Bend: Vranorod;
Izdanje: Dreamlike Fading;
Vrsta: Full Length Album;
Godina: 2012;
Žanr: Shoegaze / Post-Metal;
Poreklo: Pirot, Srbija
Traklista:
01 - Five Inches Above Me
02 - Colors
03 - This World We'll Fly Off
04 - Paris Subway 2AM
05 - Secret Teller
06 - Laudanum
07 - She Comes to the City
08 - Kiss Me Back (While I'm Wounded)
09 - Dreamlike Fading
Kako uopšte početi? Vranorod je bend iz Pirota, osnovan 2008. godine. Na početku, bend je bio zamišljen kao spoj blek metala i ambienta, ali se vremenom osnovna ideja promenila, pa takođe i zvuk benda je otišao dosta u post-rock/shoegaze vode.
Odmah rečeno – album zvuči prilično interesantno. Čak i za ljubitelje drugih zvukova, koji nemaju apsolutno nijednu dodirnu tačku sa ovim pravcem, mogu slušati ovaj album i uživati u njemu. Album ima zvuk baš poput naziva albuma. Ceo album je sanjalački, a da bi se mogao slušati sa uživanjem, slušalac se mora staviti u ulogu sanjara, mora imati želje i snove kojima teži da ostvari.
Čini se da je Vranorod u neku ruku napredovao u odnosu na prošli album. Pesme su iskrene, lagane za slušanje, a tu je i izvesna doza melanholije koja baš i baca slušaoca na sanjarenje. Ceo album kao da je izvestan sukob između detinjstva i zrelosti, pa se u neku ruku čini da Vranorod ovde čak i kritikuje gubitak onog dečijeg u svima nama. Jako je prilagodljiv i može se slušati od strane svakog. Međutim, sve ovo ipak ima i neke svoje slabosti.
Album je jako čudan donekle. Kada su pesme izlazile kao singlovi, u njima je postojala neka snaga, nešto drugačije nego što smo svi do sada čuli. Sada kada konačno imamo album, čini se da je to polako nestalo. Posle samo tri ili četiri pesme, gubi se osećaj koji se ima u početku, to tzv. jedinstvo se rasipa na sve strane. Takođe, u pojedinim pesmama postoje određeni delovi koji su jako prijatni i jako zanimljivi, i baš imaju tu „dreamy“ atmosferu, ali sve to ne znači toliko jer je ostatak pesme neupotpunjen takvim momentima.
Sagledajući sve do sada rečeno, opet to ne opovrgava činjenicu da je Vranorod bend koji je jako zanimljiv, i čiji članovi imaju jako puno talenta. Atmosfera pri slušanju slična je kao kada slušate bendove Alcest i Les Discrets, ali je Vranorod jako podobniji za slušanje, čak i onima koji su dalje od tog pravca. Pesme nisu previše duge, shvataju se „na prvu loptu“ i to je dobro kada je u pitanju širi deo publike. Međutim, u takvim pesmama nedostaje ono što se baš i traži u kvalitetnoj muzici – ta mistika i dubina tokom slušanja, koja se nikad ne može shvatiti odmah, pa tako album vremenom ne postaje dosadan.
Ono što ovaj bend predvodi jesu sigurno vokali Igora i Jelene koji su na ovom albumu jako prijatni. Igorov vokal pre svega zvuči jako esencijalno, i čini se kao da održava album. Tu su i gitare koje su jako lepo odsvirane, naravno sve je to lepo upakovano u produkciji koja lepo oslikava album, ne daje mu ni previše savršen, niti loš zvuk, već je to taman onoliko koliko je potrebno. Nažalost, na albumu se dešava da se u pojedinim delovima pesama bas gitara (iako je veoma vešto odsvirana), gubi u prostoru, postaje na neki način „izolovana“.
Pažljivo sagledane činjenice govore nam sledeće: ovaj album jeste dobar, jako zanimljiv, nesvakidašnji, i prihvatljiv je svakom uhu, samo je potrebno odvojiti malo vremena i posvetiti se. Vranorod je svakako bend koji ne svira pravac koji se svakog dana pojavljuje u Srbiji i na Balkanu uopšte, pa je ovo bend koji je svakako jako potreban sceni, jer joj daje i jedan novi žanr, jednu novu atmosferu i jedan drugačiji pogled na nju, te samim tim deluje otvorenoumnija.
Postava na albumu:
Igor - Gitara, vokal;
Jelena - Vokal;
Dušan - Bubnjevi;
Uroš - Bas gitara;
Nemanja - Gitara
Нема коментара:
Постави коментар