"In Honour of Icon E", tribute to Emperor od danas u prodaji

U čast norveškog Symphonic Black Metal sastava Emperor, danas je izdata kompilacija pod nazivom "In Honour of Icon E". Ovim putem, mnogi Black Metal bendovi rešili su da iskažu poštovanje prema ovim pionirima drugog talasa, tačnije, tog, brendiranog norveškog Black Metala. Na kompilaciji je nastupilo 16 bendova.

Kompilacija može biti naručena na ovoj lokaciji, a kako izgleda line up na njoj, pogledajte ispod.

01 - Svartalv (Norveška) - Introduction
02 - Saltus (Poljska) - Curse You All Men!
03 - Troll (Norveška) - Towards the Pantheon
04 - Infer (Slovačka) - Ye Entrancemperium
05 - Demonical (Švedska) - Night of The Graveless Souls
06 - Helheim (Norveška) - Heksesabbat (Witches Sabbath)
07 - Midnight Odyssey (Austrija) - Cosmic Keys to My Creations and Times
08 - Silva Nigra (Češka Republika) - Moon Over Kara-Shehr
09 - Necrodeath (Italija) - Lord of the Storms
10 - Horna (Finska) - Herramme Viha (Wrath of the Tyrant)
11 - Karpathia (Slovačka Republika) - Ancient Queen
12 - Ancestral Volkhves (Slovačka Republika) - S Siloju Ja Horju (With Strength I Burn)
13 - Mesmerized (Poljska) - Empty
14 - Crionics (Poljska) - The Loss and Curse of Reverence
15 - Taake (Norveška) - I am The Black Wizards
16 - Setherial (Švedska) - Inno A Satana

Recenzija: Carbonized - Disharmonization (1993)

1 - Frozen Landscapes

2 - Vlad Tepes 

3 - Lord of Damnation 

4 - Silent Journey

5 - Spanish Fly

6 - Succubus 

7 - Night Shadows

8 - The Voice of the Slained Pig 

9 - Confessions

10 - Spacecraft 

11 - Whip Me Darling 

Svedska. U mislima detera i njima slicnim ova zemlja predstavlja Valhalu. Do sada vec kultna DM scena ima hiljade poklonika sirom sveta i sa razlogom je moja omiljena. Vecina mojih omiljenijih bendova je poreklom iz ove drzave. Da stavim ovaj primer u jednu recenicu - ako nekome govorite o nekom bendu za koji ta izvesna osoba ne zna i kada vas ona pita sta sviraju, to pitanje je praceno vasim odgovorom svedski OLD SCHOOL DEATH METAL on ako poznaje i istinski voli death metal njegov odgovor mora biti: ''to mora da valjda''. I iskreno ova scena je izrodila neke neverovatne klasike ove muzike i mnoge njene bendove odvela u status legendi i heroja ovog zanra. Wombbath, Crystal Age, Dismember, Grave, Entombed, Excruciate, Gorement, Uncanny, Therion i mnogi drugi su samo jedan mali delic ovog legendarnog ansambla.

Bend koji danas recenziram je malo drugaciji od standarnog SDM i kada kazem drugaciji verovatno njen najoriginalniji clan. Progressive Death Metal u Svedskoj nije misaona imenica.Postojalii su razni bendovi koji su dokazali zasto Svedi mogu i hoce da sviraju takvu muziku jer imaju nezapamcen talenat i muzikalnost sto se tice toga. Primer toga je bas ovaj bend.

Njihov prvi album For the Security je odlican old school svedski DM album uz sve standarnu atmosferu, rifove, vokale,s trukturu i kompoziciju na drugom albumu momci su se ''malo'' opustili. Reci da je ovaj album obican prog death bi bio nezapamcen zlocin za ovaj bend i album uopsteno pa kako da definisemo ovaj album.Hmm? Miks progresivnosti sa ambijentalnom avantgardnom strukturom i atmosferom, sa komikom, besmislenoscu, uvrnutim i apstraktnim vokalima sa savrsenom neartikulisanom muzikalnoscu i insutrmentalima i na kraj usve to posoljeno klasicnom Swedish Death Metal spicom.Slusati ovaj album je ako se moze priznati jedno zaista unikatno iskustvo. Pesme su zaista neverovatno osmiljene, kvalitetne, smesne i zabavne za slusanje u prevodu savrsen album da nekom stereotipnom hipsteru, magarcu ,konju, seljacini zapusite usta o tome kako je DM neorganska muzika prepuna odvratnog deranja i unistavnja predivnih gitara.

Krecem po vec sada uglacanoj formuli.
Vokali su istinski veoma cudni. Death growli nisu toliko retki ali na nekim pesmama njihovo prisustvo bi samo jos vise poboljsao kvalitet ovog albuma (prim. Vlad Tepes), al sve u svemu vokali su savrseni pogotovu avangardni spevovi i besmisleno blebetanje, kad kazem blebetanje ne mislim pricanje bez ikakvog smisla, tekstovi su im kranje odlicno i poeticno napisani samo ih vokalista nekad tako ispeva da ispada da peva reklamu za Pepsi. Instrumentalni deo dobija najvece i najvise pohvale jer nikad nisam slusao da neko u DM bendu ovako svira njegove instrumente. Gitare imaju odlicne rifove i zanimljive melodije ,mozete da zamislite melodiju bazirana na funky jazzu 20-ih i uvodnih spica 90-ih crtaca? Of course not you lack creativaty ali zato ovaj bend dostavlja takve melodije kao dobar dan. Zaista organski, kreativno, asidno ocaravajuce za slusanje.
Atmosfera odlicno odradjuje svoj hleb tako sto vam paralise mozak i baca vas u delirijum,kao sto bi Englezi rekli Acid Trip, zato morate da razumete da pisanje ove recenzije nije bilo bas lako.
Bas i bubnjevi su kranje odlicni i perfektni, bas linije podsecaju na slahere iz 50 pomesanim sa 70-im funki ritmovima i obskurnim demonskim svedskim zlim zvukovima. Produkcija je krajnje zadovoljavajuca nijedan aspekt albuma nije degradiran zarad nekog drugog vec je sve u neverovatno obskurnoj harmoniji kreativnosti, apstraktnosti, brutalnosti i komike. Da ovo je jedan od retkih DM bendova gde mi humor nije smetao (o drugom bendu ce biti reci kasnije) .Ponekad cuejte takav instrumentalni deo da pomislite - pa odakle im ovo pade na pamet,ili cujete takav neverovatni vokalni ''performans'' da morate da se slatko nasmejete. Posebnih detalja za ovaj album nema, mada sto se tice samog benda posle ovog albuma skorz su promenili zanr u prog rock i na zalost posle toga nista nisu objavljivali. Mogu vam priznati da potpuno razumem zasto ima ovako cudnih bendova iz Skandinavije. Ako ista vole oni vole da eksperimentisu. To je njihov primer njihove stalne egzistijalnosti i neukrocene prirode ,potpune slobode duha i uma i na kraju neverovatno poimanje mozga i lucidnih ideja koje kao produkt imaju ovako odlicne albume. Cesto cete ako ikada budete istrazivali Svedsku, Finsku cak i Nemacku scenu naici na bendove koji su sa black\death metala presli na pop - rock, ili sa death metal\goregrind-a presli na punk i ska muziku. To im je u prirodi i to kod njih mozete samo da volite ili mrzite.

Kranja rec: Vokali i clean i growlovi uradjeni bas po mom ukusu sa stilom, kreativnoscu i pravim majstorstvom sa dovoljnom dozom humora, apstrakcije, besmislenosti i uvrnutosti.
Instrumentalan deo ima najvece hvale, tekstovi odgovaraju ovom bendu i produkcija zadovoljavajuca. Mane? Pa,ima ih nekoliko. Kao sto sam vec napomeno ponekad bas ume da zafali growl da bi pesmu ucinio bas savrsenu mada opet to je moje subjektivno misljenje. Ima previse instrumentala za moj ukus(pesme bez teksta) jer nisam njihov preveliki ljubitelj volim kada se sa njima album ili zapocinje ili zavrsava, mada dobro to samo podrzava temelj ovog benda sto cini morbidnost i avanagardna teorija. Ponekad bend ume i da pretera sa njihovom besmislenoscu jer DM je ipak ozbiljna muzika mada to nikad ne smeta dovoljno da bi vam upropastilo uzivanje u ovom albumu. Sve u svemu odlican album, kreativan, ambiciozan, pravi primer ljudske kreativnosti i ekstremnosti, topla preporuka za sve fanove malo cudnijeg det metala i svih njegovih demonskih izdanaka.

90%

Rotten Clarity - Početak novog poglavlja

Zrenjaninski Melodic Death Metal sastav Rotten Clarity završio je jedno poglavlje svog postojanja. Naime, poslednjih meseci ovaj bend je skraćen sa nekoliko na samo jednog člana, što ga je faktički činilo one-man bendom.

