Izveštaj: Čupin Memorijal, Nisomnija 2012, 09.09.2012, Rovovi niške tvrđave

Čini se da ovaj Čupin memorijal iz godine u godinu postaje sve manje interesantan. Na kraju će praktično završiti kao manifestacija napravljena za bendove koji će slušati jedan drugog. Sa ovogodišnjeg Čupinog memorijala nosim ogromne količine nezadovoljstva, dosade, smrtne dosade. Nije vam jasno zašto? Trebali ste da dođete i na svojoj koži proverite, ali pošto sam ja to već uradio, oni koji nisu bili savršeno će shvatiti poentu.

Sve je započelo "tuc-tuc" muzikom. Neobično za festival koji se bavi muzikom alternativnijeg tipa, ali ipak to je samo bila tzv. "muzička" podloga pripremanju nastupa prvog benda. Prvi bend koji je nastupio bio je United Kingdom of Tzarina, momci iz Sokobanje. Nikada nisam previše voleo Grunge, pa se to pokazalo i večeras. Možda jedino što volim od tog pravca su Alice in Chains i Quorthon i tu je kraj. Jednu stvar moram priznati ovim momcima, ili ljudima, zovite ih kako želite - odlično su usvirani. Možemo mi da raspravljamo o ukusima i svemu tome, oni praktično nisu imali grešku. Instrumenti nisu nešto previše potrzani, ipak nije to tehnički det metal, vokal poprilično prihvatljiv, i ide mu u prilog što u nijednom trenutku nije pokazana ikakva slabost vokala, tokom svih pesama koje su momci svirali, vokal je išao potpuno isto kao u prvoj, i to definitivno ide u prilog bendu. Nisam fan ovog pravca, ali svaka čast.

Drugi bend koji je nastupio bio je niški Power Metal sastav Vidon, zbog koga sam se, iskreno, najviše i našao na ovom festivalu. Bend je izašao u izmenjenom sastavu, što vodi ka tome da dosadašnji pevač više nije u istom. Vokalne dužnosti preuzeo je Dušan Kostić koji je svojim performansom oduševio publiku. Bend smo imali prilike da slušamo ranije, doduše svirao je sa sličnim bendovima kao i večeras, i zbog toga moram dodati ono "nažalost", jer im nije mesto među ovim prilično neinteresantnim bendovima. Elem, bend je odsvirao samo tri pesme. Ceo nastup je trajao 11 minuta, i to je ono što je bila najveća zamerka. Za razliku od svih ostalih bendova, Vidon sam želeo da slušam više, dok sam većinu ostalih već posle prve pesme želeo da izbacim napolje. Doduše, čini se da bend nije stigao da se još uvek savršeno izvežba sa novim pevačem, ali to će se već srediti vremenom, bitno je da su tu ideje, a realizacija - po potrebi. Vokal je nešto sasvim drugačije od onoga što smo mogli već da čujemo. Raspon je ogroman. Meni je zapravo zasmetalo, međutim drugima nije, što i nije tolika tragedija ako je samo meni zasmetalo, jer je ceo refren pesme "Vojvoda Putnik" pevan pod scream vokalima. To je verovatno, već stvar ukusa.

Treći bend koji je nastupio je prošlogodišnji pobednik Suffering's the Price. Ne bih želeo da dajem komentare na njih, jer, da budem iskren, nisam se pretrgao da ih slušam. I guess da nisam tip koji može da sluša hardkor.

Četvrti bend, doduše, treći takmičarski, bio je Foreplay. Ovi momci sviraju... hmmm... "svirati", diskutabilno. No, nema veze, pravac kojim idu je neki alternative, grunge, rap, ili šta je, pošto iskreno, nikako nisam uspeo da shvatim poentu njihovog postojanja. Odsvirali su nekoliko pesama koje, da budem iskren, nisu zvučale ni za šta. Nažalost, već sam imao prilike da ih slušam jednom, ali nisam bio zarobljen unutar rovova tvrđave i priteran uza zid (bukvalno) kao sada. Sama njihova svirka svela se na "hej, mi smo štreberski tinejdžerski bend iz gimnazije", što iskreno meni uopšte nije dolazilo do ušnih školjki. Sve je zvučalo kaotično, neinteresantno, imao sam osećaj kao da nisam došao na Čupin memorijal već na Dida Čarolija (grown up edition). Da zabibere situaciju, poslednju pesmu posvetili su organizatoru jer su "vremenski ograničeni", što je kod mene izazvalo histeričan smeh iz razloga što sam imao neodoljivu želju da ih gađam kometom. Nije mi jasno gde su bile uši gospodi iz žirija koji su ovako nešto izabrali za takmičarski deo, a možda je i poenta ubaciti jedan trolovski bend koji će uništiti publiku, da bi na revijalnom delu odziv bio bolji. Ne znam i ne zanima me, sreća je pa se pesme Smorplay-a ne pamte i ne ostaju u glavi, inače bih verovatno sada bio 6FU.

Peti bend, poslednji takmičarski, bio je leskovački Loading. Leskovačkog benda se jako dobro sećamo svi sa prošlogodišnjeg Medijana BalkanRock Festival-a koji se obično održava na Amfiteatru niškog keja, gde su odneli pobedu. Ni tada mi nije bilo jasno zašto ovakvi bendovi uopšte postoje, ali sam ubrzo shvatio da je to zabava narodnih masa. Otkad je ponovo počeo sa radom bend NightShift, ovakvih bendova ima kol'ko 'oćeš, jer to uspeva kod publike. Stoga, ja na ove momke ne gledam uopšte kao bend, na njih gledam kao jednu ogromnu, veoma lošu, bledu kopiju beogradskog benda. Svi vi koji ste sinoć vrištali ili šta ste već radili, pošto mi na pamet nije palo da prilazim bini i uništim svoje receptore za sluh posle Vidon-a, zamislite se šta ste ustvari radili i da li nam uopšte treba ovako nešto, a potom se i zamislite da li bi uopšte i trebali da slušate slične vrste muzike, jer ja posle pomenutog benda kada sam se odvojio od bine, nisam čuo nijednu melodiju. Svejedno, nije mi jasan cilj postojanja ovakvih bendova, osim da zgrnu široke narodne mase, međutim, ako postoji još neko ko razume suštinu, odupreće se ovakvim glupostima.

Na revijalni deo zaista nisam ni pomislio da ostanem. Posle poslednjeg takmičarskog benda nastupio je neki bend iz Kumanova, ali je bio toliko interesantan, kao što vidite, da sam mu čak i ime zapamtio. STP je bio dovoljan što se revijalnog dela tiče u mom slučaju. Nadam se će da organizacija sledeće godine nadmašiti sebe i napraviti ekstremno loš program, tj. bolji nego ove godine, i da će odziv pritom biti bolji. Što se tiče organizacije iz balkanrock - počnite da slušate većinu bendova koje primate na ova takmičenja, a ne jedan do dva, i ne stavljajte ih na početak da sviraju. Možda zapravo i treba da se pogase festivali u ovom obamrlom Nišu, jer bolje je da sedim kod kuće i slušam nešto interesantno nego da gubim vreme po rovovima. Hvala vam na izgubljenih nekoliko sati života.