izbacio na svom sajtu da bend svira Hard Rock. Koji bi još genije tako nešto mogao da napiše. No svejedno, čini se da je organizacija to ispravila pri najavi, pa su najavljeni kao Alternative / Thrash Metal. Ako sve budemo uzeli u obzir, ono je klasična kopija bendova Nevermore i Alice in Chains, naravno zajedno, sa izuzetkom prve pesme koju su momci izveli na festivalu, koja je bila rip-off pesme Domination benda Pantera. Čini se da je bend želeo da pošalje jasnu poruku: "Mislite da je poslednja pesma prethodnog benda dosadna? Sa' će čujete nas!". Tako je i bilo. Dosadan performans, užasni pokušaji da bend odsvira bilo šta normalno, postali su samo pepeo. Bubnjar je toliko ispadao, kao da ima dve leve ruke, ili ih nema uopšte, pošto mu se ono što svira nogama i rukama toliko slagalo, da je to prosto bilo neverovatno. Distorziran bas, kako mi se čini, dodao je na ogavnosti svega ovoga, pa je sve zvučalo kao kakva buka koju niko nije ni želeo da služa, osim uže i šire familije članova. Na sve ovo, moram da priznam, vokalista bi morao još puno da radi, ali ima potencijala, pa se nadam da će se te težnje i ostvariti. U svakom slučaju, bend nije zaslužio treće mesto, jer su daleko bili čak i ispod petog, žao mi je.

Četvrti sastav beše nešto brojniji. Koliko god ja mrzeo pank, ovi momci su pokazali večeras kako se otpada uz isti. Bend Kulturno Zabavni Program, zasluženo je, može se reći odneo pobedu. Kao što rekoh, mogao bih ja da solim pamet ovde o tome kako je to glupa vrsta muzike, bla bla bla, ali ne. To je zapravo bio jedini bend koji sam ispratio ispred bine, i nije mi bilo žao. Vesela atmosfera, zanimljiv performans, instrumentalisti koji skaču po stejdžu jer jednostavno uživaju u tome što rade, ritam ih nosi. Nikada nisam podnosio takođe limene duvačke instrumente, ali su ovi momci dokazali da i to savršeno može da se uklopi. S vremena na vreme, frontmen Damjan Anđelković - Daki prskao je publiku pivom. Većina članova, ako ne i svi, pošto se nisu svi istakli, na početku performansa uzvikivali su "Kec u Nišu", kako bi proslavili pobedu Radničkog nad Smederevom. Tekstovima, bend je poslao svoju poruku svima, a vi se odlučite, jer ja mislim da je ovaj bend, iako svira vrstu muzike čiji nisam fan, ima veliki potencijal. Svaka čast na pobedi, momci.

Peti sastav bio je Reggae sastav Greenfingers. Nisam mogao da ispratim ovaj bend, kao ni bend koji je svirao u revijalnom delu Dok 7. Koliko god ja bio otvorenouman i pokušavao da slušam tako nešto, ipak nisam želeo da dodatno upropastim svoje veče tako što ću pasti u depresiju od dosade koju kod mene stvaraju rege bendovi, poput novog albuma Katatonije. Poslušao sam par pesama, ali to na mene nije ostavilo nikakav utisak pa sam otišao. Kasnije sam saznao da je bend završio pretposlednji.

Sve u svemu - još jedan očajan i poprilično nerealan festival. Ako ništa drugo, bar su pobednici ove godine bili pravi, a sve ostalo izgledalo je kao posada za odstrel. Još četiri sata izgubljenog života u organizaciji BljakanRoka, hvala.

Generalni plasman:
1. Kulturno Zabavni Program (KZP)
2. Testator
3. Kelevra
4. Greenfingers
5. Aria Aeterna

Vidon - Promena u postavi

Niški Heavy / Power Metal bend Vidon, nastupio je sinoć na festivalu Nisomnija u sastavu na kakav nismo navikli do sada. Naime, na bini se nije pojavio dosadašnji vokalista Nikola Jevtić, već je umesto njega izašao vokal i basista benda Dr. Death - Dušan Kostić. Po svemu sudeći, bend je prekinuo saradnju sa Jevtićem.

Inače, bend je sinoć nastupio na godišnjem Čupinom Memorijalu gde nisu uspeli da se domognu trona, ali su uspeli da donekle objasne kako se svira i voli muzika. Ovo nije prva promena u postavi u poslednje vreme. Bend je skoro napustio solo gitarista Lazar Lazarević koji se iz ličnih razloga odselio na Maltu.

