1. Land Where Sympathy Is Air 05:50
2. To Become Shelter and Salvation 04:35
3. Bringer of Elvenefris Flame 06:00
4. Flowering Entities 05:45
5. To Give 03:58
6. On the Way Home 06:36
7. Shine of Consolation 03:39
8. Sadness and Strength 08:05
9. A Step Closer 07:20
10. An Old Man and a Child 09:10
11. Walking in the Garden of Ma'at 11:15
Sanse da se ovakav album pojavi u metal muzici su zaista bile kosmicko i apstraktno nemoguce. Samo razmislite na trenutak. Ovo je Brutal Technical Progressive Melodic Avant-garde Death Metal. Sunce ti rodjeno. Prosto vam dodje da ga samo nazovete Metal i ostatak dana na poslu provedete ispijajuci pivo i u flertovanju sadisticke ali neobicno lepe sekretarice (ne znam zasto je ova recenica uopste ubacena ove ali nema veze ostavicu je zbog you know giggles). Alas al nazvati ovakav album tako prostim imenom bi bila cista uvreda za muzicare iza njega pa cu ga licno kumiti celestial death metal. Zvuci otprilike kako treba.
E sada zasto je ovaj album ovako postovan, voljen, nezapamceno inovativan, neponovljiv, rekorder u koliko je primeraka prednje stranice cd-a zavrsilo sa polnom tecnoscu od oba pola (ova moja je cista barem nadam se da je cista)? Pa ako bih vam to objasnio na kratak i nezanimljiv nacin ovo ne bi bila recenzija vec neko blebetalno kuckanje idiota koji ne zna nista o zivotu a kamoli o nekom kompleksnom muzickom izdanku poput ovog.Da krenemo.
Elvenefris je jedini (nazalost?) album od ceskog benda Lykathea Aflame koji je nastao iz pepela jos jednog odlicnog ceskog benda Appalling Spawn. Album,kao sto sam ja vec naveo, ima mnogo titula koje sam ja vec naveo gore pa je red da i dokazem, ili barem to pokusam, zasto. Naime mozete li uopste da zamislite kako bi zvucao bend koji bi svirao zanr koji sam ja gore naveo? Ili jos gora zamisao da to zapravo zvuci barem slusljivo. E pa Lykathea Aflame ne samo sto je to uspela da taj zanr pretvori u nesto slusljivo vec je i napravila takvo remek delo od muzike na ovom albumu da ga mnogi vec smatraju najlepsim i najboljim metal albumom svih vremena (i ja medju njima).
Kapirate sad malo? Morate da razumete da za takav neki muzicki podvig morate imati muzicare ne vrhunske vec avantgardno-maestralne klase. Svi instrumenti na ovom albumu i sama vokalna performansa je nesto sto je na nivou klasicne muzike. Za vas malo neobrazovane sto se tice toga to znaci da je atmosfera ambijentalno savrsena, orkestralna, metafizicka, perverzna nazovite je kako hocete al takav osecaj dobijete dok slusate ovu ''muziku'' a neverovatan nivo genijalnosti i talenta je potrebno da bi se to uopste isplaniralo a kamoli izvelo. Dalje da pocnem opet od vokala.Hmm kako poceti od njih?
Tomacekovi vokali su mozda uz Mullena i pevaca Kronos-a najbrutalniji koje sam ikad cuo.
