Recenzija: Cynic - Focus (1993)

1 -  Veil Of Maya

2 - Celestial Voyage
3 - The Eagle Nature
4 - Sentiment
5 - I'm But a Wave To...
6 - Uroboric Forms
7 - Textures
8 - How Could I 

Sad vi jadne mucenicke duse koji zapravo smatraju da su moje recenzije ''kvalitetne'' (moja zalost je sa vama) kad vidite ovo zapitacete se otkud ono djubre od coveka zvano Dr. Gaylord pise dve recenzije za redom u istoj noci. To je blasfemija! To je cist greh protiv njegove toliko svete lenjosti koju on sprovodi po svom relmu uzasavajuceg humora i bednih izraza. Velim sebe veceras veoma raspolozenog za kucanje sto duzih beseda da bih nahranio sopstveni ponos i pokazao vama sta je zapravo prava i kvalitetna muzika jer po svim izgledima moj mozak je jedini koji na ovom oskudnom proplanku sto mi nazivamo Zemlja pravilno radi. Otudjimo se na trenutak od mizantropsko narcisistickog pogleda na sve sto je zivo i odvratno (vau kakav paradoks) i krenimo sa ozbiljnim recenziranjem.

Ovaj album je jos jedan u nizu neverovatnih poduhvata ljudske sposobnosti u umetnosti zvanoj det metal. Primeticete nadam se da svaki album koji ja recenziram ima cilj da vam razbije svaku odvratnu predrasudu koju mozete imati o ovom zanru muzike kojih na srecu nase prokelte rase ima bas previse da bi se nabrojale cak i one apstraktno humorne.
Sad je glavni cilj da se dokaze zasto ovaj album nije kao svaki kvazi djet metal, zasto je bas on zasluzio da bude hvaljen od strane mog znanja i ljubavi prema pravoj prelepoj muzici? Koracic po koracic mi krenimo ko deca da skacu sa provalije u drobilicu za meso. Mmm da prelepa drobilica tako krvava tako... Khm khm

Priznati vam moram da u vreme kad sam prvi put cuo ovaj album imao nevidjene poteskoce da ga jednostavno zavolim. Slusao sam tako vanvremenske hvale za ovaj album, toliko hvalospeva, toliko epskih misljenja o njegovom neverovatnom doprinosu muzici uopste i u to vreme su mi se ovakve pohvale cinile sasvim absurdnim. Tad mi je album zvucao kao neki odvratan miks progresivne fuzije i nekog veoma slabog det metala i namerno odmah sam ga odbio kao bespotrebnim u mojoj kolekciji. Proslo je neko vreme i zahvaljujuci voljenom coveku (znas ko si) koji me je neprestano ubedjivao u epsku velicanstvenost ovog albuma (i drugih albuma naravno ali o tome drugom prilikom) ja ga poslusah opet sa malo zrelijim razmisljanjima i bolje dresiranim sluhom. Rezultat je da je ovo postao jedan od mojih all time favorites i pravi album koji mozes da implementiras na lice svakog tipicnog idiota koji ce ti reci da je det metal djubre i da u njemu nema ikakve inovacije ma kakav god bend bio. Nikakve inovacije velis?

Ako bi bio prisiljen da ovaj album sto jednostavnije predstavim to bi bilo nesto slicno ovome - drazesnost, lepota i sirova snaga det metala pomesana sa mistikom i spiritualnoscu fuzije progresivnog roka i hinduistickog spokojstva sa nekim od najneverovatnijim i najboljim aranzmanom u istoriji metal muzike. Eto vidite cak i najjednostavnije misljenje o ovom albumu ce da baci u senku svaki nacin na koji standardan metalac preporucuje bend - pa znas ovako, um veoma su brzi i ovaj moze da se suta i ovaj gitarista je brz i tako u nedovek. 

Kao i uvek prvo pocinjemo od vokala. Aah, ti prelepi vokali. Zamislite miks prelepog nebeskog vokala sa zustrim i sirovim det graulom koji zajedno nite prelepu auru mirnoce i besprekorne snage u coveku predstavljajuci tako dve strane njegove licnosti. ''Cisti'' vokali su izvedeni sa neverovatnom osecajnoscu i duhovnoscu da vas ispune zivotnom energijom i jos kad cujete kakav tekst ispoveda taj mio glas ostavice vas tako emotivno zadovoljavajuci isusene. Dok sa druge strane zestok vokal ce da u vama probudi dugo skrojen i sakriven bes da li od drugih ili od samog sebe da bude oslobodjen i i pusten da ode u vetrove zaborava dok osecate da sva vasa mrznja prelepom tehnikom ovog albuma se pretvara u prozivod vaseg zadovljstva. Da, ozbiljan sam, vokali su toliko, prokleto, dobri.

