1.
At First Light 04:39
2. Entrenched 03:42
3. The Killchain 04:41
4. Granite Wall 04:04
5. Those Once Loyal 04:15
6. Anti-Tank (Dead Armour) 04:15
7. Last Stand of Humanity 03:11
8. Salvo 05:19
9. When Cannons Fade 05:27
Ne mogu da verujem. I dalje ne mogu da verujem. Stvarno sam bio budala kada sam bio mladji to vam moram odmah sad priznati. Secam se dobro kada sam bio mladji i Slayer je bio najtezi i najbrutalniji bend za mene u mojim pozerskim danima i secam se da sam otisao na Wikipediju da bih proverio ovaj bend i videvsi zanrove: Grindcore (early)\Death Metal (later) odmah sam pretpostavio da je djubre. Silly me. Kod mene ima taj glupi osecaj da ako kazem da je nesto uzasno da cu ja kad tad kao blagoslov (kaznu?) od bogova dobiti neverovatnu privlacnost bas prema tome. Tako je bilo sa Maidenima, sa Thrash Metalom i Death Metalom uopste. Ej cak sam mislio da je death metal veoma cudan i primitavan zanr kada sam ga poslusao sa 14 godina. I know, silly silly me. Kasnije kada sam se urazumio i poceo da preslusavam muziku na normalan i zreo nacin dodjose mi i oni na red. Ok rekoh, posto sada mogu da podnesem death metal ovo ce mi se valjda svideti. Nikad nisam dovoljno izalio sto sam to rekao. Odlucih se da bas prvo probam ovaj njihov za sada poslednji (smrc) album.
I jednostavno DAMN.DAMN DAMN DAMN JUST DAAAAAAAAAMN. Oprostite mi na izrazu al ovaj album je meni neiskusnom balavcu koji je o ekstremnom metalu znao toliko prokleto malo da je bilo sramota. Te gitare, bubnjevi, ta moc, jacina, nemilosrdnost i ti vokali. AAAAAAAAAA ti vokali su prodrli u mene i iscupali sve sonjavo, slabo i mlakonjasto sto bi ste nasli u tipicnom klincu (sto kad bih se iskreno reklo bila vecina njeogov bica al ajde sad).
Od tog trenutka Bolt Thrower mi postade jedan od omiljenijih bendova i ovaj album uz Warmaster, For Vicotry, The Fourth Crusade i ma koga ja zajebavam volim sve njihove DM albume. Zato sam se odlucio da odam pocast mojoj braci ovom skromnom recenzijom. Let's start shall we?
BT je unikatan bend prvo po samoj muzici. Znate taj poznati stereotip da svi DM bendovi neiskusnom slusaocu zvuce isto? E pa ako biste im pustili Bolt Thrower i pored njih neke druge bendove oni bi odmah zapamtili BT jer oni zvuce privlacno cak i slusaocu koji nije toliko zaljubljen u ovu muziku. Zasto? Prvo zbog njihovog zaista jedinstvenog zvuka gitara. Slusao sam toliko bendova i niko ali niko nije uspeo da skine njihov zvuk i znate sta? Zapravo mi je veoma drago zbog toga.
To omogucava ovom bendu da vam uvek bude svez i zanimljiv kada ga pustite u vas plejer i nikad vas ne moze zamoriti zbog njihove druge jedinstvene osobine. Za DM muziku standarne su lirike koje opisuju smrt, bolest, umiranje, silovanje na vec sarolike nacine, mucenje, agonije i sta vec ne.
Oni su to promenili i odveli su tekstove i uopste death metal muziku na novi nivo kreativnosti.
