Recenzija: Demilich - Nespithe (1993)

1 - When the Sun Drank the Weight of Water
2 - The Sixteenth Six-Tooth Son of Fourteen Four-Regional Dimensions (Still Unnamed)
3 - Inherited Bowel Levitation - Reduced Without Any Effort
4 - The Echo (Replacement)
5 - The Putrefying Road in the Nineteenth Extremity (...Somewhere Inside the Bowels of Endlessness...)
6 - (Within) the Chamber of Whispering Eyes
7 - And You'll Remain...(in Pieces in Nothingness)
8 - Erecshyrinol
9 - The Planet That Once Used to Absorb Flesh in Order to Achieve Divinity and Immortality (Suffocated to the Flesh That It Desired...)
10 - The Cry
11 - Raped Embalmed Beauty Sleep 

Here comes Dr. Gaylord!. Ocekivana tisina u pozadini. Ok, ok citaci smirite vase orgazme dosao sam da vam recenziram jedan album koji mi je vec krajnje dugo bio u planiranju i cak sam ga nameravao da mi bude jedna od mojih prvih recenzija ali vec, znate kako to ide. Napravite blog, napisete po koju odvratnu smrdljivu recenziju, postanete poznati u krugu od 3 ljudi zbog sopstvenih i retardiranih gramatickih gresaka i neo - klasicnog humora (neo - klasik humor, blago mojoj kreativnosti), posle se prodate za nista, olenjite se i tako vas radni staz izgubi svo ono bedno postovanje sto je imao i tako onda pocnete da se..
Ok izvinjavam se, ovi moji uvodi zaista postaju bespotrebni krenimo na album. U jednu stvar sam siguran - da ce svako ko nije poslusao ovaj album posle moje recenzije sigurno to hteti da nacini iz dva razloga. Prvo zbog moje same recenzije (hurr hurr smug alert) a drugo zbog linka koji cete videti na kraju. Let's beggin.

Kako uopste deklarisati Demilich? Oni su takav bend da im nijedna etiketa odgovara. Mozete reci da su tehnicki djet mjetal ali opet ne biste bili pravedni. Mozete ih nazvati obskurnim celestijalnim cudom od muzike koje se nikad nece ponoviti i opet niste opisali ceo album u jedan zanr. See what i mean?
Zarad same recenzije nazvacemo ih tehnicki det metal u domenu stare skole. Sad krecemo to the really good bits, zasto ovaj album toliko odskace od celog zanra muzike uopste? To cu vam ja sad sa velikim zadovoljstvom objasniti.

Kao prvo, vidite i sami imena pesama zar ne? Zad zastanite na kratko i ozbiljno se zapitajte - kad sam ja u mom bednom postojanju i slusanju svakakve muzike cuo tako jezivo, izopaceno i uopste kreativno ime kao sto je Kada je Sunce popilo tezinu vode? Necu vam dati puno vremena da mucite vase umne receptore ovim pitanjem jer znam sigurno da ce odgovor biti ne. Sad cinici, troleri, treseri (tako je treseri uvredio sam vas preko moje recenzije vidite kako sam zajeban?) i ostala bagra ce da me pita: Dr. Gaylorde, zasto si toliki nevidjeni idiot sto dajes glupu cinjenicu, za album koji ti dizes u nebesa, da je kreativan samo zbog imena pesama? Odgovor je naravno da nije originalan samo zbog samih imena pesama (koji su zaista po meni jedni od najboljih u celom metal svetu) nego naravno zbog jos savrsenih razloga.

Kao prvo muzika. Uf, svake reci iz mog ionako ogranicenog vokabulara vas ne mogu udostojiti opisa kakav je instrumentalni levijatan ovaj album. Nezapamceni matematicko inspirisani rifovi, bas deonice od kojih vas hvata diareja i vrtoglavica zbog same prirode bas deonica i uopste kako su neverovatno odsvirane, bubnjevi koji udaraju u vasu prokletu unutrasnjost neverovatnom preciznoscu, izvrnutim promenama ritma i brutalnoscu cistog zla. Pff, ne jednostavno se ne smatram dostojim da uopste pricam o gitarama i njihovoj strukturi na ovom albumu, reci su zaista bespotrebne. Poslusajte sami album, ako vas je ne mogu ubediti makar zbog samih gitarskih sekcija jer vam ja obecavam da nikad niste culi niti ce te ikad cuti nesto toliko slicno ovakvom nivou muziciranja. Ostale instrumente necu takodje da ocenjujem jer su dovedeni do kristalne perfekcije i same granice ljudskih mogucnosti sto se tice sviranja tih instrumenata. A sad, vokal...