Instrumentalni deo albuma je takodje na nivou bozanstvenosti. Gitare svirane sa takvom preciznoscu, umetnicki vestim tehnikama, silovitim i ovekovecenim solazama praceni zaista velelepnim rifovima koji ce vas naterati da uzmete gitaru i svaku kapljicu krvi da osusite na njoj da biste naucili te trankvilne i hipnozirajuce melodije ili te brutalne i divne rifove. Solaze koje vam cesto, verujte mi bas bas cesto, ostavljajuci vilicu okembesenu na odusevljenje da su gitarske melodije tako iskomponovane i odsvirane da ce vam se gitara ciniti kao potpuno svez i nov instrument  Bas je u rangu van ljudskih kapaciteta. I dalje ne mogu da verujem da je neko mogao da odsvira bas na onako, onako izvanvredan nacin. Bas linije su toliko zarazne, domisljate, fenomenalne da je to jednostavno van svakog opisivanja. Instrumental Textures ce da ubedi sve ostale izopacenike od ovog albuma ako same moje reci nisu dovoljne. Bubnjevi, eh ti bubnjevi. Ritmovi, tako perverzni tako vas neprestano udaraju sa neocekivanim promenama ritma koje neverovatno slede jedna drugu i ispunjavaju rupu koja je ostavila promena ritma pre nekoliko segmenata pesme. Tako je to prelepo skovano, oblikovano i izvedeno da bi se dobio ovaj dragulj umetnosti koji vam ja sada recenziram. 

Produkcija je takodje zadovoljavajuca. Svaki instrument se cuje kristalno dok se vokali savrseno dogradjuju jedan na drugi i ne zrtvuju se efekti prvog na realizaciju drugog. Svaki sloj ovog albuma je ispoliran da nista nije potraceno, svaka sekunda je neverovatna i nadmasena samo sledecom. Album nema bas nikakvu manu sto sam ja ranije mislio kao nemoguce.

Poslednju stvar sto bih voleo da pohvalim su teksotvi. Spiritualni spokoj, mir, umna tisina i zadovoljstvo, ljubav, filozofija, teme nekad tako otudjene i strane za det metal su zahvlajujuci ovom albumu dovende do savrsenstva teskstopisanja. Citiracu sad tekst jedne od mojih najomiljenijih pesama How Could I:

How could I forget such a revelation
To love without fear and learn without question
How could I regret the meant occasions
I must begin this day again

Freedom and reason shine through
Paddle upon the clouds one's own canoe

How could I

Humility take charge of me
Drown me in truth's modest waters
Loosen your grip identity
Free me from an ego's falter

Love too often is only a dream
If I am harsh and unkind to myself
So I share these attitudes with you
Must I try? How could I?

Freedom and reason shine through
Paddle upon the clouds one's own canoe

Love's too often only a dream
If I am harsh and unkind to myself
So I share these attitudes with you
For in this spewing cavern of pride
How could I! 

Osecaj koji sam ja dobio prilikom slusanja ove pesme je neometana putanja kroz oblake, njihove nezne prilike prolaze pored vas neometano dok vi vodite filozofsku borbu o moralima, identitetu i vasoj filozofiji na smisao vasih akcija i radnji koja se blazesno zavrsava saznanjem odgovora na jednostavno pitanje - Kako sam mogao?

Lep detalj takodje je da su gitarista\pevac benda, Pol Masvidal, i bubnjar, Son Malone, svirali na jednom od mojih takodje najvoljenijih albuma ikad: Death - Human koji ce zasigurno dobiti svoju recenziju u skorije vreme. Album je takodje remasterovan sto je lep detalj mada nije bilo neke vece potrebe za to jer je produkcija ionako bila sasvim solidna.

Final Verdict. Nadam se da sam vas uspeo nagovoriti da cujete ovo umetnicko cudo od albuma. Isto imajte u vidu da morate biti otvorenog uma jer slicna stvar kao i za Demilich sve zavisi sta trazite. Ako trazite album koji je razbio zanrove svojom slavom i umetnickim sadrzajem onda je ovo album za vas. Bice i uvek biti jedan od mojih favorita u svetu metala i muzike uopste i kazem da se nikad nista nece izdati sto ce biti i sasvim malo slicno njemu, i to sto se mene tice je sasvim opravdana stvar, jer se ovakav album stvara jednom u istoriji jednom u celoj ljudskoj rasi i zato ja pri zdravoj pameti dajem ovom albumu 100 % i obavezno stivo za svakog ljubitelja muzike, sad me izvinite odoh da preslusam album po ko zna koji put i nastavim sanjarenje po nitima covecnosti i zaptikujem sebe pitanja koje zahvlajujuci ovom albumu pre nikad ne bih, da nastavim da plovim sopstvenim umnim vodama dok moj kanu ne preplavi talas tuge, prekora i sveobuhvatnog umora od covecanstva.