Recenzija: Dark at Dawn - Noneternal (2012)

 

Bend: Dark at Dawn;

Izdanje: Noneternal;
Vrsta: EP;

Godina: 2012;

Žanr: Power Metal;

Poreklo: Osterod, Nemačka

Traklista:

01 - Coming Home

02 - Arabian Fights

03 - Firedrunk

04 - Taking My Time

Moram biti iskren na samom početku ove recenzije - ovaj bend mi je prokleto nedostajao. Ne znam je li se na prste jedne ruke mogu nabrojati ljudi koji ga slušaju u Srbistanu, ali meni su iskreno nedostajale njihove pesme, ritmovi, vokali i sve što ih odlikuje. Posle pet godina stagnacije - Dark at Dawn se vratio!

Dark at Dawn je nemački bend nastao 1993. godine, a iza sebe imaju četiri albuma koja objašnjavaju zašto su voljeni u vodama Power Metala. Bend je izdao svoj poslednji self-titled album 2006. godine, a nedugo potom, 2007. godine, prestali su sa radom zbog nemogućnosti posvećivanja bendu. Sada, 5 godina kasnije, bend se vraća u donekle izmenjenoj, ali dobroj, staroj postavi.

Što se samog izdanja tiče - iznenadilo me je to što su odabrali nas da im sa područja Srbije recenziramo album, pa ću se potruditi da ga što više približim. Dark at Dawn se nije previše promenio od svog poslednjeg i svoja prva četiri albuma. Svakako, tu su promenjene nijanse, ali je to dobri stari bend kog svi volimo i poštujemo, onaj koji u sebi nosi prepoznatljivi zvuk drugačiji nego drugi Power bendovi. Mora se primetiti da na ovom EP-u ima čak i uticaja heavy metal muzike, i to više nego na ranijim izdanjima.

Kada je u pitanju izgled omota - tu nema baš previše da se kaže. Omot kao da kazuje da je bend probuđen iz mrtvih i da se vraća u borbu! Međutim, iza omota krije se nešto još bolje. Čitav prepoznatljiv asortiman gitara, prelepih melodija, zanimljivih ritmova i krajnje unikatnih vokala. Svako ko je upućen već posle prve pesme prepoznao bi koji je bend u pitanju. Pesme su brze, energične, i pokazuju da zub vremena nije nagrizao članove benda, iako je, kao što rekoh, bend stagnirao 5 godina.

Tekstovi su razumljivi savršeno, pa vam stoga neće biti potrebno ni da uzimate buklet, iako ga realno i nema, jer je izdanje digitalno, ali, kao što već rekoh - tekstovi se razumeju, a vokal je baš kao i na prethodnim albumima - težak, jezgrovit, i veoma unikatan u odnosu na tipične (da ne kažem piskave) Power Metal vokale. I možemo mi svašta reći za DaD, ali verovatno je baš vokal to što ih odlikuje i izdiže od drugih bendova.

Prve dve pesme veoma ulaze u uho. Brze, zanimljive i iako obe duže od pet minuta, čini vam se da je prošlo tek par sekundi, pa se iznova vraćate i slušate ih iz početka. Ceo EP u sebi nosi čitavu jednu "epičnost" što se tiče samih melodija, tekstova i atmosfere, a naročito početka pesme "Arabian Fights" koja počinje savršenom orijentalnom melodijom koja pleni, a potom prerasta u nešto totalno lepo i interesantno, a ipak ne tako neobično, nadrndano milionima tonova i ne znam ni ja kakvim shredovima sa kojima se nažalost suočavamo često kod ovog žanra. Ovo baš i pokazuje zašto oni nisu kao drugi.

Produkcija na EP-u je odlična. Mnogi će se naći da popuju o tome kako bend koji iza sebe ima četiri studijska albuma i 20 godina postojanja treba da ima ovakvu ili onakvu produkciju, međutim, meni je ovo savršena produkcija - nema šminkanja bez potrebe, a tu je sve što treba da bude, bez krkljanja, pucketanja, šumova i ostalih gluposti koje često umeju da pokvare, ali i da ulepšaju doživljaj (čitaj: bljack mjetal bendovi kvlt trve urghhh). Ovde toga nema - sve je prijatno, čisto i odlično ukomponovano.

Sve u svemu - za svakog fana ovog benda, ovo će biti još jedno perfektno izdanje koje će se slušati dugo, dugo vremena. Za mene, ovo je ipak kao neka uvertira za novi album, jer za Dark at Dawn treba dosta više od četiri pesmice za totalni doživljaj. U svakom slučaju, oni koji ih do sada nisu zavoleli - nadam se da će ih zavoleti, jer ovo je bend koji svakako vredi slušati, i koji bi vredelo videti nekada možda u Beogradu, bilo to uz neki šklj dosadni bend ili kako već. Oni koji traže gitare koje idu 420 tonova u sekundi, a pritom su netrpeljivi prema svemu drugom neka beže od ovoga, jer je ovo previše savršeno da bi ga slušali neki drkatori na brzinu i kec bubnjeve.

Bend čine:
Thorsten Kohlrausch - Vokal
Michael Lowin - Bas gitara
Torsten Sauerbrey - Bubnjevi
Matthias Majkowski - Gitara
Florian Schröder - Gitara