Bend: Alitor;
Izdanje: Eternal Depression;
Vrsta: Full Length Album;
Godina: 2014;
Žanr: Technical / Progressive Thrash Metal
Poreklo: Inđija, Srbija.
Traklista:
01 - Realm of Grief
02 - Eternal Depression
03 - Horror
04 - Contorted Existence
05 - Embittered
06 - The Artist of Deception
07 - Nothing Lasts Forever
08 - Drained
Alitor je, od skromnih početaka, počeo da pokazuje kvalitet, još na prvom EP-u. Nema potrebe da se posebno predstavlja ovaj bend, jer smo sve, što smo imali reći, rekli u recenziji spomenutog EP izdanja. Momci iskidaše sve živo, sram ih bilo.
Iako sam ovaj album primio na recenziju pre nekog vremena, nikako nisam mogao naći vreme da se posvetim istom onako kako valja i trebuje, jer je za ovako nešto glupo pisati recenziju ofrlje i na brzinu. Može se reći da na albumu momci iz Inđije nastavljaju priču koju su započeli EP-om. Doduše, neki će im zameriti to što su pesme sa istog i na albumu, no, to meni ne smeta, jer se savršeno uklapaju u priču.
Album kreće energičnom "Realm of Grief" koja je već uveliko postala hit i pre izlaska albuma. Bar sam tako primetio prema reakciji ljudi. Pesma i jeste stvorena da bude hit - brza je, interesantna, ima to nešto što je jako zarazno, a strofa ostaje u glavi danima, što se u Srbistanu ne dešava kad su u pitanju treš metal bendovi (#no_homo fanatici istog). Sve se nastavlja pesmom "Eternal Depression" koja ima hiperzarazan riff, i još od početka pleni. Da li su to bubnjevi, ili nešto drugo - jebem li ga? Ne budite lenji kreteni, pa preslušajte album, ne moram da vam sve sažvaćem.
"Horror" smo upoznali na EP-u, doduše, sad mi se iz nekog razloga čini sporijom (možda jer jeste sporija, ne znam?), ali mi više odgovara u ovom izdanju, jer je produkcija više organska nego na EP-u, što je još jedna jako velika pohvala za ovaj album. Slično važi i za "Embittered" i "Nothing Lasts Forever" - pesme su i dalje fantastične, samo je njihov, tzv. level of awesomeness pojačan produkcijom i popunjenošću mesta oko njih drugim pesmama. Ko je čitao recenziju za EP (znam, niko) zna da sam kmečao jer je to izdanje bilo malo kratko, a jako zarazno, te je iziskivalo 400 slušanja zaredom. Jedino bih više voleo da se vrati sa EP-a onaj zvuk bass-a. U "Nothing Lasts Forever" je to davalo jedinstven šmek.
"Contorted Existence" je sabila sve moje glupe predrasude prema srbistanskim bendovima. U jednoj pesmi savršena emocija, savršena tehnikalija. Iako je teško spojiti ova dva u jednu pesmu, oni to uspevaju. Iz nekog razloga, pak, ovde mi vokal ne leži previše u svim delovima. Čini se da je ovde malo eksperimentisano sa vokalnim deonicama, a kod mene to i nije ostavilo previše savršen utisak, naročito na početku. No, ipak, i kad se navikne čovek, taj vokal ume da bude malo čudnovat u onom jednom delu, a ko bude poslušao album - znaće na šta mislim. "The Artist of Deception" ima fantastičnu temu, i onaj blastić koji je totalno nezaboravan. Tačnije, bubnjevi u ovoj pesmi su maestralni, iz nekog mi razloga.
Album se zatvara savršenom "Drained", koja mi je, nekako, totalno savršena. Krasna pesma. Tekst, bas linija, gitare, vokali, i bolesni solo pre njih, sve se savršeno poklapa u toj pesmi i zvuči jedinstveno. Jedinstven je osećaj slušati tu pesmu, i definitivno je smatram krunom albuma. Refren je toliko catchy da ne izlazi iz glave, i ostaje najsvetlija tačka albuma i posle ko zna kog slušanja.
Sve u svemu, produkcija je organska, kako spomenuh, prijatna je za slušanje i nenaporna. Vokal je odlično odrađen, Marko zna posao. O instrumentima se nema šta reći, jer se nije promenilo ništa od EP-a - i dalje odličan, tehnički potkovan bend. Najsvetliji trenutak srpskog treš metala stiže ovim albumom. U njemu se čak i oseća taj neki Šuldinerski vajb na trenutke, što, svakako, ne može biti loše. Momci, svaka čast, i da se nekad dovučete i ovamo.
A ja odoh da se drogiram "Drained"-om. Svakako domaći album godine.
Нема коментара:
Постави коментар