Prvo sto su uzeli ime iz Warhammer 40k fransize i drugo sto se bave meni veoma omiljenim i licno dragim temama. - Bratstvo, pozrtvovanje, rat, gubici itd. Morate priznati da su ovakve teme veoma privlacne, mocne, atmosfericne i sto je bitnije inteligentne jer da bi se pisalo o ratu na razuman i human nacin on mora istinski da se razume jer je to delikatna i kompleksa pojava koja moze da se gleda iz bezbroj razlicitih uglova i razmatra sa beskrajnim mislima i intrigama. Ratovanje je mene uvek privlacilo iz moze se reci raznih pojedinosti. Uvek sam se divio genijalnosti i mastovitosti takticara i generala, divio se svetoj zemlji gde se velika bitka uz cast, krv i rodoljublje odigrala, privlacila me je ta borbena logika kako da iskorisitm teren i orudje u moju korist protiv neprijatelja, i na kraju uvek me je pojam casti, slave i hrabrosti beskrajno odusevljavao u ljudskoj psihi i postojanju. Convienently has it jedan BT-ov album se upravo zove Honor, Valor, Pride ili prevedeno na nas jezik Cast, Hrabrost, Ponos. Cool ha?
Anyway vreme je sad da se zaista bacim na recenziranje. Vokali Karl Willetsa su zaista unikatni i dusu dali za ovakav bend. Sa velikom snagom,cascu i ponosom on grovluje iz dna duse za njegove drugove za njegove saborce u metal svetu sto je neizmerno postujem. On grovluje sudbine vojnika koji su zarobljeni u rovovima, i kako ih hrabrost polako napusta sve sa nevidjenom saosecajnoscu, ljudskom svetlosti, bratskom ljubavlju i na ljudsko brutalni nacin iskazuje sudbine razlicitih scenarija iz njihovih pesama. Simply Magnificent. Vokal mu je prepoznatiljiv i jak i imati tako nesto u ovoj muzici je samo veliki dobitak. Dalje, vec sam balavio preko toga kako su gitare maestralne na ovom albumu al moram opet. Gitare su toliko dobre da kada slusate bilo koji album osecate se kao na ratistu. U prljavim rovovima, izgladneli, izmoreni, ukaljani, izmuceni po telu al ne u dusi, i dalje imate psihicke snage da se borite, i dalje imate postovanja i hrabrosti da ustanete u konacni juris koji ce odlucivati o vasoj sudbini. Damn, zamislite da jedan bend moze da vas natera da se tako osecate.
Uz mnoge njihove pesme idu razlicita ratna scenarija koju su sama po sebi jedinstvena i zanimljivija od prethodnog. Tajni agent ima zadatak da likvidira grupu oficira zbog pojedinih informacija koje ce spasiti njegovu domovinu, biti obican pesadinac dok se probijate po maglovitim sumama do vaseg sledeceg cilja, sledeceg mosta, sledeceg sela. Snajper misija gde morate da unistite roketni sajlo bez ikakve paznje privucene na sebe a imate samo 10 metkova, 4 u pistolju, bombu i jedan noz. Ispaljivanje artiljerije na neprijateljske polozaje, Uzasavajucu tugu kad kao ostareo vojnik tesko pronalazite reci da izrazite svoj jad i zalost nad grobljem svojih saboraca. Mogao bih o tome do sutra al o tome nekom drugom prilikom. Bubnjevi zvuce bas kako bih voleo, kao velike masine rata i unistenja, kao tenkovi koji ubijaju sve pred sobom i ostavljaju samo trag smrti i beznadja za sobom. Damn again. Tekstovi? A ne ne ne ne necete mene naci kako ocenjujem njihove tekstove.
Samo nek se zna da su prva klasa ratne i bratske poetike, i njihovi tekstovi spadaju u neke najlepse poeme koje sam ikad procitao a tek imena pesama, daaaaaaaaaaaaaamn (izvinjavam se koristim ovu rec bas preterano danas). Kao sam dokaz njihove velicanstvenosti izrazene korz njihove prelepe poetike o ratu predstavljam vam tekst pesme Those Once Loyal:
Valiant in the midst of conflict
In memoriam honours distinctive
At half-mast the colours are raised
The tragic waste of life once gave
Immortalised plaque of remembrance
With reverence their names are listed
Glorified and in honour held
In commemorance of those that fell
To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid
To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid
Brave are the deeds
Of fallen victorious
Never forgotten
Lonely are the glorious
Chillin, isn't it?
