Recenzija: Nocturnus - The Key (1990)

1 - Lake Of Fire

2 - Standing in Blood 

3 - Visions from Beyond the Grave 

4 - Neolithic 

5 - Undead Journey

6 - BC/AD (Before Christ\After Death)

7 - Andromeda Strain 

8 - Droid Sector 

9 - Destroying the Manger 

10 - Empire of the Sands

Ah, its good to be back. Bas je dugo proslo na veliku radost svakog ko je uopste i bio proklet da naidje na moje recenzije al' eto vratio se Dr. Gaylord da vam recenzira albume koje bi valjalo preslusati u nasoj voljenoj djed mjetal muzici da ovakvi klasici ne bi bili otpjevani u zaborav.

Danas je bend koji po mojim saznanjima uopste i nije nesto preterano popularan kod nas, sto naravno uopste i nije iznenadjenje, ali opet svi koji se karakterisu kojekakvim ekstremnim metalnim glavama su sigurno barem culi za Cynic, ili barem za Bolt Thrower ili Suffocation. Na moju veliku zalost, verujte mi, poznajem za sad troje ljudi koji vole il barem znaju za ovaj bend, sto je velika neopisiva steta. Allow me my dear readers, to present you the reasons why.

Death Metal. Kad kazete to, sta ocekujete? Sveobuhvatni haos, bes, mrznju, rifcine koje obaraju kontinente i vrse genocide velikim talasima svoje siline? Sounds about right, ali evo gde se Nocturnus odmah izdvaja po tome. Njihova se muzika moze okarakterisati kao miks izmedju primitivne brutalnosti, okultne kompleksnosti i zla Morbidnog Andjelcica i velicanstvenom tehnikalnoscu i atmosfere Cynic-a. Zvuci veoma primamljivo zar ne? Glavni gimmick, if you will, Nocturnusa je to sto u njihovom muzickom ansemblu koji sadrzi neverovatno tehnikalne i nemoguce rifove koji vas vode do granica vasione, zacudjujucih ritmickih struktura i opsesivno zlog vokala, sastoje i klavijature. Da, klavijature. Dok se vi, blago meni, ne pocesete po glavicama i zapitkujete otkud to bendu uopste pade na pamet dozvolite da odmah utisam te vase bezvredne misli cinjenicom da je atmosfera ovog albuma po meni i dan-danas nenadmasiva, i nijedan bend se nije ni sudio a kamoli tek i pomisljao da pokusa da premasi ovakav magnum opus naucne fantastike, okultne intrige i fantasticnog progresivnog det metala.

Verovatno prva stvar koja ce vam se odmah dopasti kod ovog albuma jesu gitare. Kako naci reci da ih opisem. Hmm, ok da pokusam u mojim bendim metaforama i poredjenjima da vam nekako docaram njihovu prevlast na ovom albumu. Zamislite rifove koji su nadljudski brzi, tehnikalno nemoguci za sviranje, izrazito zarazni kad vam udju u umne kanale i nacicete sebe cesto kako imitirate razlicite deonica pesama u kojima vam je za detalj opstao taj jedan rif koji vas natera da pomislite kako je moguce da je covek ovako nesto odsvirao,zamislio ili izveo. Ili ako ocete ukratko, pomesajte Coroner, Anthrax sa daskom vec pomenutog MA i Cynica, na kraju dodajte bizarnu atmosferu u kojoj se cuje muzika i eto vam gitarskih deonica. Overwhelming right? 

Naravno daleko bilo da je ostatak benda muzicki netalentovan. Bubnjevi su vanvremesnki smisljeni sa cestim i nepredvidivim promenama ritma, brzine i uopsteno same strukture pesme. Bas, barem koliko sam ja puta slusao album i nisam ga primetio, i nije nesto prisutan osim kad se cuje njegova tezina u pozadini koja sve muzicare drzi zajedno. Vokali su blago receno cudni, nestandardni za DM muziku. Zbog same svoje neobicnosti vokali ce vam lako biti i prepoznatljivi pa to je u ovoj muzici uvek plus. And oh yeah, bubnjar je takodje i pevac, mislite da je to nesto olako. Cujte ovaj album pa mi vi onda sami recite. 