Upijete neverovatan nivo besa patnje i mizerije dok slusate njegove vokale, izvedeni zaista za sva vremena. Prelpe transakcije izmedju ocajnickih i apstratkno slojevitih urlika koje moze da ispusti samo zaista uzasavajuce i muceno bice koji svojim jecajima nagovestava o nivoima svog bola i svog pasivnog besa i tako melanholicnih, blazenstvenih cistih vokala koje vas bacaju u cauru spokojstva u kojoj plivate vodama obojene vasim zadovoljstvom. Zaista nemam potrebe da dalje diskutujem o tome,bice preterano i verovatno mi ni sami necete verovati dok ne cujete te vokale. Gitare, bubnjevi? Hah neko bi pomislio da bunjeve sviraju trojica veoma iskusnih bubnjara a da ima 5 gitarista jer je neverovatan kontrast izmedju akustike, klin gitare i najljuce distorzije. Toliko je sam taj koncept perverzan i demonski da jednostavno mora da vas uvuce u te ambiventalne melodije da ih nikad necete zaboraviti. To ja zovem pravim gitarskim umecem. Bubnjevi su na ovom albumu ocekivano mracni, trnasparentni, nepredvidivi, nezaustavljivi i sto je najbitnije zanimljivi za slusanje i tacno odgovaraju i prate vokal i gitare. Bas se cuje bas kad treba i gde treba na njega nemam vise komentara a nemam ni zamerki. A sad tekstovi.Ti tekstovi, ti prokleto prelepi i velicanstveni tekstovi. Pokusacu da ih opisem: ohmygodwhathtefuckasdkaskdoa. Priblizan opis.Tekstove kao da je pisao poet, duboko izmucen unutrasnjom moralnom i psiholskom borbom pracen nepokolebljivom tugom i nadom, sa velikom patnjom i depresijom i senzualnom spiritualnoscu i genijalnom filozofijom, al takodje sa takvim predivnim apstraktnim i originalnim stilom da cete se zaljubiti u njih.Sama imena pesama ce vam sve reci. I naravno isctiriacu vam jedan velelepni tekst sa ovog albuma. Tekst je prva pesma - Land Where Sympathy Is The Air (kako bozanstveno ime pesme). Procitajte ovo:
Revived in Lykathea, in that exhausting and
dazing embrace, discomposure entered me.
And I opened my heart and bared the yearning
and the wish buried from the light for aeons.
I felt connection and allurement that I will not withstand.
I awakened to Elvenefris and heard the calling.
The gate will be found,
the key will be forged.
My heart I will present to you being cleared
of the poisons of Lykathea that exorcise us to idleness
and condemn us to pain.
I am searching for the land where I will fall on my knees
and will be weeping for a long time.
Where my mind shall extend on the sky
and my heart shall speak the language of the trees
and open like a water-lily
by touches of morning sun...
Jednostavno ne mogu da komentarisem ovakve vanljudske tekstove, mora da je to negde protiv zakona, samo citajte iz vise puta i pustite da vas njihova lepota osvoji i objedini sa pravom instinitoscu i fokusom ovog sveta.
Posebnih detalja za album nema, sem toga sto je bio remasterovan sto je bio odlican potez i to predlazem za vecinu gemova ove muzike, jer je produkcija na nekim albumima zaista za robiju cak i smrt.
E sada zasto je ovaj album ovako postovan, voljen, nezapamceno inovativan, neponovljiv, rekorder u koliko je primeraka prednje stranice cd-a zavrsilo sa polnom tecnoscu od oba pola (ova moja je cista barem nadam se da je cista)? Pa ako bih vam to objasnio na kratak i nezanimljiv nacin ovo ne bi bila recenzija vec neko blebetalno kuckanje idiota koji ne zna nista o zivotu a kamoli o nekom kompleksnom muzickom izdanku poput ovog.Da krenemo.
Elvenefris je jedini (nazalost?) album od ceskog benda Lykathea Aflame koji je nastao iz pepela jos jednog odlicnog ceskog benda Appalling Spawn. Album,kao sto sam ja vec naveo, ima mnogo titula koje sam ja vec naveo gore pa je red da i dokazem, ili barem to pokusam, zasto. Naime mozete li uopste da zamislite kako bi zvucao bend koji bi svirao zanr koji sam ja gore naveo? Ili jos gora zamisao da to zapravo zvuci barem slusljivo. E pa Lykathea Aflame ne samo sto je to uspela da taj zanr pretvori u nesto slusljivo vec je i napravila takvo remek delo od muzike na ovom albumu da ga mnogi vec smatraju najlepsim i najboljim metal albumom svih vremena (i ja medju njima).
Kapirate sad malo? Morate da razumete da za takav neki muzicki podvig morate imati muzicare ne vrhunske vec avantgardno-maestralne klase. Svi instrumenti na ovom albumu i sama vokalna performansa je nesto sto je na nivou klasicne muzike. Za vas malo neobrazovane sto se tice toga to znaci da je atmosfera ambijentalno savrsena, orkestralna, metafizicka, perverzna nazovite je kako hocete al takav osecaj dobijete dok slusate ovu ''muziku'' a neverovatan nivo genijalnosti i talenta je potrebno da bi se to uopste isplaniralo a kamoli izvelo. Dalje da pocnem opet od vokala.Hmm kako poceti od njih?
