Recenzija: Demigod - Slumber of Sullen Eyes (1992)

1 - Apocryphal (intro)

2 - As I Behold I Despise

3 - Dead Soul

4 - The Forlorn

5 - Tears Of God

6 - Slumber Of Sullen Eyes

7 - Embrace The Darkness / Blood Of The Perished

8 - Fear Obscures From WIthin

9 - Transmigration Beyond Eternities

10 - Towards The Shrouded Infinity

11 - Perpetual Ascent

Ah finski smrtj mjetal. Depresivan, atmosferican, tezak, masan, upecatljiv i kao sto bi rekao jedan izvesni kolega mracan kao centar univerzuma (copyright Knego). Cesto je u senci svidskog smrtj mejtala koji dominira Skandinavijom i maltene celom evropom od pocetka razvitka scene krajem 80-ih i pocetkom 90-ih. Moze se slobodno psotaviti pitanje zasto je ta scena toliko i zapsotavljena kad dokazi upucuju na to da se izvestan kvalitet nasadio u metal muzicarima tog vremena. Moj odgovor, koji bi inace bio kranje polemican i poetski smisljen podrazumevano bi vam navodio razlicite aspekte tih dveju scena, ali kad malo bolje razmislim jednsotavno bih samo rekao - ajder bolan deder der mi upored Djemilich I Engrobirane (za neupucune Entombed mwa mwa) i sam mi reci koji ti bend vise prija usima i koji ima takoreci ''laksu'' muziku za slusanje. Sad pod uslovom da nisi rodjen u blizni nuklearnog reaktora (cujem da je Pripyat ponovo in ove letnje sezone nisam odavno pozelenio otkad nas je Milosrdni Andjelak sa neba obasipao ljubavlju i pokvarenim krem bananicama od uranijuma) i da ti se usi nisu navikle na neku neprirodnu tezinu zvukova ti bi meni odgovorio - finska scena moj dobri jarane Gejlordu Pedermudicu. Ali posto sam ja vec svetsko prihvacen entitet i mogu sa slobodom smatrati da nisi moj gore pomenut pobratim reci ces da ti vise prija svedska skola. Zvuk je vise punk, brzi, primitivniji i rifovi su tako sladasti. Kod finaca je potpuna drugacija prica. Oni su uvek tezili tom fenomenu prekomasne prljave tezine (zato i ne treba iznenaditi sto je sahrana dom metal zapoceo u ovoj zemlji) i najbolji predstavnici tog zvuka je finski doubleD dvojac Demilich i Demigod sa pomocnim arbitrom Adramelechom. O Demiliku sam vec gnusao analne sokove a za Adramelech ce biti druge prilike, sad trenutno zelim vama ovde recenzirat ovaj dragulj od albuma - Snosaj sumornih okica (moguce da sam ga lose preveo)

Pre nego sto nastavim mozda ce neki bednik od ljudskog roda koji zaista nema sta pametnije raditi nego citat moje gluposti preko interneta zastat i pitati se dal je moguce da je Gospodar Gejeva Fgovanih Lopata zapravo napravio normalan uvod za neku njegovu recenziju. Kao sto vidite odgovor je - jebite se.

No, da krenem, da krenem.....sta ono bese treba da uradim? Vokal, da da okej, svrsavati na gitare i prepsiavati iste prideve i sintakse koje koristis jos od prve recenzije you sneaky devil you. O bubnjevima i basu nemas sta trabunjati kad se ionako u to ne razumes jer si zatupeli srpski metalac (pravda za metalce iz Gruzije, a ako ne znas zasto idi smrdi negde drugde). hmm nisam ni poceo pricat o ovom albumu (jer ja inace imam stagodj zanimljivo i napsiat) a sigurno sam vec oterao ona dve supka koji su cak i dosli do gornjeg pasusa pa sad na miru mogu i pocet a ako se kojim slucajem nadje neki lukav Cecen pa nastavi da cita samo mogu da kazem - Neces JEBA..

-Recenzija ce se nastaviti kad autor zapravo tj nekako zadobije i neki smisao za humor i vec jednom pocne da pise o necem korektnom i naravno da prestane da koristi lame internet izraze zarad nekog zajebanog iole imidza. Upravo se oporavlja od masivne dose Ricunusovog ulja i kratke posete Judinom kredlu (ako ne znate sta je bolje da tako i ostane). Upravo smo dobili potvrdu da moze da nastavi recenziju i ovim povodm zelimo da se izvinemo celom kolektivu cenjenog sajta koji verno cita sve recenzije ovog imbecila iako mi sami ne znamo zasto.

