Recenzija: Morbid Angel - Illud Divinum Insanus (2011)

Bend: Morbid Angel;

Izdanje: Illud Divinum Insanus;

Vrsta: Full Length Album;

Godina: 2011;

Žanr: Industrial Metal;

Poreklo: Tampa, Florida, Sjedinjene Američke Države

Traklista:

01 - Omni Potens

02 - Too Extreme!

03 - Existo Vulgoré

04 - Blades for Baal

05 - I Am Morbid

06 - 10 More Dead

07 - Destructos Vs. The Earth / Attack

08 - Nevermore

09 - Beauty Meets Beast

10 - Radikult

11 - Profundis - Mea Culpa

Mora se priznati da smo svi koji slušamo ovu vrstu muzike već godinama, iščekivali sa nestrpljenjem ovaj album. Da, pred nama je deveto ostvarenje legendarnog Death Metal benda Morbid Angel. Da ja ne pišem ovu recenziju sa ovoliko zakašnjenja, možda bi mi mnogi pozavideli na tome što ja imam priliku da slušam ovaj album i čak iskazujem svoje prilično (ne)skromno mišljenje o njemu. Međutim, ima tu jedna zvrčka.

Nikada zapravo nisam bio najzadovoljniji bendom Morbid Angel posle, inače meni omiljenog albuma, "Domination" iz 1995. Čini se da se bend pomalo ugasio posle odlaska Vincent-a, i da im je malo falilo na kreativnosti. Pošteno, priznaću, i albumi posle '95. su odlični, naravno, do albuma "Heretic", koji je blago rečeno - užasan. Ako se budemo zamislili malo, hoćemo li naći 5 celih pesama na tom albumu? Pa, ko mu onda daje za pravo da bude nazvan albumom uopšte? Ko mu daje za pravo da bude nazvan albumom jednog od najvećih legendi Death Metala ikada? Izgleda da ćemo pronaći krivce za sve ovde. Stoga, biću malo slobodniji nego inače u svojim izlaganjima.

Kao što rekoh na početku, da ne kasnim sa ovom recenzijom, koliko inače kasnim, svako bi mi pozavideo što ja imam prilike da slušam novi album ovih velikana. Međutim, kad sam već zakasnio, da pređem na stvar - početak ovog... "albuma" karakteriše jedan industrialni intro. Dobro, priznajem, nisam od onih devojčica koje će izbaciti litre sekreta iz sebe na takvo nešto, ali ono, šta sad, nisam ni sanjao da posle takvog nečeg može doći nešto gore. Čak, taj intro nije ni zvučao toliko loše, mislim kad se uporedi sa ostatkom albuma. 

E, tu je počelo raznošenje mojih bubnih opni, nažalost u negativnom smislu. Stigla je pesma "Too Extreme!". Ja ne mogu dovoljno rečima opisati koliko je ono glupa i površno odrađena pesma u jasnom nedostatku inspiracije. Tekst je toliko odvratan da sam imao želju da sopstvene oči iskopam i potopim u lonac sa pihtijama na šporetu, jer naprosto vređa moje očne jabučice to što sam tamo video i pročitao. I kako bend koji je imao pesme poput "God of Emptiness" i "Immortal Rites", kao i "This Means War" može da napiše pesmu koja će ići: "Pounding, pounding... You feel it, burning, burning this lave, scorching weakened hearts be troubled, they scream we're too extreme!". U trenutku sam pauzirao album i zapitao se: Je l' mene to neko zajebava? Nažalost, nisam bio u pravu.