Izveštaj: Čupin Memorijal, Nisomnija 2012, 09.09.2012, Rovovi niške tvrđave

Čini se da ovaj Čupin memorijal iz godine u godinu postaje sve manje interesantan. Na kraju će praktično završiti kao manifestacija napravljena za bendove koji će slušati jedan drugog. Sa ovogodišnjeg Čupinog memorijala nosim ogromne količine nezadovoljstva, dosade, smrtne dosade. Nije vam jasno zašto? Trebali ste da dođete i na svojoj koži proverite, ali pošto sam ja to već uradio, oni koji nisu bili savršeno će shvatiti poentu.

Sve je započelo "tuc-tuc" muzikom. Neobično za festival koji se bavi muzikom alternativnijeg tipa, ali ipak to je samo bila tzv. "muzička" podloga pripremanju nastupa prvog benda. Prvi bend koji je nastupio bio je United Kingdom of Tzarina, momci iz Sokobanje. Nikada nisam previše voleo Grunge, pa se to pokazalo i večeras. Možda jedino što volim od tog pravca su Alice in Chains i Quorthon i tu je kraj. Jednu stvar moram priznati ovim momcima, ili ljudima, zovite ih kako želite - odlično su usvirani. Možemo mi da raspravljamo o ukusima i svemu tome, oni praktično nisu imali grešku. Instrumenti nisu nešto previše potrzani, ipak nije to tehnički det metal, vokal poprilično prihvatljiv, i ide mu u prilog što u nijednom trenutku nije pokazana ikakva slabost vokala, tokom svih pesama koje su momci svirali, vokal je išao potpuno isto kao u prvoj, i to definitivno ide u prilog bendu. Nisam fan ovog pravca, ali svaka čast.

Drugi bend koji je nastupio bio je niški Power Metal sastav Vidon, zbog koga sam se, iskreno, najviše i našao na ovom festivalu. Bend je izašao u izmenjenom sastavu, što vodi ka tome da dosadašnji pevač više nije u istom. Vokalne dužnosti preuzeo je Dušan Kostić koji je svojim performansom oduševio publiku. Bend smo imali prilike da slušamo ranije, doduše svirao je sa sličnim bendovima kao i večeras, i zbog toga moram dodati ono "nažalost", jer im nije mesto među ovim prilično neinteresantnim bendovima. Elem, bend je odsvirao samo tri pesme. Ceo nastup je trajao 11 minuta, i to je ono što je bila najveća zamerka. Za razliku od svih ostalih bendova, Vidon sam želeo da slušam više, dok sam većinu ostalih već posle prve pesme želeo da izbacim napolje. Doduše, čini se da bend nije stigao da se još uvek savršeno izvežba sa novim pevačem, ali to će se već srediti vremenom, bitno je da su tu ideje, a realizacija - po potrebi. Vokal je nešto sasvim drugačije od onoga što smo mogli već da čujemo. Raspon je ogroman. Meni je zapravo zasmetalo, međutim drugima nije, što i nije tolika tragedija ako je samo meni zasmetalo, jer je ceo refren pesme "Vojvoda Putnik" pevan pod scream vokalima. To je verovatno, već stvar ukusa.

Treći bend koji je nastupio je prošlogodišnji pobednik Suffering's the Price. Ne bih želeo da dajem komentare na njih, jer, da budem iskren, nisam se pretrgao da ih slušam. I guess da nisam tip koji može da sluša hardkor.

Četvrti bend, doduše, treći takmičarski, bio je Foreplay. Ovi momci sviraju... hmmm... "svirati", diskutabilno. No, nema veze, pravac kojim idu je neki alternative, grunge, rap, ili šta je, pošto iskreno, nikako nisam uspeo da shvatim poentu njihovog postojanja. Odsvirali su nekoliko pesama koje, da budem iskren, nisu zvučale ni za šta. Nažalost, već sam imao prilike da ih slušam jednom, ali nisam bio zarobljen unutar rovova tvrđave i priteran uza zid (bukvalno) kao sada. Sama njihova svirka svela se na "hej, mi smo štreberski tinejdžerski bend iz gimnazije", što iskreno meni uopšte nije dolazilo do ušnih školjki. Sve je zvučalo kaotično, neinteresantno, imao sam osećaj kao da nisam došao na Čupin memorijal već na Dida Čarolija (grown up edition). Da zabibere situaciju, poslednju pesmu posvetili su organizatoru jer su "vremenski ograničeni", što je kod mene izazvalo histeričan smeh iz razloga što sam imao neodoljivu želju da ih gađam kometom. Nije mi jasno gde su bile uši gospodi iz žirija koji su ovako nešto izabrali za takmičarski deo, a možda je i poenta ubaciti jedan trolovski bend koji će uništiti publiku, da bi na revijalnom delu odziv bio bolji. Ne znam i ne zanima me, sreća je pa se pesme Smorplay-a ne pamte i ne ostaju u glavi, inače bih verovatno sada bio 6FU.