Jedini preostali član Igor Jovanović, odlučio je da se poglavlje ovde i završi, tako što bend više neće nositi ovo ime, već će novo ime benda od sada biti Ineffable. Na takav potez se odlučio samim tim što je želeo da sa novim imenom započne nešto novo, možda čak i promenu žanra. Da Rotten Clarity ne bi ostalo samo mrtvo slovo na papiru, Igor je odlučio da prvo izdanje koje će biti izdato pod novim imenom nazove baš - Rotten Clarity, u sećanje i u čast imena benda.

Da podsetimo, pre ova dva imena, bend je nosio i ime Negative Creep u nekoj ranijoj fazi, ali je to bilo kratkog veka, pa stoga nije ni objavljeno.

Da bi se dokazalo da se na novom projektu radi, Igor Jovanović odlučio je da postavi naslovnu pesmu novog izdanja, tačnije raw demo snimak pesme Rotten Clarity koja će se naći na tom izdanju. Kako to zvuči, možete poslušati ispod. Inače, trenutno se radi na orkestralnim aranžmanima za novo izdanje, i uskoro će otpočeti njegovo snimanje.

Recenzija: Prognan - Jama (2012)

Bend: Prognan;

Album: Jama;

Vrsta: EP;

Godina: 2012;

Žanr: Black Metal;

Poreklo: Vukovar, Hrvatska.

Traklista:

01 - Dželat

02 - Jama

03 - Grob

04 - Za korak paklu bliže (The Stone cover)

Moram da priznam da sam već godinama izbegavao ovaj bend. Šta da kažem u svoju odbranu - baš sam idiot, zar ne? Mnome su ovladali stereotipi, jer većina BM bendova na brdovitom Balkanu bila je ista. Prosto je jedino za čime si žalio posle slušanja prosečnog albuma ovog žanra, a da je sa naših područja, bilo je izgubljeno vreme.

Međutim, pre nekog vremena naišao sam na pesmu "Vapaj pokojnika". Stidim se da kažem da je to bilo baš skoro, pošto mi ovakvi fenomeni ne izmiču baš lako. Pesma mi je jako lepo legla, i praktično nisam mogao da verujem da je pored par bendova ovog žanra, ovakav neki bend mogao da mi se dopadne. Ubrzo je izašao i ovaj EP, pa sam stoga sam sebe demantovao do srži, i jako me je sramota.

Prognan je vukovarski Black Metal bend. Međutim, da ne dužim previše o istoriji benda, imaju iza sebe demo i dva EP-a, od kojih o jednom ću ovde voditi monolog. Posle određenog vremena, naišao sam na informaciju da iza benda stoji Kob (vokal, gitara), poznat iz benda Attera. Tada mi je sve bilo jasno.

U preslušavanje ovog izdanja nisam uopšte ušao sumorno. Bilo mi je jasno - napokon, posle dosta vremena, konačno nešto kvalitetno u ovom žanru, i to na našem području. Pesma "Dželat", otvara album. Nema nikakvog umiljavanja niti kakvih laganih, dosadnih ritmova. Dobra produkcija i sjajan vokalno-instrumentalni rad omogućavaju da se sve čuje i razume, kako na ovoj, tako i na ostalim pesmama. 

Poznato je, jel'te, onima koji su učili osnovnu školu, a bogami i srednju pomalo, šta znači "Jama". Jedna od najjezivijih i najlepših poema ikada napisanih. Autor - Ivan Goran Kovačić. To je bilo najprijatnije iznenađenje zapravo koje se desilo. Nisam mogao da verujem da je neko zapravo realizovao nešto o čemu sam ja toliko dugo mislio da bi bilo sjajno. Vokalni rad je odlično odrađen, produkcija omogućava da se svaka reč razume, i što je najvažnije - tekst se savršeno uklopio uz muziku, pa stoga, svi koji govore da srpsko-hrvatski nije za metal - evo vam najboljeg demanta. Ritam nimalo dosadan, odlično odrađen, predivne melodije koje omogućavaju potpuni užitak i atmosferu cele pesme, potpuno vas nose u II svetski rat, ali tako da poželite da se pesma nikada ne završi. Svaki bol, svako mučenje i sva krv i junaštvo, ogledaju se u svakom hvatu i svakom slogu.

Treća kompozicija me je ujedno i najviše oduševila. Grob je kompozicija koju bi mnogi već po nazivu odmah otpisali i shvatili kao pesmu glupavog naziva i još glupavijeg teksta, a o muzici i da ne govorimo. Greška! Tekst je zapravo napisan poetski, tako savršeno da mu niko ne može protivurečiti. Oni koji su, kao što već rekoh, učili školu, prepoznaće ovde misli domaćih pisaca, poput na primer, Ive Andrića. Po treći put, produkcija fantastična, nikad bolja za ovaj žanr, vokalni rad odličan, instrumentalni rad me je oduševio. Negde par minuta pre kraja pesme, pojavljuje se deo u kom se čuje samo klavir, i gde sasvim neočekivano upada ženski vokal. Momci su uspeli da naprave pesmu koja nije spoj predivnog i nežnog sa ekstremnim i teškim, već alternativni odnos ta dva, ali nikako da to izgleda nabacano. Iz blek metala prelazi se sasvim neprimetno na deo u kome se sve stiša, ostaje samo klavir i ženski vokal, i isto tako iz tog dela se izlazi i vraća u onaj deo, iz kog je pesma na tren izašla, kao da je odlučila da pokaže šta se to krije ispod tvrde ljuske Black Metala.

Poslednja pesma je obrada pesme, doduše vrlo dobro poznate našim blekerima - Za korak paklu bliže, koju u originalu izvodi The Stone. Nikada baš nisam bio oduševljen kamenjem, i uvek sam više voleo May Result, ali moram reći da su i ovde čak momci odradili odličan posao. Lično ne volim da se prerađuju pesme, bar ne na ovakvim izdanjima, iz razloga što mi iz EP-a treba da izvučemo što više o komponovanju, pisanju tekstova, temama kojima se bave, a ne da slušamo tamo neke obrade kojekakvih "kvlt" bendova. Nadam se da mi momci iz benda neće zameriti na ovome. 

Sve u svemu - album je fantastičan, i najtoplije preporučujem svim blekerima, ali i onima koji nisu to, ali su otvorenog uma i otvorenog sluha za nove domete, jer ovako nešto se retko viđa. Da još jednom ponovim - produkcija, vokal, instrumenti, tekstovi, muzika - sve je na vrhunskom nivou, kao da bend uopšte nije odavde, a i kad se na sve to doda da su tekstovi inspirisani domaćim piscima, i da su, pritom, na nama razumljivom jeziku... mislim da ja tu više ne moram ništa da dodajem. Jedini minus je ova obrada, koja je savršeno odrađena ali - ne treba im, jer i sama njihova muzika govori više od bilo kakve obrade ili njih samih. Poslušajte, pa... možda i naučite nešto novo, ko zna.

Članovi benda:
Kob - Vokal, Gitara
Izrod - Gitara
+ Session members: Atheos & Basher

Saturnus - Par detalja o albumu

Danski Melodic Doom / Death Metal bend Saturnus objavio je par detalja o novom albumu, čisto da pojača išekivanje fanova. Naime, bend je objavio da je novi album snimljen i izmiksovan, ali i dalje nije poznato kada će ugledati svetlost dana.

Takođe, najavljeno je gostovanje pevačice Laurie Ann Haus na pesmi "A Lonely Passage". Album će biti nazvan "Saturn in Ascension" i biće prvi album benda posle punih 6 godina i albuma "Veronika Decides to Die".

Prognan - Ceo EP postavljen za besplatno slušanje

Hrvatski Black Metal bend Prognan, postavio je svoj novi, već dugo najavljivani EP "Jama", za free streaming. Bend ovime želi da se zahvali svojim fanovima na pet godina podržavanja. Takođe, objašnjava da svaka od ovih pesama čini po jedan segment naše istorije, i da je ovo takoreći jedan uvod za album koji pripremaju.

Inače, EP "Jama" dobio je naziv po istoimenoj pesmi koja se nalazi na albumu, rađenoj po poemi Ivana Gorana Kovačića. Ceo EP možete preslušati na ovoj lokaciji.

Svilen Konac Project - Objavljena nova pesma, najavljena svirka

Power Metal projekat iz Beograda Svilen Konac Project, izbacio je danas novu pesmu. Pesma je inače obrada poznatog turbo folk hita "Plavi slon", originalnog izvođača Twins ft. Era Ojdanić. Ovo je inače prva pesma koju je bend izbacio posle 4 meseca, kada je na njihovom oficijelnom kanalu osvanula i prva autorska stvar "Demokratija". 

Takođe, bend je najavio da će u subotu, 1. septembra 2012. nastupiti u klubu Danguba. Svirka počinje oko 23h, i biće oproštajna svirka basiste Borivoja Bore Spasića, koji napušta bend da bi se posvetio poslu.. Takođe, najavljeno je da će se svirati i novi hitovi koji još uvek nisu objavljeni.

Inače, Svilen Konac Project je zapravo projekat članova benda Aeternia, tada stvoren prvenstveno da bi radio obrade dobro poznatih folk i turbo folk pesama. Do sada, bend je snimio 17 obrada i jednu autorsku pesmu. Novu pesmu možete poslušati ispod.