Mnogi ljudi koji ne vole ovaj bend (znate ko ste) najcesce i jedini razlog zasto pljuju ovaj album je zbog samih vokala. Cuo sam svakakve uvrede upucene vokalnom performansu - zvuci kao demon koji je pojeo previse krempite, kao naduvana zaba koja pripoveda satanizam, kao da je pevac progutao napunjen kondom i davi se, iliti grglja, unutrasnjost izvesnog kondoma, zvuci kao gej krokodil i ostale veoma inspirativne citate internet mesaja i genijalaca koji vredjaju sve sto oni ne razumeju ili su popili previse metal ili muzickih kliseeva niz njihova jadna uveta. Necu sad da vas lazem, vokali da su apstraktni jesu. Istina mogu se opisati kao podrigivanje, kreketanje i tako dalje ali u mom misljenju i ocenjivanju vokala ja sam dosao do sledeceg zakljucka. Koje od ovih karakteristika vokal pevaca Anti Bomana sadrzi te ga ja smatram jednom od najboljih vokala u metal muzici? Lets see. Da li je vokal pod prvo pretpoznatljiv? You can bet your sold out whoring ass that it is. Njegov vokal je po mom misljenju jedan od prepoznatljivijih vokala u det metalu (iz dobrog ili vec gore napomenutog lose prepoznatljiv), u metalu gde se ionako svi zale - kmee, kmee, prokleto kmee, svi vokuli su isti, zvi zvuce kao onaj Djordje ribar iz Ribasevine iz kanibalnog lescica i tako tome slicna plakanja i jadovanja. Vokal je neverovatno dubok, tezak za pevanje, zahtevan, kad cujete tekstove dobija neverovatnu tezinu i zlu tminu oko sebe sto mu samo olaksava da oboji atmosferu savrsene muzike ovog albuma. Ovom recenicom sam odgovorio i na ostala pitanja sto se tice mojih zahteva za odlican DM vokal - Da li je vokal brutalan, zanimljiv, da li je dostajan instrumentala i na kraju da li je otpevan sa izvesnom dozom zla, groteskne lepote i nistavila da ga ja licno obozavam. Svi odgovori su naravno pozitivni ali imajte na umu. Za ovaj album je potrebno mozda da prodjete neko vreme kroz DM svet i cujete svakakve bendove. Ne govorim ovo kao svetac svega sto je trulo, nikakvo i det metal, ovo kazem iz mog iskrenog iskustva sto se tice muzike. 

Ceo album je neverovatno tezak, sa jezivom, okultnom atmosferom i sa ne tako standarnim dm vokalima zato ne preporucujem svakome odmah ovaj album, Mozete ga probati naravno ali sad da li ce vam se svideti zavisi od toga sta trazite u tom trenutku od kultnog DM albuma. Ako trazite standarne blast bitove, ponavljajuce rifove, ogranicene solaze i dobar stari growl vokal to ovde necete dobiti. U ovom albumu cete samo pronaci remek-delo ljudske umetnosti iskovane u atmosferi cistog, nepoznatog zla sa tezinom okultne misterije, kosmickih matematickih rifova koji ce vam podici standard sta smatrate dobrim instrumentalom zauvek, teksotvi koji ce vam zalediti dusu cudnim porukama neznanih entiteta sve to u pratnji demonski guturalnog vokala i zavidnog i neverovatnih performansa ostalih instrumenata. Vreme je vec jednom da pohvalim tekstove ali ne moram uverite se sami:

Lie... Walls full of eyes
Staring you, whispering lies
You're not justified to die
But they want you to eat yourself alive

Punished in the Chamber of eyes
"Show your allegiance. Munch yourself, be our servant forever"

Forever... With tears in your eyes you start to masticate
Those whispering eyes, no more silent,
Laughing at your fate

Ovo je tekst pesme (Within) the Chamber of Whispering Eyes. Sta mozete da kazete, mozete li nesto da razumete. Ja sam se sigurno licno zapitao sta ova pesma sadrzi, sto li me je tekst ovako uplasio. Zatim sam zamislio sebe u komori ociju koje sapucu uzasne introverne lazi i smeju se mojoj slabosti i ludilu. Nakon te umne slike i realizacije da je to jedan od verovatno najjezivijih i najstrasnijih scenarija u kojem se covek moze naci jednostavno sam se sledio od straha. Neverovatno. To cu uvek voleti kod ovakvih tekstova, nateraju vas da razmisljate, da osetite emociju i genijalnost koja je bila potrebna da se ovako nesto napise i smisli. Jednostavno predivno.