...Tako mi svega ako ikad pojedem jos nesto u zivotu tacno cu sebi grkljan prerezat. (Direktno nastavlja sa recenziranjem jer zeli da zaboravite njegovu sramotu koja ga je zadesila u gornjem pasusu i iz nekog razloga prociscava grlo iako pise)

Album je izasao u takozvanom zlatnom dobu smrtj mjetala (1988 - 1993 ili 1994 u zavisnosti koga pitate). Odmah je postao karakteristican po specificnom zvuku instrumenata kranje obskurnoj produkciji i misticno inspirisanim tekstovima. I dan-danas vam mogu sa sigurnoscu reci da je ovo i dalje jedan od najoriginalnijih i najboljih izdanja pomenutog zanra koje sam ikad cuo a na meni je sad da vam objasnim i zasto. Prvo sto mozete i sami primetiti akd cujete album to je da je zvuk gitara ili cak i svih instrumenata kranje specifican. Nije specificno zujanje testere kao kod Svidjana, nije ni masivno premlacivanje drop D stima kao kod Floride ili tehnikalno stegnuta struktura kao njihovih komsija iz Novog Jorka. Ne njihov zvuk je upecatljiv po tome sto odrzava elemente melodije, brzine, cudnih ritmickih deonica i prelaza, ali oept to zvuci tako novo i sveze da ga niejdan bend nije uspeo iskopirati pa cak ni do danas. Sva ta cudna hemija izmedju instrumenata stvara tu neponovljivu atmosferu koja nas vodi medju nase same psihicke stubove tu nas i ostavi da jednsotavno ostanemo zatoceni takvim osecajem. Rifovi su savrseni, Nijedan se ne ponavlja, svaki ulece u pravi trenutak u epsmi da moze da nas obori sa nogu sa kojom je vstinom odsviran i sa kakvom harmonijom zatocen. Sve u svemu gitarski zvuk ovog albuma vam nikad nece dosaditi i njegove razlicite aspekte cete cesto rasudjivati sa svakim ponovnim preslusavanjem ovog albuma. Sto se tice ritmickog gledista instrumentalnih deonica na njih nemam ikakvu zamerku. Moze da se itekako cuej da se bas i bubnjevi sviraj usa velikom vestinom i odlicnim uskladjivanjem sa vec pomenutim gitarskim deonicama Kratke bas deonice unutar nekih pesama cine idealan filing da se jos vise odusevite talentom benda a bubnjevi uvek obavezno grandiozni kod ovakih bendova vas sigurno nece ostaviti ravnodusnim. Sve u svemu atmosfera ovog albuma ce vas itekako prekriti i ostaviti neopisiv trag u vasim mozdanim odajama i zato cete se ovom albumu uvek rado vracati, jednostavno je toliko dobro. Na vokal mozda imam malo cudne stavke da iskazem, Iako ne los, moram reci da nije nista posebno, vas standardan death growl koji je lako razumljiv ali dovoljno (dare i say it) brutalan da isprati ostatak benda. Donekle mislim da bi jos dublji glas jos vise doprineo okultnom i misticnom filu albuma al to je vec mala zamerka. Sve u svemu vokali sasvim zadovoljavajuci mada po mom ukusu su trebali biti jos dublji sa vecem primeson na sveprisutnu zlobu i harmoniju celog albuma. 

Vec sam pomenuo kranje cudnu produkciju, pocujte original mix slobodno mada vam toplo preporucujem da skinete remaster iz 2006 jer iz mog neprijatnog isksutva slicno kao  isa Demilichom ako ih stavite na mp3 ili na telefon ima da se razocarate kako se uzasno cuju u original izdanju.

Omot albuma je perfektan i odgovara tematici savrseno i jedno od mojih omiljenih album omota ikad. Jedino sto je preostalo jeste da pohvalim liricizam i tekstove. Kao i uvek ostavljam na vama da sami sebi stvorite vanvremenske prikaze koji dolaze do vaseg uma dok slusate ovaj album, Eo teksta pesme Slumber Of Sullen Eyes:

I shall befall thee
In the sullen halls of dark oblivion
In an evintide of abysmal grief
Hybrid form of life
Hidden from the immortal
Your soul will burn through time
The dark realm dwells in no light

Dismal dreams of lives forgotten
In the visions of my slumber
They lie silent in chasms
The bleeding eyes of sorrow

The gathering of miserable beings
Grievous existence underwent to the end

In blackness they mourn
The soul of sorrow now bleed in tears

I shall befall thee
In the sullen halls of dark oblivion
In an evintide of abysmal grief
Hybrid form of life
Hidden from the immortal
Your soul will burn through time
The dark realm dwells in no light

Dismal dreams of lives forgotten
In the visions of my slumber
They lie silent in chasms
The bleeding eyes of sorrow

Frozen eyes gazing to stillness
Beckoning into the dark
Summoned to the vale of tears
To feel the appearance of grief

Slumber of sullen eyes (repeat) 

Komentar je kranje nepotreban po mom misljenju, odlicno biranje reci, kvalitetno sazeto, izrazito osecajno napisano (kad bi se moja pisanja mogla pohvaliti pomenutim stavkama sigurno ne bih pisao za ovaj sajt vec bih sigurno oti... SMACK dammit gubim kontrolu must write idiotic things in review ne moram izdrzati skoro sam do kraja pa mogu psoel da idem da krijumcarim cipiripi preko makedonske granice da napokon skupim novaca da kupim ovaj proklet disk na originalu) 

Na kraju cu samo da kazem da je greota ako propustite da poslusate ovaj album, Stvarno je jedan neopisiv i i potcenjen gem voljene nam muzike i samo biste sebi ucinili zlocin ako biste ga preskocili. Najtoplija preporuka. E sad, Dimitri pali FAP idemo za Ohrid, ovom govnetu istice rok za 3 dana, batali te novce neces ti dole imat vrjemena za eroin...

100 %