Ex Deo - Novi Lyric Video, album od petka

Kanadski Epic / Symphonic Death Metal bend Ex Deo, izbacio je "lyric" video za pesmu koja će se naći na predstojećem albumu "Caligvla".

Pesma nosi naziv "Per Oculus Aquila" i možete je čuti ispod. Inače, Ex Deo se priprema za izdavanje svog drugog studijskog albuma koji izlazi u petak, 31. avgusta 2012, tačno 2000. godina od rođenja Kaligule, po kome je album i nazvan.

Inače, bend je projekat članova benda Kataklysm, a naročito pevača Mauricio Iacono-a. Album izlazi pod etiketom izdavačke kuće "Napalm Records".

Traklista:
01 - I, Caligvla
02 - The Tiberius Cliff (Exile to Capri)
03 - Per Oculos Aquila
04 - Pollice Verso (Damnatio Ad Bestia)
05 - Divide Et Impera
06 - Burned to Serve as Nocturnal Light
07 - Teutoburg (Ambush of Varus)
08 - Along the Appian Way
09 - Once Were Romans
10 - Evocatio: the Temple of Castor & Pollux

Illdisposed - Najava novog albuma

Danski Death Metal bend Illdisposed najavio je novi album, koji će biti izdat za Massacre Records.

Album će nositi naziv "Sense the Darkness", i to će biti jedanaesti album ovih Death Metal velikana. Producent albuma je Tue Madsen iz Antfarm Studios, dok je za dizajn omota bio zadužen Mircea Gabriel Eftemie, inače poznat po tome što je izradio omote za dva albuma benda Malevolent Creation i omot za novi self-titled album Cryptopsy-ja.

"Sense the Darkness" izlazi 21. septembra ove godine, a da ljudi koji slušaju ovaj bend ne bi čekali ceo album da bi okusili njegov ukus, bend je izbacio singl "Eyes Popping Out", koji možete čuti ispod.

Traklista:
01 - Sense the Darkness
02 - We Do This Alone
03 - The Poison
04 - Eyes Popping Out
05 - Another Kingdom Dead
06 - Time to Dominate
07 - She's Undressed
08 - Never Compromise
09 - War
10 - Stop Running
11 - Desire
12 - I Am Possessed
13 - Too Blind to See

Sinister - Dolazi u Beograd

Iako još uvek ništa nije sigurno, i nema nekih prevelikih detalja, "Mjolnir Promotions" najavio je za 24. oktobar 2012. dolazak kultnog holandskog Death Metal sastava Sinister.

Za sada nije poznata lokacija niti bilo kakvi drugi detalji, osim da će se koncert održati u Beogradu, i da će nastupiti predgrupe:

Krow (Death / Thrash Metal, Uberlandia, Brazil)

Casus (Brutal Death Metal, Hildeshajm, Nemačka)

Infest (Death / Thrash Metal, Jagodina, Srbija)

Detalji o organizaciji koncerta, ceni ulaznice, lokaciji i ostale informacije biće objavljene naknadno.

Vader - Najavljen novi album

Poljski Death Metal bend Vader, najavio je novi album pod nazivom "Straight to Hell". Ne zna se kada bi album uopšte mogao i početi da se snima, ali se zna da će se o svemu tome razmišljati kada se završi nadolazeća turneja "Back to the Black". Turneja će se zapravo sastojati iz mnogo raznolikih pesama, tačnije, setlistu će činiti pesme koje će obuhvatiti celokupno postojanje benda, i nastupi će trajati oko 70 minuta.

Bend je najavio da se neće zaustaviti, tj. da će se na sledećem albumu početi sa radom tek kada bude odsviran ceo album "Black to the Blind" iz 1997. godine, po kome turneja i nosi naziv. Turneja će otpočeti iz Poljske i Češke u decembru ove godine, a bend planira da obiđe skoro čitavu planetu, preko Australije i Novog Zelanda, Kine, Tajvana, Južne Amerike, i naravno Sjedinjenih Država u proleće 2013. godine.

Inače, Vader je prošle godine izdao album koji mnogi kritičari cene kao "najbolji album koji je taj bend do sada napravio". Lično se ne slažem sa tim, ali videćemo, možda nas novi album nosi do zvezda, a možda i "Pravo u pakao".

Recenzija: Morbid Angel - Illud Divinum Insanus (2011)

Bend: Morbid Angel;

Izdanje: Illud Divinum Insanus;

Vrsta: Full Length Album;

Godina: 2011;

Žanr: Industrial Metal;

Poreklo: Tampa, Florida, Sjedinjene Američke Države

Traklista:

01 - Omni Potens

02 - Too Extreme!

03 - Existo Vulgoré

04 - Blades for Baal

05 - I Am Morbid

06 - 10 More Dead

07 - Destructos Vs. The Earth / Attack

08 - Nevermore

09 - Beauty Meets Beast

10 - Radikult

11 - Profundis - Mea Culpa

Mora se priznati da smo svi koji slušamo ovu vrstu muzike već godinama, iščekivali sa nestrpljenjem ovaj album. Da, pred nama je deveto ostvarenje legendarnog Death Metal benda Morbid Angel. Da ja ne pišem ovu recenziju sa ovoliko zakašnjenja, možda bi mi mnogi pozavideli na tome što ja imam priliku da slušam ovaj album i čak iskazujem svoje prilično (ne)skromno mišljenje o njemu. Međutim, ima tu jedna zvrčka.

Nikada zapravo nisam bio najzadovoljniji bendom Morbid Angel posle, inače meni omiljenog albuma, "Domination" iz 1995. Čini se da se bend pomalo ugasio posle odlaska Vincent-a, i da im je malo falilo na kreativnosti. Pošteno, priznaću, i albumi posle '95. su odlični, naravno, do albuma "Heretic", koji je blago rečeno - užasan. Ako se budemo zamislili malo, hoćemo li naći 5 celih pesama na tom albumu? Pa, ko mu onda daje za pravo da bude nazvan albumom uopšte? Ko mu daje za pravo da bude nazvan albumom jednog od najvećih legendi Death Metala ikada? Izgleda da ćemo pronaći krivce za sve ovde. Stoga, biću malo slobodniji nego inače u svojim izlaganjima.

Kao što rekoh na početku, da ne kasnim sa ovom recenzijom, koliko inače kasnim, svako bi mi pozavideo što ja imam prilike da slušam novi album ovih velikana. Međutim, kad sam već zakasnio, da pređem na stvar - početak ovog... "albuma" karakteriše jedan industrialni intro. Dobro, priznajem, nisam od onih devojčica koje će izbaciti litre sekreta iz sebe na takvo nešto, ali ono, šta sad, nisam ni sanjao da posle takvog nečeg može doći nešto gore. Čak, taj intro nije ni zvučao toliko loše, mislim kad se uporedi sa ostatkom albuma. 

E, tu je počelo raznošenje mojih bubnih opni, nažalost u negativnom smislu. Stigla je pesma "Too Extreme!". Ja ne mogu dovoljno rečima opisati koliko je ono glupa i površno odrađena pesma u jasnom nedostatku inspiracije. Tekst je toliko odvratan da sam imao želju da sopstvene oči iskopam i potopim u lonac sa pihtijama na šporetu, jer naprosto vređa moje očne jabučice to što sam tamo video i pročitao. I kako bend koji je imao pesme poput "God of Emptiness" i "Immortal Rites", kao i "This Means War" može da napiše pesmu koja će ići: "Pounding, pounding... You feel it, burning, burning this lave, scorching weakened hearts be troubled, they scream we're too extreme!". U trenutku sam pauzirao album i zapitao se: Je l' mene to neko zajebava? Nažalost, nisam bio u pravu.

Pesme "Existo Vulgoré" i "Blades for Baal" se još i mogu nazvati Death Metal muzikom. Naravno, i dalje praćene svim tim ogavnostima kao i ceo album, ali dobro. Ne može ceo album biti užasan koliko David Vincent i Trey Azagthoth mogu da se potrude, zar ne? Što se tiče naredne dve - "I Am Morbid" i "10 More Dead", iskreno govoreći, posle prethodne dve zvučale su mi kao džinovski komad izmeta koji je izašao iz analnih otvora prethodno pomenutog dvojca. Kao da je pokušano da se ukaže na to koliko je težak život ljudi koji imaju zatvor, a nijedno medicinsko sredstvo im pritom ne pomaže. O tekstovima me je sramota i da govorim - Ja sam tako morbidan da sam umokrio svoje gaćice, jej. U "10 More Dead" je pokušano da se provuče jedan tako bedan "gore" tekst. Kažem "gore" pod navodnicima, jer, iskren da budem, došlo mi je da lupam glavom o traktorsku prikolicu posle čitanja onakvih gluposti. Svi smo mi kreteni koji moraju da služe i ližu dupe Vincentu. Zajebavaš?