Peti bend, poslednji takmičarski, bio je leskovački Loading. Leskovačkog benda se jako dobro sećamo svi sa prošlogodišnjeg Medijana BalkanRock Festival-a koji se obično održava na Amfiteatru niškog keja, gde su odneli pobedu. Ni tada mi nije bilo jasno zašto ovakvi bendovi uopšte postoje, ali sam ubrzo shvatio da je to zabava narodnih masa. Otkad je ponovo počeo sa radom bend NightShift, ovakvih bendova ima kol'ko 'oćeš, jer to uspeva kod publike. Stoga, ja na ove momke ne gledam uopšte kao bend, na njih gledam kao jednu ogromnu, veoma lošu, bledu kopiju beogradskog benda. Svi vi koji ste sinoć vrištali ili šta ste već radili, pošto mi na pamet nije palo da prilazim bini i uništim svoje receptore za sluh posle Vidon-a, zamislite se šta ste ustvari radili i da li nam uopšte treba ovako nešto, a potom se i zamislite da li bi uopšte i trebali da slušate slične vrste muzike, jer ja posle pomenutog benda kada sam se odvojio od bine, nisam čuo nijednu melodiju. Svejedno, nije mi jasan cilj postojanja ovakvih bendova, osim da zgrnu široke narodne mase, međutim, ako postoji još neko ko razume suštinu, odupreće se ovakvim glupostima.

Na revijalni deo zaista nisam ni pomislio da ostanem. Posle poslednjeg takmičarskog benda nastupio je neki bend iz Kumanova, ali je bio toliko interesantan, kao što vidite, da sam mu čak i ime zapamtio. STP je bio dovoljan što se revijalnog dela tiče u mom slučaju. Nadam se će da organizacija sledeće godine nadmašiti sebe i napraviti ekstremno loš program, tj. bolji nego ove godine, i da će odziv pritom biti bolji. Što se tiče organizacije iz balkanrock - počnite da slušate većinu bendova koje primate na ova takmičenja, a ne jedan do dva, i ne stavljajte ih na početak da sviraju. Možda zapravo i treba da se pogase festivali u ovom obamrlom Nišu, jer bolje je da sedim kod kuće i slušam nešto interesantno nego da gubim vreme po rovovima. Hvala vam na izgubljenih nekoliko sati života.

Hevein - Donacija fana vraća bend u život

Samo par dana nakon što je objavljen trenutni prestanak sa radom finskog Symphonic Thrash Metal sastava Hevein, potpuno neočekivano pojavio se anonimni fan sa donacijom koja je bila potrebna bendu. Bend je zahvalio u svojim saopštenjima i nazvao ga "najvećim fanom na planeti", a pritom su najavili da tih 500 eura koje je pomenuti donirao bendu, biće odmah prosleđeni za snimanje novog albuma koji je već ranije najavljen, a koji nosi naziv "Gentle Anarchy".

Inače, Hevein je poznat po tome što je u Thrash Metal muziku ubacio simfonijske i elemente klasike. Izdali su jedan album - "Sound Over Matter" iz 2005. godine. Bend će ući u studio 9. septembra ove godine, a oni koji bi želeli da naprave donaciju, mogu to učiniti na oficijelnom vebsajtu benda.

Convulse - Povratak na velika vrata

Finski Death Metal bend Convulse, vraća se na velika vrata. Sećate se, to je onaj obskurni bend iz 90ih, koji je pre 18 godina prestao sa radom. Celo punoletstvo desilo se od tada, a momci, sada već ljudi iz benda izgledaju spremniji nego ikad da svoj povratak učine što boljim.

Pre svega, rešili su da svu energiju usmere na što bolje usviravanje, jer kako vokal / gitarista Rami Jämsä kaže - ništa ne može pobediti bend koji uživo ume da razbije publiku.