Pesme "Existo Vulgoré" i "Blades for Baal" se još i mogu nazvati Death Metal muzikom. Naravno, i dalje praćene svim tim ogavnostima kao i ceo album, ali dobro. Ne može ceo album biti užasan koliko David Vincent i Trey Azagthoth mogu da se potrude, zar ne? Što se tiče naredne dve - "I Am Morbid" i "10 More Dead", iskreno govoreći, posle prethodne dve zvučale su mi kao džinovski komad izmeta koji je izašao iz analnih otvora prethodno pomenutog dvojca. Kao da je pokušano da se ukaže na to koliko je težak život ljudi koji imaju zatvor, a nijedno medicinsko sredstvo im pritom ne pomaže. O tekstovima me je sramota i da govorim - Ja sam tako morbidan da sam umokrio svoje gaćice, jej. U "10 More Dead" je pokušano da se provuče jedan tako bedan "gore" tekst. Kažem "gore" pod navodnicima, jer, iskren da budem, došlo mi je da lupam glavom o traktorsku prikolicu posle čitanja onakvih gluposti. Svi smo mi kreteni koji moraju da služe i ližu dupe Vincentu. Zajebavaš?

Preskočiću redosled za trenutak, jer mi je tako lakše da objedinim celinu. Dakle - "Nevermore" i "Beauty Meets Beast". "Nevermore" je bio prvi singl sa ovog albuma koji je izašao, i koji sam baš komentarisao sa drugim ljudima čije mišljenje cenim. Svi smo se složili da zapravo to nije onaj MA na koji smo navikli, ali da je opet to to. Nismo se nadali da će album zapravo zvučati ovako... šokantno kako zvuči zapravo. Naravno, mislili smo da će to biti nešto modernije nego obično, i da će pre svega biti pljuvanja sa strane zbog vokala koji jeste malo drugačiji i rifova koji su malo dosadniji, ali niko od nas nije ni sanjao da će evo, jedan od nas, danas pisati recenziju koja pojašnjava odvratnost ovog albuma. "Nevermore" je možda, pored one dve, jedina pesma još sa ovog albuma koja se može svrstati u "deathy metal", so screaaaam for moreeee, jej. Što se tiče pesme "Beauty Meets Beast", pesma ponavlja sve ono o čemu sam ja pričao, pa nema potrebe da se i ja ponavljam, već ću samo dodati tu neku tzv. poruku - lepotica nikad ne sme da upozna zver, pogotovu ako zvuči kao ova pesma, i album uopšte.

Što se tiče pesme koju sam preskočio i pesme koja ide posle ove dve - dakle "Destructos Vs. The Earth / Attack" i "Radikult", mislim da će ovo biti vrhunac ove recenzije. Kada sam prvi put zapravo ugledao traklistu ovog albuma, zapitao sam se - šta je ovo destraktos, šta god? Zapravo, to je najvažniji deo ove recenzije. Svi oni koji obično traže dlaku u jajetu i već su se zapitali zašto sam razdvojio "savršenu celinu" albuma, da bih spojio ove dve pesme - odgovor je jednostavan. Ove dve pesme su vrhunac odvratnosti ovog albuma, pa stoga ako imate slab stomak, preporučujem da ih jednostavno zaj... zaobiđete. "Destructos i tako dalje" je pesma koja je izvređala moju inteligenciju. Ne manje od one koja će doći posle nje, ali, opet u ogromnoj meri. Prvo - kada sam pročitao tekst, što bi rekli Amerikanci "I laughed my ass off". Zašto? 

"Destroy man

We're marching

Destructos marching on man

We're marching

Destructos marching on!"

Je li vam sada odgovor jasan? Koji još fantastični bend koji gaji poštovanje svojih fanova, kao što je to NEKADA činio Morbid Angel, ima ovakav tekst? Muzički deo nema veze sa metalom. Muzika je čista elektronika, stoga to širi delatnost Anđelima da ne moraju više da nastupaju samo po metal festivalima, već od sada mogu da idu i po elektro stejdžu i diskotekama da promovišu svoj novi album. 