Preskočiću redosled za trenutak, jer mi je tako lakše da objedinim celinu. Dakle - "Nevermore" i "Beauty Meets Beast". "Nevermore" je bio prvi singl sa ovog albuma koji je izašao, i koji sam baš komentarisao sa drugim ljudima čije mišljenje cenim. Svi smo se složili da zapravo to nije onaj MA na koji smo navikli, ali da je opet to to. Nismo se nadali da će album zapravo zvučati ovako... šokantno kako zvuči zapravo. Naravno, mislili smo da će to biti nešto modernije nego obično, i da će pre svega biti pljuvanja sa strane zbog vokala koji jeste malo drugačiji i rifova koji su malo dosadniji, ali niko od nas nije ni sanjao da će evo, jedan od nas, danas pisati recenziju koja pojašnjava odvratnost ovog albuma. "Nevermore" je možda, pored one dve, jedina pesma još sa ovog albuma koja se može svrstati u "deathy metal", so screaaaam for moreeee, jej. Što se tiče pesme "Beauty Meets Beast", pesma ponavlja sve ono o čemu sam ja pričao, pa nema potrebe da se i ja ponavljam, već ću samo dodati tu neku tzv. poruku - lepotica nikad ne sme da upozna zver, pogotovu ako zvuči kao ova pesma, i album uopšte.

Što se tiče pesme koju sam preskočio i pesme koja ide posle ove dve - dakle "Destructos Vs. The Earth / Attack" i "Radikult", mislim da će ovo biti vrhunac ove recenzije. Kada sam prvi put zapravo ugledao traklistu ovog albuma, zapitao sam se - šta je ovo destraktos, šta god? Zapravo, to je najvažniji deo ove recenzije. Svi oni koji obično traže dlaku u jajetu i već su se zapitali zašto sam razdvojio "savršenu celinu" albuma, da bih spojio ove dve pesme - odgovor je jednostavan. Ove dve pesme su vrhunac odvratnosti ovog albuma, pa stoga ako imate slab stomak, preporučujem da ih jednostavno zaj... zaobiđete. "Destructos i tako dalje" je pesma koja je izvređala moju inteligenciju. Ne manje od one koja će doći posle nje, ali, opet u ogromnoj meri. Prvo - kada sam pročitao tekst, što bi rekli Amerikanci "I laughed my ass off". Zašto? 

"Destroy man

We're marching

Destructos marching on man

We're marching

Destructos marching on!"

Je li vam sada odgovor jasan? Koji još fantastični bend koji gaji poštovanje svojih fanova, kao što je to NEKADA činio Morbid Angel, ima ovakav tekst? Muzički deo nema veze sa metalom. Muzika je čista elektronika, stoga to širi delatnost Anđelima da ne moraju više da nastupaju samo po metal festivalima, već od sada mogu da idu i po elektro stejdžu i diskotekama da promovišu svoj novi album. 

Što se tiče druge pesme iz ove "celine", sve što bih imao da vam poručim je "ubijte lokalnog policajca!". Rifovi su pokupljeni sa otpada, i to čini mi se, nekog veoma toksičnog, bubnjevi su tako mrtvi i dosadni, da sam se prosto uplašio da se Tim Yeung nije naprosto uspavao ili možda šlogirao. Vokali su čista ogavnost, ali ne u klasičnom smislu, već u onom najgorem mogućem, u onom kada želite da izvršite samoubistvo pred pola miliona ljudi samo zbog jedne bedne pesme. Pritom, tekst je jako zanimljiv, možete ga pročitati ako želite na ovoj lokaciji. Sve se svodi na to da bi lokalni stanovnici trebalo da pobiju policajce, jerbo Gejvid... hoću reći Dejvid Vinsent živi hardkor radikult, i jer oni definitivno prelaze granice, ali ne od 1989, već od 2011, i to ne granice u onom lepom smislu na koji je sigurno tekstopisac mislio kada je pisao ovo smeće, već granicu podnošljivosti, i granicu između života i smrti - takoreći, tera na samoubistvo, i to iz zasede! I za kraj, što reče D. V. - Aooooo Aooooo.

Za kraj, poslednja pesma - "Profundis - Mea Culpa". Kao da ceo album nije bio dovoljna greška, pa je još samo ova pesma falila da ga zabiberi. Idemo, tuc, tuc, tuc, tresi guzom, nek' se telo uvija oko šipke. Možda bi ova pesma i bila hit po striptiz klubovima ili u diskotekama, šta znate? Možda u nekom budućem vremenu kad zalutamo na neko momačko veče u striptiz klub dođe devojka obučena u policajca, počne da skida gaće uz ovu pesmu, da se dere "Madžestiiii, madžestiiii, aooooaa", onda izvadi pištolj i izvrši samoubistvo, jer, hej, šta je radikultnije od ubijanja policajaca?

Ogavan album za Death Metal velikane, ogavan album i za Industrial Metal čak. Nemam reči. Definitivno album koji se sluša samo jednom.

Zaključak ove veoma duge recenzije - ako planirate da slušate ovaj album u kontinuitetu, potrudite se da imate što bolji želudac, nabavite lavor i osobu koja će vam držati glavu prilikom "uživanja" u slušanju. Takođe, potrudite se da budete što bliže toaletu, a da pritom držite i tu jedan lavor, pošto ovaj album može izazvati: kombinovani tuberkulozni kašalj sa kijavicom, dijarejom i povraćanjem, i to - sve odjednom! Naravno, pod uslovom da sve to preživite, računam da do "Radikult"-a ćete sigurno izdržati, jer je tu ona najcrnja tačka, pa stoga - ne ugrožavajte svoje zdravlje kada ne morate. Imate prvih osam albuma za kvalitetno uživanje, a ova poslednja dva - manite se ćorava posla. Možda bi bilo najbolje da se Morbid Angel sada raspadne i konačno završi sa svojom karijerom, jer ukratko rečeno, ovaj album poseduje - odvratne vokale, otpadne rifove, ogavne ritmove, tuc tuc tuc elektroniku, repovanje, i poprilično izanđale klovnove koji pokušavaju da budu muzičari. David neka se vrati svom ultra gej bendu, Trey neka nastavi da cepa svoj Quake, Destructhor ili Destructos, šta znate, neka bolje počne sa radom na novom albumu Myrkskog-a, a Tim... već ima 412.456 bendova, pa stoga, samo neka se skloni. Završiću rečenicom: Pošaljite Pitu Sandovalu cveće i izjavite saučešće, jer on čovek nije kriv za smrt ovog benda.

Ovo smeće snimali:

Dejvid Vinsent - Reper, vokalna umetnica i klovn broj 1

Trej Azagtot - Quake Wars, "gitara", sintisajzer i ostala elektronska pomagala, klovn broj 2

Destraktor - Gitara

Tim Jung - lepotica za slikuvanje, bubnjar, klovn pripravnik

Recenzija: Bolt Thrower - Those Once Loyal (2005)

1. At First Light                                                               04:39

2. Entrenched                                                                   03:42

3. The Killchain                                                               04:41

4. Granite Wall                                                                 04:04

5. Those Once Loyal                                                        04:15

6. Anti-Tank (Dead Armour)                                            04:15

7. Last Stand of Humanity                                                03:11

8. Salvo                                                                             05:19

9. When Cannons Fade                                                     05:27

Ne mogu da verujem. I dalje ne mogu da verujem. Stvarno sam bio budala kada sam bio mladji to vam moram odmah sad priznati. Secam se dobro kada sam bio mladji i Slayer je bio najtezi i najbrutalniji bend za mene u mojim pozerskim danima i secam se da sam otisao na Wikipediju da bih proverio ovaj bend i videvsi zanrove: Grindcore (early)\Death Metal (later) odmah sam pretpostavio da je djubre. Silly me. Kod mene ima taj glupi osecaj da ako kazem da je nesto uzasno da cu ja kad tad kao blagoslov (kaznu?) od bogova dobiti neverovatnu privlacnost bas prema tome. Tako je bilo sa Maidenima, sa Thrash Metalom i Death Metalom uopste. Ej cak sam mislio da je death metal veoma cudan i primitavan zanr kada sam ga poslusao sa 14 godina. I know, silly silly me. Kasnije kada sam se urazumio i poceo da preslusavam muziku na normalan i zreo nacin dodjose mi i oni na red. Ok rekoh, posto sada mogu da podnesem death metal ovo ce mi se valjda svideti. Nikad nisam dovoljno izalio sto sam to rekao. Odlucih se da bas prvo probam ovaj njihov za sada poslednji (smrc) album.
I jednostavno DAMN.DAMN DAMN DAMN JUST DAAAAAAAAAMN. Oprostite mi na izrazu al ovaj album je meni neiskusnom balavcu koji je o ekstremnom metalu znao toliko prokleto malo da je bilo sramota. Te gitare, bubnjevi, ta moc, jacina, nemilosrdnost i ti vokali. AAAAAAAAAA ti vokali su prodrli u mene i iscupali sve sonjavo, slabo i mlakonjasto sto bi ste nasli u tipicnom klincu (sto kad bih se iskreno reklo bila vecina njeogov bica al ajde sad).
Od tog trenutka Bolt Thrower mi postade jedan od omiljenijih bendova i ovaj album uz Warmaster, For Vicotry, The Fourth Crusade i ma koga ja zajebavam volim sve njihove DM albume. Zato sam se odlucio da odam pocast mojoj braci ovom skromnom recenzijom. Let's start shall we?