Produkcija je zaista odlicna, kristalno cista bez gubitka na ratnu atmosferu koja je itekako neizbezna i obavezna kod ovog benda i to obozavam .Posebne detalje za ovaj album nemam sem toga da je booklet za album predivan, neverovatno predivan i mogao bih da ga gledam ceo dan, ako mi ne verujete i ako bude bilo zaintresovanih uploduvacu ga pa cete se i sami uveriti.
I jednostavno DAMN.DAMN DAMN DAMN JUST DAAAAAAAAAMN. Oprostite mi na izrazu al ovaj album je meni neiskusnom balavcu koji je o ekstremnom metalu znao toliko prokleto malo da je bilo sramota. Te gitare, bubnjevi, ta moc, jacina, nemilosrdnost i ti vokali. AAAAAAAAAA ti vokali su prodrli u mene i iscupali sve sonjavo, slabo i mlakonjasto sto bi ste nasli u tipicnom klincu (sto kad bih se iskreno reklo bila vecina njeogov bica al ajde sad).
Od tog trenutka Bolt Thrower mi postade jedan od omiljenijih bendova i ovaj album uz Warmaster, For Vicotry, The Fourth Crusade i ma koga ja zajebavam volim sve njihove DM albume. Zato sam se odlucio da odam pocast mojoj braci ovom skromnom recenzijom. Let's start shall we?
BT je unikatan bend prvo po samoj muzici. Znate taj poznati stereotip da svi DM bendovi neiskusnom slusaocu zvuce isto? E pa ako biste im pustili Bolt Thrower i pored njih neke druge bendove oni bi odmah zapamtili BT jer oni zvuce privlacno cak i slusaocu koji nije toliko zaljubljen u ovu muziku. Zasto? Prvo zbog njihovog zaista jedinstvenog zvuka gitara. Slusao sam toliko bendova i niko ali niko nije uspeo da skine njihov zvuk i znate sta? Zapravo mi je veoma drago zbog toga.
To omogucava ovom bendu da vam uvek bude svez i zanimljiv kada ga pustite u vas plejer i nikad vas ne moze zamoriti zbog njihove druge jedinstvene osobine. Za DM muziku standarne su lirike koje opisuju smrt, bolest, umiranje, silovanje na vec sarolike nacine, mucenje, agonije i sta vec ne.
Oni su to promenili i odveli su tekstove i uopste death metal muziku na novi nivo kreativnosti.
Prvo sto su uzeli ime iz Warhammer 40k fransize i drugo sto se bave meni veoma omiljenim i licno dragim temama. - Bratstvo, pozrtvovanje, rat, gubici itd. Morate priznati da su ovakve teme veoma privlacne, mocne, atmosfericne i sto je bitnije inteligentne jer da bi se pisalo o ratu na razuman i human nacin on mora istinski da se razume jer je to delikatna i kompleksa pojava koja moze da se gleda iz bezbroj razlicitih uglova i razmatra sa beskrajnim mislima i intrigama. Ratovanje je mene uvek privlacilo iz moze se reci raznih pojedinosti. Uvek sam se divio genijalnosti i mastovitosti takticara i generala, divio se svetoj zemlji gde se velika bitka uz cast, krv i rodoljublje odigrala, privlacila me je ta borbena logika kako da iskorisitm teren i orudje u moju korist protiv neprijatelja, i na kraju uvek me je pojam casti, slave i hrabrosti beskrajno odusevljavao u ljudskoj psihi i postojanju. Convienently has it jedan BT-ov album se upravo zove Honor, Valor, Pride ili prevedeno na nas jezik Cast, Hrabrost, Ponos. Cool ha?