Bend pre svega namerava da još ovog novembra izda novi EP koji će sadržati dve nove pesme, a 2013. godine očekuje se novi studijski album. Kako su već ranije izjavili, novi album odiše savršenom old school atmosferom, kao i pre 20 godina. Inače, bend je izdao 2 albuma - klasik iz 1991. "World Without God" i death 'n' roll album "Reflections" iz 1994., koji nikada nije dostigao svog prethodnika. Potom se bend raspao i gubi mu se svaki trag - do danas!

Bend je potpisao ugovor sa Svart Records i sviraće na Maryland Deathfest 2013. Toliko je za sada najavljeno. U javnosti je ovih dana i jedan video, tj rehearsal pa poslušajte i pogledajte. Praše i posle 20 godina!

Decapitated - Bubnjar napustio bend

Poljski Technical Death Metal bend Decapitated ostao je kraći za jednog člana. Bend je napustio bubnjar Kerim "Krimh" Lechner.

Krimh se pridružio bendu 2009. godine, tj. posle reuniona benda. Odluku o napuštanju benda doneo je zbog, kako je sam rekao u svom saopštenju, ličnih razlika između njega i benda. Takođe, Krimh je najavio da će najverovatnije i dalje ostati u muzici, i da će raditi na tome da uskoro nađe novi bend u kome će moći da nastavi da se muzički iskazuje.

Kako bend već ima zakazane datume, morali su naći adekvatnu zamenu. Na azijskoj turneji pratiće ih bivši bubnjar Vader-a - Pawel "Pawulon" Jaroszewicz.

Bane - Poslednji nastup do 2014.

Novosadski Melodic Black Metal bend Bane, inače "brainchild" svima dobro poznatog Branislava Panića, imaće svoju poslednju svirku u ovoj i sledećoj godini u Beogradu.

Naime, Branislav je već ranije najavio da će do jeseni moći da se organizuju svirke po Srbiji i okolini, a da će posle toga bend biti na pauzi do 2014. godine. Za to vreme, bend će izdati svoj novi album "The Acausal Fire" koji će biti izdat za "Abyss Records".

Inače, posle završetka ove, poslednje turneje za naredne dve godine, Branislav će se preseliti u Kanadu, a pritom će najverovatnije relocirati i bend tamo. Da podsetimo, Bane iza sebe ima veoma uspešan album "Chaos, Darkness & Emptiness", koji je na Serbian Metal Portalu izabran za najbolji album 2010. godine.

Svirka će biti održana u Beogradu, u klubu Gun, i to 6. oktobra ove godine. Karte su u prodaji od 15. septembra, i biće prodavane po simboličnoj ceni od 666 dinara. Mogu se nabaviti u CD Shopovima Mungos (Njegoševa 8, Novi Sad) i Felix (TC Sremska, Beograd). Rezervacija karata takođe se može izvršiti na zlabogpromotions@gmail.com. Za predstojeći nastup najavljeni su i gosti koji će biti naknadno predstavljeni. Sve je u organizaciji Zlabog Promotions.

Recenzija:Cryptopsy - None So Vile (1996)

1 - Crown of Horns 

2 - Slit Your Guts 

3 - Graves of the Fathers 

4 - Dead and Dripping

5 - Benedictine Convulsions 

6 - Phobophile 

7 - Lichmistress

8 -  Orgiastic Disembowelment 

Cekajte, ne mozete biti ozbiljni? Vi ocekujete detaljnu recenziju ovog remek-dela? Pa kako cu da stignem od svog skakanja, vrtenja glavom i ''pevanja''? Stvarno moram? Dammit. Pa da pocnemo po vec smiva poznatoj i dosadnoj formuli i strukturi mojih recenzija. Kad sam prvi put cuo ovaj album...

Ja imam to prokletstvo(?) da sve vazne i odlicne albume u DM muzici cujem kada sam mnogo mladji i neiskusniji ili u vreme kada mislim da je ovaj ili onaj album u potpunosti random i nije nista posebno. Boy was i wrong. So very wrong. To ima tendenciju da mi se bas cesto desava sa mnogim odlicnim albumima. I tako je slinavac od 16 godina prvi put naisao na Cryptopsy. Odslusao spot za njihovu pesmu ''The Pestilence That Walketh In Darkness'' i pomislio sam hmm nije lose, brzi su, zanimljivi i vokalista izgleda kao ministar spoljnih poslova Svedske, ili kao cistac prozora u Satanistickoj crkvi uvek ih mesam, nego da se vratim na temu. Skinuo sam ostale albume i pod okom mi je prvi pao None So Vile, delom zbog omota delom zbog odlicnih recenzija koje sam citao o njemu. Pustim ja tako prvu pesmu - Crown of Horns, neko monstruozno vristanje u pozadini i cujem glas sto sada predpostavljam da je Lord Worm koji kaze: I do that rather well,dont you think? Dok sam pokusao da razmislim o cemu se ovde radi cuo sam u tom trenutku tako neverovatan vrisak. Bio je groteskan, abominalan, odvratan, skricav i svi moguci netipicni pridevi kada hvalite necije vokalne sposobnosti. Naravno nije pomoglo sto je uz vrisak isla neverovatna furija i masina fenomenalnog Brutal Technical Death metala koji me je izrendo, ispljuvo i klao dok se nisam pretvorio u monstruma.