BT je unikatan bend prvo po samoj muzici. Znate taj poznati stereotip da svi DM bendovi neiskusnom slusaocu zvuce isto? E pa ako biste im pustili Bolt Thrower i pored njih neke druge bendove oni bi odmah zapamtili BT jer oni zvuce privlacno cak i slusaocu koji nije toliko zaljubljen u ovu muziku. Zasto? Prvo zbog njihovog zaista jedinstvenog zvuka gitara. Slusao sam toliko bendova i niko ali niko nije uspeo da skine njihov zvuk i znate sta? Zapravo mi je veoma drago zbog toga.
To omogucava ovom bendu da vam uvek bude svez i zanimljiv kada ga pustite u vas plejer i nikad vas ne moze zamoriti zbog njihove druge jedinstvene osobine. Za DM muziku standarne su lirike koje opisuju smrt, bolest, umiranje, silovanje na vec sarolike nacine, mucenje, agonije i sta vec ne.
Oni su to promenili i odveli su tekstove i uopste death metal muziku na novi nivo kreativnosti.

Prvo sto su uzeli ime iz Warhammer 40k fransize i drugo sto se bave meni veoma omiljenim i licno dragim temama. - Bratstvo, pozrtvovanje, rat, gubici itd. Morate priznati da su ovakve teme veoma privlacne, mocne, atmosfericne i sto je bitnije inteligentne jer da bi se pisalo o ratu na razuman i human nacin on mora istinski da se razume jer je to delikatna i kompleksa pojava koja moze da se gleda iz bezbroj razlicitih uglova i razmatra sa beskrajnim mislima i intrigama. Ratovanje je mene uvek privlacilo iz moze se reci raznih pojedinosti. Uvek sam se divio genijalnosti i mastovitosti takticara i generala, divio se svetoj zemlji gde se velika bitka uz cast, krv i rodoljublje odigrala, privlacila me je ta borbena logika kako da iskorisitm teren i orudje u moju korist protiv neprijatelja, i na kraju uvek me je pojam casti, slave i hrabrosti beskrajno odusevljavao u ljudskoj psihi i postojanju. Convienently has it jedan BT-ov album se upravo zove Honor, Valor, Pride ili prevedeno na nas jezik Cast, Hrabrost, Ponos. Cool ha?
Anyway vreme je sad da se zaista bacim na recenziranje. Vokali Karl Willetsa su zaista unikatni i dusu dali za ovakav bend. Sa velikom snagom,cascu i ponosom on grovluje iz dna duse za njegove drugove za njegove saborce u metal svetu sto je neizmerno postujem. On grovluje sudbine vojnika koji su zarobljeni u rovovima, i kako ih hrabrost polako napusta sve sa nevidjenom saosecajnoscu, ljudskom svetlosti, bratskom ljubavlju i na ljudsko brutalni nacin iskazuje sudbine razlicitih scenarija iz njihovih pesama. Simply Magnificent. Vokal mu je prepoznatiljiv i jak i imati tako nesto u ovoj muzici je samo veliki dobitak. Dalje, vec sam balavio preko toga kako su gitare maestralne na ovom albumu al moram opet. Gitare su toliko dobre da kada slusate bilo koji album osecate se kao na ratistu. U prljavim rovovima, izgladneli, izmoreni, ukaljani, izmuceni po telu al ne u dusi, i dalje imate psihicke snage da se borite, i dalje imate postovanja i hrabrosti da ustanete u konacni juris koji ce odlucivati o vasoj sudbini. Damn, zamislite da jedan bend moze da vas natera da se tako osecate.

Uz mnoge njihove pesme idu razlicita ratna scenarija koju su sama po sebi jedinstvena i zanimljivija od prethodnog. Tajni agent ima zadatak da likvidira grupu oficira zbog pojedinih informacija koje ce spasiti njegovu domovinu, biti obican pesadinac dok se probijate po maglovitim sumama do vaseg sledeceg cilja, sledeceg mosta, sledeceg sela. Snajper misija gde morate da unistite roketni sajlo bez ikakve paznje privucene na sebe a imate samo 10 metkova, 4 u pistolju, bombu i jedan noz. Ispaljivanje artiljerije na neprijateljske polozaje, Uzasavajucu tugu kad kao ostareo vojnik tesko pronalazite reci da izrazite svoj jad i zalost nad grobljem svojih saboraca. Mogao bih o tome do sutra al o tome nekom drugom prilikom. Bubnjevi zvuce bas kako bih voleo, kao velike masine rata i unistenja, kao tenkovi koji ubijaju sve pred sobom i ostavljaju samo trag smrti i beznadja za sobom. Damn again. Tekstovi? A ne ne ne ne necete mene naci kako ocenjujem njihove tekstove.
Samo nek se zna da su prva klasa ratne i bratske poetike, i njihovi tekstovi spadaju u neke najlepse poeme koje sam ikad procitao a tek imena pesama, daaaaaaaaaaaaaamn (izvinjavam se koristim ovu rec bas preterano danas). Kao sam dokaz njihove velicanstvenosti izrazene korz njihove prelepe poetike o ratu predstavljam vam tekst pesme Those Once Loyal:


Valiant in the midst of conflict
In memoriam honours distinctive
At half-mast the colours are raised
The tragic waste of life once gave

Immortalised plaque of remembrance
With reverence their names are listed
Glorified and in honour held
In commemorance of those that fell

To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid

To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid

Brave are the deeds
Of fallen victorious
Never forgotten
Lonely are the glorious

Chillin, isn't it?
Produkcija je zaista odlicna, kristalno cista bez gubitka na ratnu atmosferu koja je itekako neizbezna i obavezna kod ovog benda i to obozavam .Posebne detalje za ovaj album nemam sem toga da je booklet za album predivan, neverovatno predivan i mogao bih da ga gledam ceo dan, ako mi ne verujete i ako bude bilo zaintresovanih uploduvacu ga pa cete se i sami uveriti.

Kranja rec: Maestralan album bez ijednog daska mane, loseg instrumentala, produkcije, miksovanja ili uospteno mane u muzici. Ovo je cisto savrsentvo ovog zanra i naravno da zasluzuje kristalnih 100%. Samo mi je veoma zao sto bend nece da izda jos jedan album posto je poznata cinjenica da je bend uvek planirao da se raspadne kada izda savrsen album po njihovom kriterijumu. Eto, vidite i sami clanovi benda koju si izdali 8 albuma i imaju dugu karijeru kazu da je ovo savrsen album i svi se vec slazu sa njima. Ali nek se bend ne brine, ja i njihovi drugi mnogobrojni fanovi su i dalje verni i bice tako doveka i kada topovi napokon izblede mi cemo ustati i sa prvom svetloscu dana cemo stati kao poslednji bastion covecanstva. Napad!

Cerebral Bore - Koncert u Sarajevu pred otkazivanjem

Škotski Brutal Death Metal bend Cerebral Bore, koji je trebalo da nastupi u Sarajevu 11. septembra, najverovatnije neće nastupiti.

Naime, radi se o određenoj osobi koja je trebala da bude organizator koncerta. To je Florin Sandor (Metal Maniac agencija iz Rumunije). U poslednje vreme, taj čovek je napravio seriju prevara na štetu bendova poput Hatebreed, Shining, Destroyer 666 itd, tako što se pojavljivao kao organizator koncerata, ugovarao vreme, mesto i novac, a zatim misteriozno nestajao.

Stoga, postoje osnovane sumnje da će ovaj nastup morati da bude otkazan. Inače, pored Cerebral Bore, trebali su nastupiti i bendovi Flayed Disciple (Death Metal, Engleska) i Viscera Trail (Brutal Death Metal / Grindcore, Izrael).

Epica - Postavila poll na svom oficijelnom facebook profilu

Epica, Symphonic Metal bend iz Holandije, postavila je poll na svojoj oficijelnoj facebook stranici o tome koja država bi trebala da joj bude prioritet u sledećoj turneji koja će biti održana 2013. godine.

Prema dosadašnjim rezultatima trenutno vodi, ni sami ne znamo kako, Srbija. Ukoliko želite da Epica dođe u Srbiju, ili naravno, ukoliko ne želite, možete odlučiti to tako što ćete glasati na ovoj lokaciji.

Inače, bend trenutno promoviše svoj šesti studijski album, "Requiem for the Indifferent", koji je izašao 9. marta ove godine za Nuclear Blast Records.

Pantera - Ipak ništa od reuniona

Na sajtu američkog Groove Metal benda Pantera, objavljeno je da je sporna fotografija, na kojoj se vidi plakat za Sonisphere Festival 2013, čista obmana, i da se taj bend neće ponovo okupiti da bi svirao na njemu.