Anyway vreme je sad da se zaista bacim na recenziranje. Vokali Karl Willetsa su zaista unikatni i dusu dali za ovakav bend. Sa velikom snagom,cascu i ponosom on grovluje iz dna duse za njegove drugove za njegove saborce u metal svetu sto je neizmerno postujem. On grovluje sudbine vojnika koji su zarobljeni u rovovima, i kako ih hrabrost polako napusta sve sa nevidjenom saosecajnoscu, ljudskom svetlosti, bratskom ljubavlju i na ljudsko brutalni nacin iskazuje sudbine razlicitih scenarija iz njihovih pesama. Simply Magnificent. Vokal mu je prepoznatiljiv i jak i imati tako nesto u ovoj muzici je samo veliki dobitak. Dalje, vec sam balavio preko toga kako su gitare maestralne na ovom albumu al moram opet. Gitare su toliko dobre da kada slusate bilo koji album osecate se kao na ratistu. U prljavim rovovima, izgladneli, izmoreni, ukaljani, izmuceni po telu al ne u dusi, i dalje imate psihicke snage da se borite, i dalje imate postovanja i hrabrosti da ustanete u konacni juris koji ce odlucivati o vasoj sudbini. Damn, zamislite da jedan bend moze da vas natera da se tako osecate.
Uz mnoge njihove pesme idu razlicita ratna scenarija koju su sama po sebi jedinstvena i zanimljivija od prethodnog. Tajni agent ima zadatak da likvidira grupu oficira zbog pojedinih informacija koje ce spasiti njegovu domovinu, biti obican pesadinac dok se probijate po maglovitim sumama do vaseg sledeceg cilja, sledeceg mosta, sledeceg sela. Snajper misija gde morate da unistite roketni sajlo bez ikakve paznje privucene na sebe a imate samo 10 metkova, 4 u pistolju, bombu i jedan noz. Ispaljivanje artiljerije na neprijateljske polozaje, Uzasavajucu tugu kad kao ostareo vojnik tesko pronalazite reci da izrazite svoj jad i zalost nad grobljem svojih saboraca. Mogao bih o tome do sutra al o tome nekom drugom prilikom. Bubnjevi zvuce bas kako bih voleo, kao velike masine rata i unistenja, kao tenkovi koji ubijaju sve pred sobom i ostavljaju samo trag smrti i beznadja za sobom. Damn again. Tekstovi? A ne ne ne ne necete mene naci kako ocenjujem njihove tekstove.
Samo nek se zna da su prva klasa ratne i bratske poetike, i njihovi tekstovi spadaju u neke najlepse poeme koje sam ikad procitao a tek imena pesama, daaaaaaaaaaaaaamn (izvinjavam se koristim ovu rec bas preterano danas). Kao sam dokaz njihove velicanstvenosti izrazene korz njihove prelepe poetike o ratu predstavljam vam tekst pesme Those Once Loyal:
Valiant in the midst of conflict
In memoriam honours distinctive
At half-mast the colours are raised
The tragic waste of life once gave
Immortalised plaque of remembrance
With reverence their names are listed
Glorified and in honour held
In commemorance of those that fell
To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid
To those once loyal now wreathed in crimson
Solemn reminder of silent sacrifice
To the once loyal forever wrapped in glory
In white crossed acres - lines of sorrow laid
Brave are the deeds
Of fallen victorious
Never forgotten
Lonely are the glorious
Chillin, isn't it?
Produkcija je zaista odlicna, kristalno cista bez gubitka na ratnu atmosferu koja je itekako neizbezna i obavezna kod ovog benda i to obozavam .Posebne detalje za ovaj album nemam sem toga da je booklet za album predivan, neverovatno predivan i mogao bih da ga gledam ceo dan, ako mi ne verujete i ako bude bilo zaintresovanih uploduvacu ga pa cete se i sami uveriti.
Kranja rec: Maestralan album bez ijednog daska mane, loseg instrumentala, produkcije, miksovanja ili uospteno mane u muzici. Ovo je cisto savrsentvo ovog zanra i naravno da zasluzuje kristalnih 100%. Samo mi je veoma zao sto bend nece da izda jos jedan album posto je poznata cinjenica da je bend uvek planirao da se raspadne kada izda savrsen album po njihovom kriterijumu. Eto, vidite i sami clanovi benda koju si izdali 8 albuma i imaju dugu karijeru kazu da je ovo savrsen album i svi se vec slazu sa njima. Ali nek se bend ne brine, ja i njihovi drugi mnogobrojni fanovi su i dalje verni i bice tako doveka i kada topovi napokon izblede mi cemo ustati i sa prvom svetloscu dana cemo stati kao poslednji bastion covecanstva. Napad!
Нема коментара:
Постави коментар