Tipicno od mene, iskljucio sam album i otisao da slusam nesto drugo da bih se oporavio, al nikad nisam zaboravio moje ponizenje i cekao sam, u mraku neznanja i tastine dok opet nisam bio spreman da se suocim sa njim na valjan nacin. Moje drugo slusanje je vec urodilo plodom jer sam se instant zaljubio u album (pomoglo je sto sam u medju vremenu zavoleo Suffocation, Nile, Dying Fetus i tako neke ''jace'' bendove). Od tada kada me novija scena DM razocara ili smori vratim se mojim korenima i kao prvi na toj listi reinkarancije preko albuma uvek je stajao None So Vile. Vremenom sam ga sve vise i vise obozavao i usao je u mojih top 5 omiljenijih albuma 3 sam vec recenziro a peti ide posle ovog. Sad zapravo krecemo na pravo recenziranje.

Na pocetku cemo reci da Cryptopsy uospte nije tipican bend za Kanadu. Kanadska scena mi je medju omiljenijima dace odin tu losu srecu da mi padne parce leba na namazanu stranu ako lazem. Svi uvek ocekuju avangardne i nenormalno tehnicke bendove iz te zemlje pa je Cryptopsy kao jedan od retkih branitelja prave brutalnosti ali i tehnikalnosti u isto vreme pravi dragulj. Okrecemo se prema vokalima. Vokalni performans LW-a je zaista unikatan i zanimljiv za slusanje. On ima veoma duboke gruntove i growlove koje moze jedino da nadmasi sa njegovim neverovatno visokim vriskovima kao sto sam vec opisao. Tonalitet mu je zaista zanimljiv i retko cete naci ijednog pevaca koji je njemu slican, neki mogu da skinu njegovu dublju stranu tonaliteta neki mogu visu, ali retko koji pevac moze obe strane da savlada i izvede savrseno. Vokali su ludacki izvedeni, kao u delirijumu izazvanim nevidjenim kolicinama zdravog i nesalomivog besa i cesto cete pomisljati da on samo laje kao da je demonski opsednut pevajuci veoma brzo i nejasno ali u isto vreme apstraktno prelepo i po kraj svega brutalno i zanimljivo. Odmah cu sada i preci na tekstove posto ih je on sve napisao na ovom albumu. Imajuci u vidu da je on profesor engleskog (eh da su nasi ovak'i) tekstovi su kranje ajde da kazemo cudni ali u isto vreme nekako poeticko groteskni. Ako mozete da zamislite abstraktne gore tekstove poemsane sa uvrnutom lepotom i mutilacijom zanrova sa primesama romanticarstva onda vam skidam kapu ali ja dok nisam procitao tekstove sa ovog albuma nikad nisam ni pomisljao da gore tekstovi mogu biti ovoliko nesvakidasnji. Procitajte na primer tekst pesme Phobophile:

In the kitchen
With a screaming triple amputee...
Its completion depends solely
On my needs...
Said amputee's stumps
Are my way of saying... "Thank you
Just for being you."
Its fear tastes better than its limbs.

Terror of morality
I draw from the slowly dying damned
Monsters live behind my eyes;
I let them out and people die.
And all the grave worms
That come for their piece of meat?
I give them dead things..
The wretched living are mine alone

Fright mounts with the body count
To which anthropomancy predicts a decline
In all of God's creation,
Can there be a lifestyle that's better than this?

I mark my territory
With their blood and excritement
And adipocere...
I can find my way in the dark;
My fulfilment is habitually necromanic
And anal abusive..
Seen through the eyes of a mortician

They've "caught" me, as they call it;
My teeth and my semen have betrayed me..
Nevermore!
Tests to gauge my rationale,
The likes of which these feeble minds have
Never seen.

