Recenzija: Dawn of Creation - Masquerade Poetry (2014)

Bend: Dawn of Creation;

Izdanje: Masquerade Poetry;

Vrsta: EP;

Godina: 2014;

Žanr: Technical Death / Groove Metal;

Poreklo: Vranje, Srbija

Traklista:

01 - Blood Be Shed

02 - Revelation AK-47

03 - Flaming

04 - The Masquerader

05 - Dawn of Creation

 

 

Konačno se ispod mog pera našao i EP album ovog benda sa juga Srbije, a čije sam izdanje očekivao poduže vreme, nadajući se jednom od boljih izdanja u ovoj godini. Za one koje mrzi da čitaju - nisam se ni prevario. Momci sa juga Srbije, sa izuzetkom vokaliste, sviraju onako kako treba, a trojka na instrumentima je poznata čitaocima ovog webzine-a iz recenzije za Deeper Down EP.

 

Ove momke sam, takođe, pre nekih mesec i kusur dana imao prilike da gledam na zajedničkoj svirci sa bendovima Chromatic i Thick Skin; međutim, ono što je Dawn of Creation razlikovalo od druga dva benda, bio je nastup sa autorskim pesama, što je mene naročito zainteresovalo, a što se ne može reći za većinu publike koja je više marila da čuje komercijalan cover neke pesme, nego nešto autorski. Nažalost (njihovu), na ovoj svirci su mogli čuti par poznatih hitova Judas Priest-a u izvođenju benda Chromatic, kao i više onih nekomercijalnih "skrivenih blaga" ovog benda. Što se benda Dawn of Creation tiče, bilo je tek par covera, ali ne dovoljno komercijalnih da bi velika količina niških sektalika ukapirala o čemu se radi.

 

Elem, EP startuje energičnom "Blood Be Shed", kakav je uglavnom i ceo album. Ova pesma, kada se uporedi sa ostalim pesmama, ostaće u sećanju slušaocu samo po tome što je prva. Jednostavno, ostatak EP-a previse "pokriva" ovu pesmu tako da ostaje neprimetna, iako dobra po svojoj strukturi. Sledeća pesma koja nailazi - "Revelation AK-47", i kako joj samo ime kaže - razneće vas poput kalašnjikova. Početna deonica, čitav glavni riff toliko dugo ostaju u glavi, da posle samo jednog slušanja, nećete moći da se otarasite glavnog riffa ove pesme. Vokali dobro leže, pesma klizi, ali i dalje ostaje dugo u glavi.

 

"Flaming" - najzahtevnija pesma na čitavom EP-u. Jednostavno, nećete moći da se zadržite i suzdržite od headbangovanja na sam početak, kamoli na nastavak. Doduše, "Flaming" je i pesma koja najviše vuče na, čini se, najveći uticaj benda - noviji Decapitated. Klin deo preterano podseća na ostvarenje sa pretposlednjeg albuma spomenutog benda, doduše, ne po identičnosti, već po svom zvuku. Jednostavno, čitava pesma sadrži u sebi neki Decapitated vajb, i on lebdi kroz čitavu pesmu. Takođe, iako ne bih da to tako ispadne, "Flaming" je pesma koja sa težinom nosi i odgovornost. Čini se da je vokalisti Trući ova pesma malčice izmakla, pošto postoje neke deonice koje imaju milisekundu kašnjenja u vokalu, ali sasvim dovoljnu milisekundu da se to oseti. Disklaimer kada je u pitanju ova činjenica oko vokala - ovo nećete osetiti ako preterujete sa slušanjem albuma na kojima je vokalista Lord Worm.

 

"The Masquerader" kreće mistično, iz potaje, a onda sasvim odjednom uvodi slušaoca u groovy ambient koji tu ostaje do kraja pesme. Pesma je neviđeno, ali neviđeno catchy; naročito refren, naročito kad je tekst u pitanju. Pesma sa jako, jako dobrim glavnim rifom. Malo mi je smetala boja skrim vokala u početnim slušanjima, ali to je svakako neka stvar na koju se čovek navikne slušanjem. Na kraju, kako bi se čitava ova priča zaokružila, dolazi pesma nazvana po imenu benda - "Dawn of Creation". Početak sa tvrdim akcentom engleskog jezika u monologu, vodi ka riffu koji mene, iz nekog razloga, ume da podseti na varijaciju "Spheres of Madness" riffa, a onda nešto sasvim neočekivano. Sledeći riff je nešto što nisam čuo još otkad sam čuo album "Elvenefris". Riff je jako zarazan, i svako ko bude slušao taj riff, imaće osećaj kao da ga je već čuo, iako tonovi nemaju veze sa spomenutim albumom benda Lykathea Aflame. Ovaj riff dalje vodi u sporiji deo pesme, na koji se nadovezuje prilično lep solo, i taman kada se pomisli da je sve ovo jedna fina pričica sa srećnim krajem i cvećem ružičaste boje, jer, jebi ga, solo ima zaista lepu melodiju, ponovo udara onaj lykatheasque riff, i povratak na onu priču sa početka. E, onda se vratimo na početak EP-a i sve ispočetka, jer, na kraju, sve ispade zarazno.

 

Osim primedbi na to da imaju dosta oslušljiv uticaj poljske škole, i na to što se uočilo malo kašnjenje na "Flaming" pesmi, generalnih zamerki ovde i nema previše. Ovaj EP može da postane klasičan u Srbistanu, jer slabo stojimo sa Groove Death Metal bendovima (ne, Kris Barnes drkadžije, ne liči na Six Feet Under... ne, Kris Barnes drkadžije, ne liči ni na IHATE), a pritom ovaj bend u sebi ima i dovoljnu dozu "izlomljenosti" i tehnikalija, da zasluži pažnju većine sektalika koji su u šemi sa ovim žanrom. Takođe, naglasio bih da imam male primedbe kada je u pitanju produkcija, ali s obzirom da je u pitanju prvi EP, i prvo izdanje, smatram da će se to u narednim vremenima popraviti. Na kraju krajeva, znamo situaciju u Srbistanu, i znamo da nije svako blagosloven profesionalnim studiom.