Podsetimo, pre par dana izašao je tzv. plakat na kome se kaže da će pored mnogih poznatih i kultnih bendova, kao headliner nastupiti i Pantera, koja će nastupati sa gitaristom Zakk Wylde-om, poznatog iz bendova Ozzy Osbourne i Black Label Society, inače jako dobrog prijatelja preminulog gitariste Lance Abbott Dimebag Darrell-a.

Ispod možete i videti sporni plakat. Kliknite da uvećate.

Cryptopsy - Objavljena još jedna pesma sa "Cryptopsy"-ja

Kanadski Technical Death Metal bend Cryptopsy, objavio je još jednu, treću po redu pesmu sa svog novog albuma, simbolično nazvanog imenom benda.

"Cryptopsy" će biti prvo izdanje benda posle veoma lošeg (štaviše odvratnog) albuma "The Unspoken King" iz 2008. godine. Takođe, ovo će biti prvi album od "And Then You'll Beg" albuma iz 2000. godine. Sa ovog albuma već su premijerno objavljene dve pesme koje su kod publike za sada prošle dobro, mada, realno, bend uopšte ne liči na sebe. Možda nam se sprema najgori album godine, a možda i najbolji? Kako za koga. Do tada, poslušajte novu pesmu "The Golden Square Mile" na ovoj lokaciji.

Deicide i Vital Remains - Snimaju nove albume

Pitate se zašto ova dva benda u jednu vest? Biće vam jasno do kraja.

Legendarni američki Death Metal bend Deicide, ovih dana počinje pripreme za ulazak u studio. Zvanično, u studio "Audiohammer Studios" ući će se tek u novembru, ali bend već sada ima spremnih 12 novih pesama za svoj jedanaesti album. Album se planira za izdavanje tek u proleće 2013. godine.

Ne tako dalje, američki Death Metal bend Vital Remains kreće u pohod na novi album, prvi posle odlaska legendarnog Dave Suzuki-ja. Za razliku od Deicide, oko novog albuma ovih momaka postoje i informacije da će se album zvati "Torma Zen", da će novi pevač zapravo biti Brian Werner (Infernaeon), a da će čak i neke određene vokalne dužnosti na sebe preuzeti i Glen Benton. Album se planira za izdavanje u proleće 2013. godine.

Oba benda napraviće potom američku i evropsku turneju, kao promociju svojih novih albuma. Da sve bude još lepše - ići će na zajedničku turneju, što nam daje nadu da će možda ponovo zalutati u Srbiju.

Svi koji ste se pitali ono sa početka - eto vam odgovora.

Metal Blade Records - Nova aplikacija

Američka izdavačka kuća Metal Blade Records, danas je izbacila novu aplikaciju. Radi se zapravo o aplikaciji pogodnoj za IPhone i Android operativni sistem, koju će fanovi bendova koje ova kuća izdaje, moći da koriste vrlo lako.

Naime, radi se o aplikaciji koja će pomoći prosečnom fanu da sazna o vestima, turnejama, novim albumima ili spotovima za preko 70 bendova, sa koliko ova izdavačka kuća trenutno posluje, preko mobilnog telefona. Kako su objasnili iz vrha ove kuće - fanovi će među prvima moći da saznaju sve najnovije vesti i događaje iz Metal Blade-a, i da je to jedna velika inovacija koja se uvodi. Metal Blade Records aplikaciju moguće je preuzeti besplatno na ovoj lokaciji.

Inače, ova kuća kao što već pomenusmo izdaje preko 70 bendova među kojima su: Bolt Thrower, Allegaeon, Hate Eternal, Nightfall, Hail of Bullets, Six Feet Under, Vomitory, Aeon, Aeternam, Cattle Decapitation, King Diamond, itd.

Recenzija: Lykathea Aflame - Elvenefris (2000)

1. Land Where Sympathy Is Air                                          05:50

2. To Become Shelter and Salvation                                    04:35

3. Bringer of Elvenefris Flame                                            06:00

4. Flowering Entities                                                            05:45

5. To Give                                                                             03:58

6. On the Way Home                                                            06:36

7. Shine of Consolation                                                        03:39

8. Sadness and Strength                                                        08:05

9. A Step Closer                                                                    07:20

10. An Old Man and a Child                                                 09:10

11. Walking in the Garden of Ma'at                                      11:15

Sanse da se ovakav album pojavi u metal muzici su zaista bile kosmicko i apstraktno nemoguce. Samo razmislite na trenutak. Ovo je Brutal Technical Progressive Melodic Avant-garde Death Metal. Sunce ti rodjeno. Prosto vam dodje da ga samo nazovete Metal i ostatak dana na poslu provedete ispijajuci pivo i u flertovanju sadisticke ali neobicno lepe sekretarice (ne znam zasto je ova recenica uopste ubacena ove ali nema veze ostavicu je zbog you know giggles). Alas al nazvati ovakav album tako prostim imenom bi bila cista uvreda za muzicare iza njega pa cu ga licno kumiti celestial death metal. Zvuci otprilike kako treba.

E sada zasto je ovaj album ovako postovan, voljen, nezapamceno inovativan, neponovljiv, rekorder u koliko je primeraka prednje stranice cd-a zavrsilo sa polnom tecnoscu od oba pola (ova moja je cista barem nadam se da je cista)? Pa ako bih vam to objasnio na kratak i nezanimljiv nacin ovo ne bi bila recenzija vec neko blebetalno kuckanje idiota koji ne zna nista o zivotu a kamoli o nekom kompleksnom muzickom izdanku poput ovog.Da krenemo.

Elvenefris je jedini (nazalost?) album od ceskog benda Lykathea Aflame koji je nastao iz pepela jos jednog odlicnog ceskog benda Appalling Spawn. Album,kao sto sam ja vec naveo, ima mnogo titula koje sam ja vec naveo gore pa je red da i dokazem, ili barem to pokusam, zasto. Naime mozete li uopste da zamislite kako bi zvucao bend koji bi svirao zanr koji sam ja gore naveo? Ili jos gora zamisao da to zapravo zvuci barem slusljivo. E pa Lykathea Aflame ne samo sto je to uspela da taj zanr pretvori u nesto slusljivo vec je i napravila takvo remek delo od muzike na ovom albumu da ga mnogi vec smatraju najlepsim i najboljim metal albumom svih vremena (i ja medju njima).
Kapirate sad malo? Morate da razumete da za takav neki muzicki podvig morate imati muzicare ne vrhunske vec avantgardno-maestralne klase. Svi instrumenti na ovom albumu i sama vokalna performansa je nesto sto je na nivou klasicne muzike. Za vas malo neobrazovane sto se tice toga to znaci da je atmosfera ambijentalno savrsena, orkestralna, metafizicka, perverzna nazovite je kako hocete al takav osecaj dobijete dok slusate ovu ''muziku'' a neverovatan nivo genijalnosti i talenta je potrebno da bi se to uopste isplaniralo a kamoli izvelo. Dalje da pocnem opet od vokala.Hmm kako poceti od njih?
Tomacekovi vokali su mozda uz Mullena i pevaca Kronos-a najbrutalniji koje sam ikad cuo.
Upijete neverovatan nivo besa patnje i mizerije dok slusate njegove vokale, izvedeni zaista za sva vremena. Prelpe transakcije izmedju ocajnickih i apstratkno slojevitih urlika koje moze da ispusti samo zaista uzasavajuce i muceno bice koji svojim jecajima nagovestava o nivoima svog bola i svog pasivnog besa i tako melanholicnih, blazenstvenih cistih vokala koje vas bacaju u cauru spokojstva u kojoj plivate vodama obojene vasim zadovoljstvom. Zaista nemam potrebe da dalje diskutujem o tome,bice preterano i verovatno mi ni sami necete verovati dok ne cujete te vokale. Gitare, bubnjevi? Hah neko bi pomislio da bunjeve sviraju trojica veoma iskusnih bubnjara a da ima 5 gitarista jer je neverovatan kontrast izmedju akustike, klin gitare i najljuce distorzije. Toliko je sam taj koncept perverzan i demonski da jednostavno mora da vas uvuce u te ambiventalne melodije da ih nikad necete zaboraviti. To ja zovem pravim gitarskim umecem. Bubnjevi su na ovom albumu ocekivano mracni, trnasparentni, nepredvidivi, nezaustavljivi i sto je najbitnije zanimljivi za slusanje i tacno odgovaraju i prate vokal i gitare. Bas se cuje bas kad treba i gde treba na njega nemam vise komentara a nemam ni zamerki. A sad tekstovi.Ti tekstovi, ti prokleto prelepi i velicanstveni tekstovi. Pokusacu da ih opisem: ohmygodwhathtefuckasdkaskdoa. Priblizan opis.Tekstove kao da je pisao poet, duboko izmucen unutrasnjom moralnom i psiholskom borbom pracen nepokolebljivom tugom i nadom, sa velikom patnjom i depresijom i senzualnom spiritualnoscu i genijalnom filozofijom, al takodje sa takvim predivnim apstraktnim i originalnim stilom da cete se zaljubiti u njih.Sama imena pesama ce vam sve reci. I naravno isctiriacu vam jedan velelepni tekst sa ovog albuma. Tekst je prva pesma - Land Where Sympathy Is The Air (kako bozanstveno ime pesme). Procitajte ovo:

Revived in Lykathea, in that exhausting and
dazing embrace, discomposure entered me.
And I opened my heart and bared the yearning
and the wish buried from the light for aeons.