Rorschach blotters,
My responses to which inspire fear...
From my lizard side,
The amoral alien speaks;
"These aren't butterflies,
I see a face I'd like to burn."

Obfuscation
Of the authorities with lies,
And my natur
Alability to charm and be me,
Or whoever they want;
I've known all minds by divine right.

Hmm.Sad citavsi ovo po ko zna koji put mogu da vidim zasto ga toliko obozavam kao pisca tekstova. Prvo sto koristi nekomercijalne i apstraktne izraze sto je veoma zanimljivo za ucenje engleskog jezika dok ga slusate. Gore je ovde sveprisutan ali je napisan iz zanimljivog ugla coveka u delirijumu sa fetisem za ljudsko meso i iznutrice sa poetskom recitoscu, cudnim rimama i izgleda mentalnom nestabilnoscu coveka koji pati od poremacaja vise licnosti sa veoma malim daskom skicofrenije. Za BDM bend to je kranje originalno i upecatljivo za pamcenje.

Na redu je instrumental.
Gitare, bas, bubnjevi su ovde u takvoj nehumanoj atmosferi i vezi da vam daju miks ciste brutalnosti od cega se topite, od cega vas razapinju na pola da vas krvnicki isuse, da vas crvi zive izjedu dok vam se creva polako vade kroz anus, ups malo sam pretero ali sam zbog ovog albuma poceo kranje da se intresujem za patolosku medicinu. No, gitare vam nabijaju u usi takve upecatljive i zarazne rifove da ih odmah prepoznajete sa odlicnim ritmickim sekcijama, bas ima odlicne deonice i veoma je zabvan za primecivanje i savrseno gradi atmosferu pozadinske muzike. Bubnjevi su prepuni Jazz orientalnih ritmova pomesanih sa Suffocation inspirisanim blast betovima sto u prevodu znaci da bubnjevi zvuce kao mesavina Suffocationa i Atheista? DAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAMN.

Svaka pesma je originalna na svoj nacin i nikad nema ponavljanja sto je u BDM muzici veoma tesko postici, svi clanovi benda su izvrsni u svojim ulogama i zaista su napravili remek-delo avangardne poeticnosti ,brutalnosti i apstraktnog ludila.

Imam jos neke posebne detalje koje hocu da pohvalim.
Kao prvo omot. Omot obozavam. Retko cete videti da neki bend stavi sliku iz 17.veka. Jos kad cujete kakva je muzika na njemu pff. Produkcija je kranje solidna mada je Lord Worm mogao da bude samo malko vise glasniji al to su vec nebitne nijanse. Sve je u savrsenom redu i nijedan segment benda ne pati zbog miksovanja sto ja naravno veliki plus. Booklet je takodje prelepo uradjen na taj old school nacin koji svi volimo.

Kranja rec: Savrsenstvo u ovoj muzici. Prelep album stare skole koji je postavio i dalje drzi temelj Death Metala danas, bez mana, bez izuzetaka pravo cudoviste od albuma koje kada cujete jednom nikad necete prestati da slusate. Najtoplija preporuka od Dr.Gaylorda majstora za death metal i sve sto je povezano sa kajmakom i cizmama.

100 %

Bethroned - Pesma postavljena na Soundcloud

Hrvatski one man Epic Black Metal bend Bethroned, postavio je na svom Soundcloud profilu završenu pesmu sa konceptualnog albuma "Tragedy of War..." koji će biti izdat 31. oktobra ove godine za Nihil Art Records.

Inače, Bethroned je hrvatski bend iz Vukovara koji postoji već 7 godina i iza sebe ima već dva albuma. Bend čini jedan čovek, koji se predstavlja pod pseudonimom G.D. a koji je i član (tačnije, sad već bivši član), sada već prestalog sa radom benda, MacabruM. Bend je inače dobio na popularnosti u Srbiji i okolnim zemljama svojim EP-om "U raljama zla" koji, suprotno verovanju, govori o tragediji koja nailazi nastupanjem novog svetskog poretka.

Kako novi album zvuči, možete počuti odmah ispod.

Traklista:

01 - Recruited
02 - Price for Human Life
03 - Agnus Dei
04 - Carentan
05 - Crossroad Between Life and Death
06 - Tragedy of War
07 - Maybe Tomorrow Never Arrives
08 - Hill 400
09 - Vanquishers Way
10 - Brothers in Arms
11 - Mučenik (Bonus pesma)