2. Pisem ovu recenziju ovako jer mi se jednostavno moze i ovako ja volim da pisem so go die then.
3.Na vasu veliku zalost ne upadam u taj veliki det metal stereotip mada moram priznati da je prizivanje O mocnog gospodara tame,zla i svega plisanog na taj nacin deluje veoma primaljivo al avaj da se vratimo recenziji.
Odgovor na jedino normalno pitanje ovde dajem zato sto sam primetio prilikom izlaska ovog albuma svi su odmah poceli da ga spustaju, gledaju kao veliko djubre (Illud Divinum Insanus stil) i govoreci kako skoro nista ne valja. Ovo me je veoma zacudilo i bio sam u soku jer Nile vazi kao jedan od voljenijih bendova u DM sceni svaki njihov album do ovog je dobijao odlicne ocene od fanova.
Medjutim kada sam ga i ja prvi put licno poslusao uverio sam se zasto su reakcije bile tako negativne, oskudne, prazne i sto je najvaznije netacne. Nek se zna, svako ima svoj ukus i zelje sta zeli da ima u njegovoj voljenoj muzici i sta zeli da cuje sto vise. Neko voli fokusiranost na instrumente, neko je veliki audiofil pa sto vise gleda na produkciju, a neko sedmi ce da gledamo samo na vokal i tekstove. Svi su ovi faktori naravno i vazni u danasnjem det metal svetu, raw produkcija imala je svoje bendove i vreme i ponekad kod izvesnih bendova ja i volim da cujem al takva produkcija kod Nile-a nije potrebna jer bi zaista degradirala ceo album. Al sto je bilo kranje ironicno ovaj album uopste nema losu produkciju. Ustvari ovaj album ima savrsenu produkciju za atmosferu kakvu on gradi. Obskurnu, misticnu sa pravim daskom starog Egipta sa njihovim tradicionalnim instrumentima i melodijama sto me je uvek veoma privlacilo kod Nile-a kao i kod drugih bendova (citaj: Lykathea Aflame) al sad sta reci o clean vokalima? Clean vokali u det metalu retko prolaze valjano i iskreno retko su i tako ubaceni i komponovani u muziku. Kao covek koji voli avant-gardu a pogotovu njene elemente u voljenoj mi muzici ja sam uvek lako privucen clean vokalima ako su uradjeni maestralno i malevolentno kao sto ih je i Nile uradio na ovom albumu. Oni na odlican i superioran nacin postavljaju temelj za vec neizbeznu i obaveznu atmosferu i dalje je tako unapredjuju, jos kad cujete da pevaju neki fenomenalni okultni stih starih pescanih tajni Egipta mozete samo da se najezite i da uzivate. Ostala vokalna performansa je u samom vrhu kvaliteta. Dalas sa svojim standardnim det metal vokalima i skricevima i Karl sa guturalnim dubokim izdisajima koji podizu anticke demone iz svojih grobnica. Distorzirane gitare su vrhunski izvedene kao sto je i standard bendove koje imaju etiketu Technical, rifovi ubitacni i zanimljivi za slusanje,melodije zarazne i tako su izvedene da vas vracaju u to vreme antickih bogova, u grobnice faraona koje su cuvane od starih i nikad izrecivih demona. Bubnjeve ne vredi ni ocenjivati ni pominjati dovoljno je samo da se zna ko je ovde bubnjao - George Kollias ili lepse zvan u srpskom narodu Cika Djole unistitielj koji sa njegovom desnom nogom unistava i prozdire citave Panonske nizije. Zadnje sto mi je ostalo su tekstovi. Ljubitelji mitologije ce sigurno uzivati u njihovim tekstovima jer je i mitologija antickih naroda uvek bila mracna, demonska i paklena po zadrzaju.Obskurne molitve, razna horska ritmicka izvodjenja u pozadini koja lucidno pevaju svoje ocaravajuce strofe.
Na kraju ovom albumu dajem odlicnu ocenu od 95%, jedina iskrena zamerka je to sto je gitarama malo falilo da budu bas ubitacne kao na prethodnim albumima mada to moze biti i dobra stvar da barem nesto menjaju, medju pozitivnim stvarima izdvajam atmosferu kao sa Black Seeds Of Vengenace albuma, vise tradicionalnih instrumenata, vokala i bolja atmosfera, produkcija odlicna - sve u svemu odlican album koji jednostavno ne moze da se izbaci iz glave kao ni ostatak Nile-ove diskografije
Нема коментара:
Постави коментар