Recenzija:Cryptopsy - None So Vile (1996)

1 - Crown of Horns 

2 - Slit Your Guts 

3 - Graves of the Fathers 

4 - Dead and Dripping

5 - Benedictine Convulsions 

6 - Phobophile 

7 - Lichmistress

8 -  Orgiastic Disembowelment 

Cekajte, ne mozete biti ozbiljni? Vi ocekujete detaljnu recenziju ovog remek-dela? Pa kako cu da stignem od svog skakanja, vrtenja glavom i ''pevanja''? Stvarno moram? Dammit. Pa da pocnemo po vec smiva poznatoj i dosadnoj formuli i strukturi mojih recenzija. Kad sam prvi put cuo ovaj album...

Ja imam to prokletstvo(?) da sve vazne i odlicne albume u DM muzici cujem kada sam mnogo mladji i neiskusniji ili u vreme kada mislim da je ovaj ili onaj album u potpunosti random i nije nista posebno. Boy was i wrong. So very wrong. To ima tendenciju da mi se bas cesto desava sa mnogim odlicnim albumima. I tako je slinavac od 16 godina prvi put naisao na Cryptopsy. Odslusao spot za njihovu pesmu ''The Pestilence That Walketh In Darkness'' i pomislio sam hmm nije lose, brzi su, zanimljivi i vokalista izgleda kao ministar spoljnih poslova Svedske, ili kao cistac prozora u Satanistickoj crkvi uvek ih mesam, nego da se vratim na temu. Skinuo sam ostale albume i pod okom mi je prvi pao None So Vile, delom zbog omota delom zbog odlicnih recenzija koje sam citao o njemu. Pustim ja tako prvu pesmu - Crown of Horns, neko monstruozno vristanje u pozadini i cujem glas sto sada predpostavljam da je Lord Worm koji kaze: I do that rather well,dont you think? Dok sam pokusao da razmislim o cemu se ovde radi cuo sam u tom trenutku tako neverovatan vrisak. Bio je groteskan, abominalan, odvratan, skricav i svi moguci netipicni pridevi kada hvalite necije vokalne sposobnosti. Naravno nije pomoglo sto je uz vrisak isla neverovatna furija i masina fenomenalnog Brutal Technical Death metala koji me je izrendo, ispljuvo i klao dok se nisam pretvorio u monstruma.

Tipicno od mene, iskljucio sam album i otisao da slusam nesto drugo da bih se oporavio, al nikad nisam zaboravio moje ponizenje i cekao sam, u mraku neznanja i tastine dok opet nisam bio spreman da se suocim sa njim na valjan nacin. Moje drugo slusanje je vec urodilo plodom jer sam se instant zaljubio u album (pomoglo je sto sam u medju vremenu zavoleo Suffocation, Nile, Dying Fetus i tako neke ''jace'' bendove). Od tada kada me novija scena DM razocara ili smori vratim se mojim korenima i kao prvi na toj listi reinkarancije preko albuma uvek je stajao None So Vile. Vremenom sam ga sve vise i vise obozavao i usao je u mojih top 5 omiljenijih albuma 3 sam vec recenziro a peti ide posle ovog. Sad zapravo krecemo na pravo recenziranje.

Na pocetku cemo reci da Cryptopsy uospte nije tipican bend za Kanadu. Kanadska scena mi je medju omiljenijima dace odin tu losu srecu da mi padne parce leba na namazanu stranu ako lazem. Svi uvek ocekuju avangardne i nenormalno tehnicke bendove iz te zemlje pa je Cryptopsy kao jedan od retkih branitelja prave brutalnosti ali i tehnikalnosti u isto vreme pravi dragulj. Okrecemo se prema vokalima. Vokalni performans LW-a je zaista unikatan i zanimljiv za slusanje. On ima veoma duboke gruntove i growlove koje moze jedino da nadmasi sa njegovim neverovatno visokim vriskovima kao sto sam vec opisao. Tonalitet mu je zaista zanimljiv i retko cete naci ijednog pevaca koji je njemu slican, neki mogu da skinu njegovu dublju stranu tonaliteta neki mogu visu, ali retko koji pevac moze obe strane da savlada i izvede savrseno. Vokali su ludacki izvedeni, kao u delirijumu izazvanim nevidjenim kolicinama zdravog i nesalomivog besa i cesto cete pomisljati da on samo laje kao da je demonski opsednut pevajuci veoma brzo i nejasno ali u isto vreme apstraktno prelepo i po kraj svega brutalno i zanimljivo. Odmah cu sada i preci na tekstove posto ih je on sve napisao na ovom albumu. Imajuci u vidu da je on profesor engleskog (eh da su nasi ovak'i) tekstovi su kranje ajde da kazemo cudni ali u isto vreme nekako poeticko groteskni. Ako mozete da zamislite abstraktne gore tekstove poemsane sa uvrnutom lepotom i mutilacijom zanrova sa primesama romanticarstva onda vam skidam kapu ali ja dok nisam procitao tekstove sa ovog albuma nikad nisam ni pomisljao da gore tekstovi mogu biti ovoliko nesvakidasnji. Procitajte na primer tekst pesme Phobophile:

In the kitchen
With a screaming triple amputee...
Its completion depends solely
On my needs...
Said amputee's stumps
Are my way of saying... "Thank you
Just for being you."
Its fear tastes better than its limbs.

Terror of morality
I draw from the slowly dying damned
Monsters live behind my eyes;
I let them out and people die.
And all the grave worms
That come for their piece of meat?
I give them dead things..
The wretched living are mine alone

Fright mounts with the body count
To which anthropomancy predicts a decline
In all of God's creation,
Can there be a lifestyle that's better than this?

I mark my territory
With their blood and excritement
And adipocere...
I can find my way in the dark;
My fulfilment is habitually necromanic
And anal abusive..
Seen through the eyes of a mortician

They've "caught" me, as they call it;
My teeth and my semen have betrayed me..
Nevermore!
Tests to gauge my rationale,
The likes of which these feeble minds have
Never seen.

Rorschach blotters,
My responses to which inspire fear...
From my lizard side,
The amoral alien speaks;
"These aren't butterflies,
I see a face I'd like to burn."

Obfuscation
Of the authorities with lies,
And my natur
Alability to charm and be me,
Or whoever they want;
I've known all minds by divine right.

Hmm.Sad citavsi ovo po ko zna koji put mogu da vidim zasto ga toliko obozavam kao pisca tekstova. Prvo sto koristi nekomercijalne i apstraktne izraze sto je veoma zanimljivo za ucenje engleskog jezika dok ga slusate. Gore je ovde sveprisutan ali je napisan iz zanimljivog ugla coveka u delirijumu sa fetisem za ljudsko meso i iznutrice sa poetskom recitoscu, cudnim rimama i izgleda mentalnom nestabilnoscu coveka koji pati od poremacaja vise licnosti sa veoma malim daskom skicofrenije. Za BDM bend to je kranje originalno i upecatljivo za pamcenje.

Na redu je instrumental.
Gitare, bas, bubnjevi su ovde u takvoj nehumanoj atmosferi i vezi da vam daju miks ciste brutalnosti od cega se topite, od cega vas razapinju na pola da vas krvnicki isuse, da vas crvi zive izjedu dok vam se creva polako vade kroz anus, ups malo sam pretero ali sam zbog ovog albuma poceo kranje da se intresujem za patolosku medicinu. No, gitare vam nabijaju u usi takve upecatljive i zarazne rifove da ih odmah prepoznajete sa odlicnim ritmickim sekcijama, bas ima odlicne deonice i veoma je zabvan za primecivanje i savrseno gradi atmosferu pozadinske muzike. Bubnjevi su prepuni Jazz orientalnih ritmova pomesanih sa Suffocation inspirisanim blast betovima sto u prevodu znaci da bubnjevi zvuce kao mesavina Suffocationa i Atheista? DAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAMN.

Svaka pesma je originalna na svoj nacin i nikad nema ponavljanja sto je u BDM muzici veoma tesko postici, svi clanovi benda su izvrsni u svojim ulogama i zaista su napravili remek-delo avangardne poeticnosti ,brutalnosti i apstraktnog ludila.

Imam jos neke posebne detalje koje hocu da pohvalim.
Kao prvo omot. Omot obozavam. Retko cete videti da neki bend stavi sliku iz 17.veka. Jos kad cujete kakva je muzika na njemu pff. Produkcija je kranje solidna mada je Lord Worm mogao da bude samo malko vise glasniji al to su vec nebitne nijanse. Sve je u savrsenom redu i nijedan segment benda ne pati zbog miksovanja sto ja naravno veliki plus. Booklet je takodje prelepo uradjen na taj old school nacin koji svi volimo.

Kranja rec: Savrsenstvo u ovoj muzici. Prelep album stare skole koji je postavio i dalje drzi temelj Death Metala danas, bez mana, bez izuzetaka pravo cudoviste od albuma koje kada cujete jednom nikad necete prestati da slusate. Najtoplija preporuka od Dr.Gaylorda majstora za death metal i sve sto je povezano sa kajmakom i cizmama.

100 %