I felt connection and allurement that I will not withstand.
I awakened to Elvenefris and heard the calling.

The gate will be found,
the key will be forged.

My heart I will present to you being cleared
of the poisons of Lykathea that exorcise us to idleness
and condemn us to pain.

I am searching for the land where I will fall on my knees
and will be weeping for a long time.
Where my mind shall extend on the sky
and my heart shall speak the language of the trees
and open like a water-lily
by touches of morning sun...

Jednostavno ne mogu da komentarisem ovakve vanljudske tekstove, mora da je to negde protiv zakona, samo citajte iz vise puta i pustite da vas njihova lepota osvoji i objedini sa pravom instinitoscu i fokusom ovog sveta.

Posebnih detalja za album nema, sem toga sto je bio remasterovan  sto je bio odlican potez i to predlazem za vecinu gemova ove muzike, jer je produkcija na nekim albumima zaista za robiju cak i smrt.

Kranja rec: Ocena? Pf ako vec niste sami zakljucili album dobija bisernih 100%. Muzikalnost, originalnost, poeticnost, apstraktnost, obskurnost, melodicnost i sto je najvaznije brutalnost sve je na svom mestu i svega ima u pravim kolicinama. Preporucujem da poslusate ovaj album ako ne zbog ovih stavki sto sam ja naveo onda barem zbog te jedne stavke - originalnosti jer vam obecavam ovakav album se jednom napravio i vise nikad nece jer je covek izgubio tu unutrasnju lepotu i snage da vise iskuje ovakvu umetnost. Da covek opet stvori Lykatheu - mesto gde samo pravi duh tumara, u svetu gde ako pokazete slobodu bicete praceni i svet u kome je svaki vas korak blagosloven, ovekovecen i vodjen svetloscu.

Najtoplija preporuka.

Cradle of Filth - Objavili izgled omota novog albuma

Britanski Blackened Gothic Metal bend, Cradle of Filth, objavio je izgled svog novog omota za album. Novi album će se zvati "The Manticore and Other Horrors", i to je deseti studijski album u diskografiji ovog veoma popularnog benda. To će biti već treće izdanje posle prethodnog studijskog albuma "Darkly, Darkly, Venus Aversa", koji je praktično označio značajan pomak u muzici, i vratio ih donekle korenima, tj. Symphonic Black Metal muzici.

Novi album izaći će 29. oktobra u Evropi, preko dobro poznate izdavačke kuće Peaceville Records, koja je izdala i njihov prošli album i dve kompilacije koje su izašle u pauzi između izdanja ova dva albuma: "Evermore Darkly" i "Midnight in the Labyrinth". Severna Amerika dobiće svoje primerke albuma dan kasnije, 30. oktobra 2012. godine, preko izdavača Nuclear Blast Records USA. Kako izgleda omot novog albuma, pogledajte ispod.

Recenzija: Disincarnate - Dreams of the Carrion Kind (1993)

 1. De Profundis (intro)                                                        00:45 

2. Stench of Paradise Burning                                            04:51

3. Beyond the Flesh                                                            04:47

4. In Sufferance                                                                   04:57

5. Monarch of the Sleeping Marches                                  05:03

6. Soul Erosion                                                                    04:41

7. Entranced                                                                         05:52

 8. Confine of Shadows                                                         05:05

 9. Deadspawn                                                                       04:28

10. Sea of Tears                                                                      05:01

11. Immemorial Dream (outro)                                              02:15

Imao sam fazu tokom mog muzickog obrazovanja i proucavanja da mi je jednog dana jednostavno moze se reci death metal zaista degradiro umno stanje i bacao me u plitke vode dosade. Dodju nekad ti crni dani kada vam se ne slusa najomiljeniji zanr muzike vec po ceo dan slusate nesto drugo ili niste ni za sta uopsteno, jer vas baca u veliku depresiju kada vam se slusaju svi toliki slini bendovi a vi nemate niti ambicije niti neke posebne zelje da ih pustite a kamoli ceo album preslusate. To je bilo u fazi posle mog raskida kada sam ili po ceo dan slusao Ministry, Megadeth, The Offspring,N ine Inch Nails i ponekad po neki Melodic Death Metal jer mi je odgovarao raspolozenju. Takodje u to vreme igrao sam Skyrim igra koje mi je tolike sate od zivota oduzela da moze komotno da se tretira kao ratni zlocinac. Prilikom loma takvog mentalnog stanja kod sebe uzeleo sam se opet neke brutalnosti prvo je pocelo tako sto sam mogao da pustim Demolition Hammer pesmu, tj. bila je pustena slucajno hteo sam da pustim pesmu pre nje, i cuvsi opet te nasilne, agresivne,razarajuce gitare i te vokale pune bolestine i prezira, bubnjeve koji su zarpavo imali brzi ritam od gore navedenih bendova. Povratise mi se tako zivotne funkcije i odlucih da je vreme da se vratim malo svojim korenima mada opet isavsi kroz moje muzicke datoteke tacnije bendove opet sam sam sebe poceo da plasim i traumiram. Morta Skuld? Ne. Deicide? Eeeeeeeeeeeee ne. Malevolent Creation? Ma jok. Immolation? Nope. Vec sam se proispitivao da li mozda opet nisam spreman da se vratim dobroj mi voljenoj brutalnosti i onda opazih folder benda ciji album sad recenziram. Huh. Disincarnate ha? Znao sam bend, znao sam da je legenda James Murphy svirao u tom bendu gitaru i da je imao odlicne ocene na mnogim sajtovima ali ga nikad nisam preslusao onako kako bi se reklo kod nas valjanski. Pustio sam album ocekujuci neki prosecni album sa standarnim tupa tupa ritmovima 11111111111111111111222222222222222222222224444444444422222222 gitarama i obicnim grovlovima mada videvsi da je bend sa Floride dalo mi je neku malu nadu da ne treba da sumnjam u kvalitet albuma. Krenula je prva pesma instrumental. Dobro, nije dugacak moze da se izdrzi, sacekavsi tih 40 mizernih sekundi da pocne druga pesma sa albuma koja me je tako oborila sa nogu da nisam mogao a ni hteo da ustanem sa poda. Beyond the Flesh me je samo velicanstveno dotukao. Napokon! - uzviknuo sam ja dok sam vracao stolicu na mesto i pustajuci album na repeat, napokon old school technical death metal bez nepotrebnih sastojaka, visokih screamova, sa genijalnom gitarom,vokalima ma sve je bilo top notch death metal sviran maestralno. Moje jadno umorno srce kada je opet culo distorzirane gitare i duple bas pedale pocelo je da kuca kao da je dobilo dozu velicanstvene moci i zivotne energije. Finally, muzika mi je opet imala smisao, ovo sam sve vreme cekao, nesto sa tom odlicnom Florida atmosferom sto ce da me udari u lice i nastavlja da udara dok mi vrat nije slomljen od headbengovanja a desni slomljene od pevanja. Preko ovog albuma opet sam se vratio mojim voljenim klasicima al to je vec druga prica.

Mozete sigurno primetiti da uvek volim da dam uvod mojim recenzijama jer su one moje istinsko misljenje koje ja pisem na moj nacin, pomalo saljim, ne previse ozbiljan al sve u svemu iskreno i iskusno. Cesto sam se vracao ovom albumu cesto iz stalne nostalgije za njim a i cesto iz zahvalnosti sto me je izvukao iz tog ambisa mizerije i mucenja u koje me je bacila ljubavna ruka i gde nisam video tracak svetlosti sve dok James Murphy nije poceo da ''mije'' tu gitaru onako kako sam on zna .Krecemo po vec standarnoj formuli mojih recenzija. Vokal, instrumental, tekstovi neki detalji ili zanimljivosti vezane za album. Vokali su pravi,ali pravi za ovaj album .Ako znate sta su klasicni growlovi onda bi pevanja Bryan Cregora bilo za idealan primer. Duboko iz dna duse sa pravom pasijom, sa vatrenim besom on iznosi stihove koji su mu iz uma skovani i koji se bave tematika bica, njegovog mucenja i neprekidne patnje. Grovl mu je jak, cist, razumljiv, zarazan za vezbanje, i u retkim trenutcima kada ubaci po koji skrim (primer IT'S BEYOND THE FLESH!) koji idealno upada u ceo ansambl benda. Gitare na ovom albumu bi bile zlocin uospte recenzirati a kamoli kritikovati imajuci u vidu da je to ipak James fucking Murphy (note:svirao je na Cause of Death,Death Shall Rise,Spiritual Healing etc). Rifovi neverovatno zarazni, svirljivi, melodicni, originalni i sto je najvaznije in your face sto me je uvek privlacilo kod njegovog sviranja. Bubnjevi su takodje odlicni, cist zvuk, blast beatovi odsvirani majstorski sa puno znanja i umeca ,sa vestim promenama ritmova. Bas se nazalsot ne cuje koliko bih ja voleo al takva je produkcija albuma i ja tu nista ne mogu i bicu iskren ne smeta mi toliko, on se zasigurno cuje i mozete ga i vi cuti ako vam je sluh malo istreniran za ovakvu glazbu. Produkcija je fenomenalna. Obozavam kada bend izabere ovakvu produkciju u kojoj se kristalno cista instrumentalizacija i vokalizacija ali koja takodje moze da prenese tu obskurnu i jezivu atmosferu 90-og death metala sto je obavezan deo svakog valjanog DM albuma. Na kraju tekstovi su cista poezija, sa nekim od najlepsih imena pesama koje sam cuo. Tekstovi mogu da se citaju stalno da se na njima zamislajte i otkrivate vase sopstvene misli na neku drugaciju tematiku. Napisani su realno, kreativno, malevolentno, mizerno al cak i nekad depresivno i agonizirajuce ali u isto vreme i poeticno i melanholicno. Posebne detalje za ovaj album nemam sem toga da je bio nekoliko puta ponovo izdat, da je jedini album benda uopste, i (iz meni nepoznatih razloga) dalje se smatra underground albumom iako je bend po standardu DM sasvim posteno popularan.