Tomacekovi vokali su mozda uz Mullena i pevaca Kronos-a najbrutalniji koje sam ikad cuo.
Upijete neverovatan nivo besa patnje i mizerije dok slusate njegove vokale, izvedeni zaista za sva vremena. Prelpe transakcije izmedju ocajnickih i apstratkno slojevitih urlika koje moze da ispusti samo zaista uzasavajuce i muceno bice koji svojim jecajima nagovestava o nivoima svog bola i svog pasivnog besa i tako melanholicnih, blazenstvenih cistih vokala koje vas bacaju u cauru spokojstva u kojoj plivate vodama obojene vasim zadovoljstvom. Zaista nemam potrebe da dalje diskutujem o tome,bice preterano i verovatno mi ni sami necete verovati dok ne cujete te vokale. Gitare, bubnjevi? Hah neko bi pomislio da bunjeve sviraju trojica veoma iskusnih bubnjara a da ima 5 gitarista jer je neverovatan kontrast izmedju akustike, klin gitare i najljuce distorzije. Toliko je sam taj koncept perverzan i demonski da jednostavno mora da vas uvuce u te ambiventalne melodije da ih nikad necete zaboraviti. To ja zovem pravim gitarskim umecem. Bubnjevi su na ovom albumu ocekivano mracni, trnasparentni, nepredvidivi, nezaustavljivi i sto je najbitnije zanimljivi za slusanje i tacno odgovaraju i prate vokal i gitare. Bas se cuje bas kad treba i gde treba na njega nemam vise komentara a nemam ni zamerki. A sad tekstovi.Ti tekstovi, ti prokleto prelepi i velicanstveni tekstovi. Pokusacu da ih opisem: ohmygodwhathtefuckasdkaskdoa. Priblizan opis.Tekstove kao da je pisao poet, duboko izmucen unutrasnjom moralnom i psiholskom borbom pracen nepokolebljivom tugom i nadom, sa velikom patnjom i depresijom i senzualnom spiritualnoscu i genijalnom filozofijom, al takodje sa takvim predivnim apstraktnim i originalnim stilom da cete se zaljubiti u njih.Sama imena pesama ce vam sve reci. I naravno isctiriacu vam jedan velelepni tekst sa ovog albuma. Tekst je prva pesma - Land Where Sympathy Is The Air (kako bozanstveno ime pesme). Procitajte ovo:
Revived in Lykathea, in that exhausting and
dazing embrace, discomposure entered me.
And I opened my heart and bared the yearning
and the wish buried from the light for aeons.
I felt connection and allurement that I will not withstand.
I awakened to Elvenefris and heard the calling.
The gate will be found,
the key will be forged.
My heart I will present to you being cleared
of the poisons of Lykathea that exorcise us to idleness
and condemn us to pain.
I am searching for the land where I will fall on my knees
and will be weeping for a long time.
Where my mind shall extend on the sky
and my heart shall speak the language of the trees
and open like a water-lily
by touches of morning sun...
Jednostavno ne mogu da komentarisem ovakve vanljudske tekstove, mora da je to negde protiv zakona, samo citajte iz vise puta i pustite da vas njihova lepota osvoji i objedini sa pravom instinitoscu i fokusom ovog sveta.
Posebnih detalja za album nema, sem toga sto je bio remasterovan sto je bio odlican potez i to predlazem za vecinu gemova ove muzike, jer je produkcija na nekim albumima zaista za robiju cak i smrt.
Kranja rec: Ocena? Pf ako vec niste sami zakljucili album dobija bisernih 100%. Muzikalnost, originalnost, poeticnost, apstraktnost, obskurnost, melodicnost i sto je najvaznije brutalnost sve je na svom mestu i svega ima u pravim kolicinama. Preporucujem da poslusate ovaj album ako ne zbog ovih stavki sto sam ja naveo onda barem zbog te jedne stavke - originalnosti jer vam obecavam ovakav album se jednom napravio i vise nikad nece jer je covek izgubio tu unutrasnju lepotu i snage da vise iskuje ovakvu umetnost. Da covek opet stvori Lykatheu - mesto gde samo pravi duh tumara, u svetu gde ako pokazete slobodu bicete praceni i svet u kome je svaki vas korak blagosloven, ovekovecen i vodjen svetloscu.
Najtoplija preporuka.
Нема коментара:
Постави коментар