Na kraju cu da spomenem klavijature, koje odlicno prate tematiku benda i stvaraju tu tesnu i jezivu ali sa druge strane prelepu atmosferu koja vas uvuce i onda ubrzo uvidite da ovaj album bez klavijatura uopste i ne bi bio tako poseban i tako neverovatan. Nikad ne zauzimaju prostor ostalim instrumentima i nikad nisu preforsirane, svirane su sa velikim znanjem, umecem i osecajem sto postujem. Obicno kad se cuje da metal bend ima klavijature svi ga obicno odbace da je to neko djubre koje se prodalo u komericjalno roblje i naravno vecinu puta bi bili u pravu ali ne i ovde. Jedno od najboljih uopste upotreba klavijatura u metalu ako se ja pitam a to zaista govori nesto, am i right?

Ostali su jos tekstovi. Moze se reci naravno da je bend imao jednu zanimljivu ideju sto se lirike tice. Ceo album je prica o jednom ''droidu'' ili ajde ako cete lakse robotu koji se vraca u vreme u 0 p.n.e. da ubije znate vec koga da se religija koja je nastala od nejgovog idola, ta odvratna bolest covecanstva vise ne ponovi i nenadzivi u nasim dusama. Intresantan koncept, neki bi rekli da je ideja malo detinjasta i za atesite (ako su to clanovi benda i bili) malo glupa. Naravno ja tekstove u muzici uvek i branim i uvek cu ih smatrati vaznim delom njenog stvaranja. Procitajte na primer tekst pesme Destroying the Mange:

Mastering the forces of teleportation
gaining the secrets to travel through time
approaching the vortex, chronometer reading 0 B.C.

What was the past will soon be changed
my first priority to destroy the manger
crushing the myth of paradox

Merging with the past
shock waves rip the continuum
How long can I last, travelling at millenium?

Following the North Star shining abright
to the place of the holy birth site
craving my need to kill the one
born of the name "The Nazarene Son"

Destroy The Manger
Destroy The Manger
Destroy The Manger
Destroy The Manger

DIE - BY - THE - SIGN - OF - THE - KEY
DIE - BY - THE - SIGN - OF - THE - KEY

Now that I have you into my sights, Nazarene child
pulling the trigger with no reconcile
blasting away Father, Mother, and Child
laughing hysterically all of the while

For centuries I have awaited this confrontation
in time I will bring them all down
Your savior has now fallen
my reign of evil has only just begun 

Neverovatno je prelepo kad pocnete od pesme Lake Of Fire koja govori kako demoni napadaju Raj, raj pada, smislja se plan za unistenje Riscanstva, do ubijanja Rista i pravljenja novog Carstva od Peska, uopste sve je lepo prozeto i sastavljeno, kvalitetno napisano sto je od mene uvek pohvala.

Naravno produkcija je kranje odlicna i dozvaljava nam da neometano uzivamo u muzici, da cujemo svaki oronulo prelep deo ovog albuma. Omot je takodje jedan od mojih najomiljenijih zbog samih detalja izvesnog ''droida''.

Kao sto vidite ovo je jedno zaista jednistvneo iskustvo u ekstremnom metalu koji svaki obozavatelj ove muzike ne sme da propusti inace ce biti gonjen i lincovan (da se barem ja pitam). Zbog ovakvih albuma i bendova ja shvatam da je, ako se mogu tako izraziti The Golden Age Of Death Metal vec odavno gotovo (1988 - 1994) jer ponovo osmiliti ovakav album je vec odavno postalo nemoguce u nasim umetnickim intrigiama kod nase rase i imamo samo nas da krivimo za to. Highest Recommendations.

100 %