Sad posle ovakve recenzije mislicete da je ovaj album savrsen i da nema nijednu manu. I bili bi ste u pravu naravno. Osim nepomenutog i odlicnog omota i bukleta za album nisam se dotakao jedne stvari - produkcija. Normalno logicko razmisljanje je sigurno - Ma ajde ako je muzika toliko kompleksna na toliko nivoa, i ako su vokali toliko morbidni mora da je produkcija fantasticna zar ne? Nazalost ovo uopste nije tacno. Nikad nisam cuo gori miks za album. Sve je prokleto tiho, necujno, na trenutke ne bas cisto sta se svira u pozadini sto ponekad pozitvino doprinosi atmosferi albuma ali u kranjem slucaju je uzasna. Ne znam zasto je produkcija ovakva. Da li je bend ovako namerno hteo, da li nisu imali bolji studio, sta cu znati sve u svemu ako ne nadjete remaster ovog albuma (i to samo iz 2009 jer je remaster iz 1996 sa jos gorom produkcijom) jer cete u suprotnom ako stavite muziku na telefon ili mp3 da uzivate u vanvremenskim kompozicijama ovog benda dok stizete do svog odredista biti veoma veoma ljuti, besni i razocarani. Ako je album tih i prljav ako ga pustite na kompjuteru onda je nezamislivo gori na slusalicama. Ovo sam isto iz iskustva osetio i nije mi prijalo uopste. Na srecu remaster iz 2009 popravlja produkciju na zadovoljavajuci nivo pa vise nisam toliko kivan. To vam je Nespithe. Jednostavno a masterpiece, svega tamnog, izopacenog, brutalnog, zlog, vanvremenskog i nezamislivog u nasim umovima. Ocena je naravno 100 % i dalje ne treba diskutovati.

Sad kad je recenzija gotova vreme je da vam pokazem zasto cete onda tek zavoleti ovaj album ako vas vec moje bedne i odvratne reci nisu ubedile. Ako vam kazem da je muzika benda Demilich dzabe? Vi cete se naravno u pocetku smejati jer ste vi pirati o tako dovitljivi sa vasim humorom i domisljatoscu i reci nesto slicno - No shit Sherlock! Naravno da je dzabe, daj mi nekoliko minuta i skinucu vec negde album za dzabe naravno. Ali reci cu vam da niste u pravu jer na sledecem linku mozete da skinete sve pesme Demilicha za dzabe i da ih slusate naravno, za poneku da vidite tablaturu, da skidate svakojake slike i da citate predivne tekstove. I dalje ste verovatno zbunjeni posto i dalje smatrate da je ovaj moj razlog glup. Pa sajt koji sam vam dao je oficijalni sajt benda, i sam pevac je izrazio da mu je draze ako ga vise ljudi cuje nego sto ce manje njih da nadju cd (koji je redak kao siva celija mog mozda tee hee). To mi se veoma svidja ako bend tako otvoreno podrzava pirateriju sa porukom da muzika kao sto je njihova ne moze biti ukrocena komercijalnom potrosnjom vec ce prevazici svaku granicu i stici ce do nasih cula da nas zadivi svom njenom silinom i neverovatnoscu. 

Konacna rec ce biti ovo. Kad mucenicki procitate ovu recenziju sa pitanjem ko meni vise uopste dopsuta da pisem ja vas molim da skinete album i poslusate ga. Necete se sigurno razocarati, ja sam ga toliko puta slusao i ova dva puta sto sam ga preslusao za ovu recenziju su mi pokazla da ovaj bend ma kolko ga puta slusao nikad ne moze da bude dosadan niti prevazidjen. Excellent job Demilich, excellent job.