Zavrsna rec: Jedina mana koju ja imam prema ovom bendu je sto su izdali samo jedan album mada posteno receno tesko bi oni nadmasili DOTCK. Kranja ocena je 98%, jedini razlog zasto nije 100% je vec pomenut problem sa basom i uopsteno njegovim udeom u muzici. Sem toga ovaj album je savrsen i smatram ga obaveznim stivom za svakog vernog poklonika old school death metala. A ako neko slucajno nije poslusao ovaj album najtoplije ga preporucujem jer uz ovaj album vasa egzistencija ce biti bacena u ponor agonije i besmislenog besa dok vasa dusa polako propada i pocinje da nestaje u avetnilu mora suza

29.10.2012. - Festa Satanica

U klubu "Gun", u Beogradu, 29. oktobra ove godine, održaće se "666 Festa Satanica" pod organizatorskom palicom Zlabog Promotions. Pored kultnih Black Metal bendova iz evropskih zemalja, nastupiće i četiri benda iz Srbije, tek da se poravnaju tasovi. Takođe, to će biti i prvi live nastup Melodic Black Metal benda Paimonia iz Novog Sada. Nastupaju:

Corpus Christii (Black Metal, Lisabon, Portugalija)

Frostmoon Eclipse (Black Metal, La Spezia, Italija)

Somrak (Black Metal, Koper, Slovenija)

Paimonia (Melodic Black Metal, Novi Sad, Srbija)

Svartgren (Black Metal, Beograd, Srbija)

Terrorhammer (Speed / Thrash Metal, Kragujevac, Srbija)

Sakramentum (Melodic Black Metal, Beograd, Srbija)

Karte će biti u prodaji od 10. septembra 2012. godine, a prodavaće se po ceni od 1.500 dinara, odnosno 1.800 dinara na dan koncerta. Karte se mogu nabaviti u "CD Shop Mungos", Njegoševa 8, Novi Sad i "Felix Shop", TC Sremska, Beograd, ili rezervacijom preko zlabogpromotions@gmail.com.

Postoji mogućnost organizovanja prevoza iz Novog Sada. Za informacije, obratite se preko facebook stranice.

Recenzija: SinophiA - Blessed and Cursed (2012)

Bend: SinophiA;

Izdanje: Blessed & Cursed;

Vrsta: EP;

Godina: 2012;

Žanr: Power Metal;

Poreklo: Novi Sad, Vojvodina, Srbija.

Traklista:
01 - Void of Doom
02 - Blessed & Cursed
03 - Hallowed
04 - Warscream
05 - Hallowed (Instrumental, Bonus Track)

Srbistanski metal nikad zapravo nije imao neku jaču stranu svog postojanja. Možda tamo između 2000. i 2005. je i bilo nečega, ali i to je sad potonulo. Pretvorili smo se u zemlju koju su preplavili „kec kec kec“, „tupa tupa tupa“ bendovi. Nazovite me staromodnim, ali meni se taj novi trend uopšte ne dopada, pa stoga tome i ne dajem epitet muzike. U moru takvih bendova kakvih je danas mnogo, izdvaja se SinophiA, Power Metal bend iz Novog Sada.

SinophiA je nastala pre svega kao projekat Miodraga Fodore (pevača), i Stefana (gitariste) i Nemanje (basiste) Apatovića. Niko nije očekivao da ovaj mali projekat može da dostigne značaj pravog benda, benda kakav je potreban ovoj oronuloj (iz)kec(anoj) Srbiji. Momci su uspeli da izdaju EP sa 4 pesme, čak su uspeli i da sviraju svuda po zemlji, pa čak i na jugu, gde, priznaćete, Vojvođanski bendovi ne zalaze godinama.

Opšti utisak je da ovo izdanje uopšte nije loše. Produkcija je jako prijatna, nije bljack mjetal, nije ni neko ultra moderno produkcijsko savršenstvo, taman kako treba. Izdanje pruža 25 minuta usviranosti, zaraznih pesama koje ulaze u uho i odličnih vokala od kojih se koža naježi s vremena na vreme. Kad već pomenuh – želeo bih da pohvalim pre svega vokalne sposobnosti Miodraga Fodore. Čovek koji nikada nije išao na bilo kakve časove, koji nikada nije vežbao svoj glas, već je samo pevušio uz svoje omiljene bendove i prepuštao se tome, sada je jedan od perspektivnijih clean vokala u našoj zemlji. Možda je to i ono najbolje što krasi ovaj EP, jer da nije tog glasa, teško bi bilo oceniti sve ovo nekom visokom ocenom.

Što se sviranja tiče, momci su veoma usvirani, svaka im čast. Zapravo, svaka im čast na svakoj vrsti organizacije, pre svega benda, svirki i ostalog, ali sada se konkretno koncentrišemo na izdanje. Prijatne melodije, i fini ritmovi koji krase ovaj EP, pokazuju da ovi momci nisu samo još jedan bend koji se izlegao iz jajeta i odmah počeo da pravi nešto što pojma nema. Međutim, velika zamerka svemu ovome, ipak će nadjačati sve ove pohvale. Iako mi nemamo ovakav bend, iako je vokal izuzetan, pesme su proste. To se naročito može primetiti na bonus pesmu „Hallowed“, naravno instrumentalnoj, koja nema ama baš nikakve zanimljivosti, i čak posle par slušanja postaje toliko dosadna da poželite da je izbacite iz playliste i da je više nikada ne pustite, naravno, osim sa vokalima. Zapravo, ta pesma je izuzetno dobra donekle, čak vuče na melodic death metal, jer se odlikuje gostujućim vokalom Šandora Bodiša, poznatog iz bendova Heruvim i Diableria.

Sve u svemu, moraće i ostali članovi mnogo još toga da ulože, a da to nisu materijalna sredstva, moraće da počnu da rade na konstruktivnosti, na sređivanju pesama. Pesme ovog žanra možda mogu i da zvuče ovako, ali ovo nije priča od pre 20 godina. Ako žele da postignu komercijalni uspeh van naše zemlje, pesme će morati da zvuče potpunije, a ne da se oslanjaju na vokal. Ritam će morati da ima promene, varijacije. Ovako – sve pesme zvuče jako šablonski. Sreća je samo da su melodije jako zarazne, kao i vokal koji, evo, po 500-ti put pominjem, pa ovaj EP može da se presluša nekoliko desetina puta, a da ne bude previše dosadan, osim ako ste neki prog dog koji ne može da živi bez solaža od 117 minuta.

Po mom mišljenju, najbolja stvar na ovom EP-u je ubedljivo „Warscream“. Zašto? Poslušajte, pa otkrijte sami. Najveći promašaj? Definitivno bonus stvar – Hallowed instrumental. I nadam se da mnogi neće nikada ni čuti ovu stvar, jer će zaista srušiti sliku jednog odličnog benda. Znam da će ovi momci ubuduće biti mnogo bolji, zato i zaslužuju svaku pohvalu, jer, hej, tek im je prvo izdanje, a biće nekad i stoprvo, samo se tada nadam da će biti konstruktivniji i kroz muziku odavati i neko iskustvo i doživljaj, a ne samo slatke melodije i jednoličan ritam.

Sve kompozicije mogu se naći na njihovom oficijelnom youtube kanalu, pa stoga, možete i sami poslušati i prosuditi koliko sam u pravu. Možda ja, eto, pojma nemam i nisam dovoljno kvalifikovan. O ukusima se ne raspravlja. Puno sreće, momci!

Bend čine: 

Miodrag Fodora - Vokal

Stefan Apatović - Gitara

Nemanja Apatović - Bas

Attila Lukacs - Gitara

Uglješa Čubrilo - Bubnjevi