Što se tiče druge pesme iz ove "celine", sve što bih imao da vam poručim je "ubijte lokalnog policajca!". Rifovi su pokupljeni sa otpada, i to čini mi se, nekog veoma toksičnog, bubnjevi su tako mrtvi i dosadni, da sam se prosto uplašio da se Tim Yeung nije naprosto uspavao ili možda šlogirao. Vokali su čista ogavnost, ali ne u klasičnom smislu, već u onom najgorem mogućem, u onom kada želite da izvršite samoubistvo pred pola miliona ljudi samo zbog jedne bedne pesme. Pritom, tekst je jako zanimljiv, možete ga pročitati ako želite na ovoj lokaciji. Sve se svodi na to da bi lokalni stanovnici trebalo da pobiju policajce, jerbo Gejvid... hoću reći Dejvid Vinsent živi hardkor radikult, i jer oni definitivno prelaze granice, ali ne od 1989, već od 2011, i to ne granice u onom lepom smislu na koji je sigurno tekstopisac mislio kada je pisao ovo smeće, već granicu podnošljivosti, i granicu između života i smrti - takoreći, tera na samoubistvo, i to iz zasede! I za kraj, što reče D. V. - Aooooo Aooooo.

Za kraj, poslednja pesma - "Profundis - Mea Culpa". Kao da ceo album nije bio dovoljna greška, pa je još samo ova pesma falila da ga zabiberi. Idemo, tuc, tuc, tuc, tresi guzom, nek' se telo uvija oko šipke. Možda bi ova pesma i bila hit po striptiz klubovima ili u diskotekama, šta znate? Možda u nekom budućem vremenu kad zalutamo na neko momačko veče u striptiz klub dođe devojka obučena u policajca, počne da skida gaće uz ovu pesmu, da se dere "Madžestiiii, madžestiiii, aooooaa", onda izvadi pištolj i izvrši samoubistvo, jer, hej, šta je radikultnije od ubijanja policajaca?

Ogavan album za Death Metal velikane, ogavan album i za Industrial Metal čak. Nemam reči. Definitivno album koji se sluša samo jednom.

Zaključak ove veoma duge recenzije - ako planirate da slušate ovaj album u kontinuitetu, potrudite se da imate što bolji želudac, nabavite lavor i osobu koja će vam držati glavu prilikom "uživanja" u slušanju. Takođe, potrudite se da budete što bliže toaletu, a da pritom držite i tu jedan lavor, pošto ovaj album može izazvati: kombinovani tuberkulozni kašalj sa kijavicom, dijarejom i povraćanjem, i to - sve odjednom! Naravno, pod uslovom da sve to preživite, računam da do "Radikult"-a ćete sigurno izdržati, jer je tu ona najcrnja tačka, pa stoga - ne ugrožavajte svoje zdravlje kada ne morate. Imate prvih osam albuma za kvalitetno uživanje, a ova poslednja dva - manite se ćorava posla. Možda bi bilo najbolje da se Morbid Angel sada raspadne i konačno završi sa svojom karijerom, jer ukratko rečeno, ovaj album poseduje - odvratne vokale, otpadne rifove, ogavne ritmove, tuc tuc tuc elektroniku, repovanje, i poprilično izanđale klovnove koji pokušavaju da budu muzičari. David neka se vrati svom ultra gej bendu, Trey neka nastavi da cepa svoj Quake, Destructhor ili Destructos, šta znate, neka bolje počne sa radom na novom albumu Myrkskog-a, a Tim... već ima 412.456 bendova, pa stoga, samo neka se skloni. Završiću rečenicom: Pošaljite Pitu Sandovalu cveće i izjavite saučešće, jer on čovek nije kriv za smrt ovog benda.

Ovo smeće snimali:

Dejvid Vinsent - Reper, vokalna umetnica i klovn broj 1

Trej Azagtot - Quake Wars, "gitara", sintisajzer i ostala elektronska pomagala, klovn broj 2

Destraktor - Gitara

Tim Jung - lepotica za slikuvanje, bubnjar, klovn pripravnik