Recenzija: Suffocation - Effigy of the Forgotten (1991)

                            
                                     1.   Liege of Inveracity                                   04:30
                                     2.   Effigy of the Forgotten                             03:50
                                     3.   Infecting The Crypts                                 04:49
                                     4.   Seeds of the Suffering                               05:52
                                     5.   Habitual Infamy                                        04:16
                                     6.    Reincremation                                          02:54
                                     7.    Mass Obliteration                                     04:32
                                     8.    Involuntary Slaughter                               03:02
                                     9.    Jesus Wept                                                03:42






Uvek ima album koji vam promeni pogled na muziku i uopste na svet i zivot. Album posle koga vas muzicki ukus nikad ne moze biti isti. Eh, jos se secam tog dana 24 novembra 2010 godine. Krenuo sam u skolu i posto me je Obituary-ev album Slowly We Rot dosao glave od prekovremenog i prenaglasenog slusanja odlucih da ga obrisem i stavim nesto novo. Problem je bio sto mi old school death metal zbog vec pomenutog hiperslusanja zaista dosadio i trebao mi je neki novi bend. Pretrazujuci moju tada veoma pozamasnu arhivu naidjoh na Suffocation. To je bio bend koji sam nabavio iz kog razloga ne secam se valjda sam kao pravi idiot procitao na Wikipediji da su neki njihovi albumi klasici veruj te mi ne sjecam se. Stavih prvih 5 pesama sa njihovog prvog albuma na mp3 i polako podjoh u skolu .Ja vam sad zaista ne mogu detaljno objasniti moju reakciju kada sam izasao iz zgrade pustio prvu pesmu Liege of Inveracity i sa prvim rifom koji mi je istopio lice i sve sto je dobro u meni uskocio je Mullen sa njegovom glasovnom performansom kojoj moze samo da pararira Odin kada doziva svoje vrane da se vrate sa Midgarda. Faca mi je stajala okembesena dobar deo puta do skole privlaceci tako mnogo paznje na sebe (jos jedan odbegli bolesnik iz Laze Lazarevica pomisljali bi prolaznici pored mene). Samo sam znao da ovakav nivo tehnikalnosti, brutalnosti i masne produkcije nikad nisam ocekivao u muzici. Naravno lekcija se tog dana uopste ne secam samo znam da sam ceo dan slusao tih prvih pet pesama kao u transu i pokusavajuci da izmitiram Mullenov vokal. Skoro dve godine kasnije i ko zna kolko preslusavanja na mp3-u i na racunaru i dalje je najbolji album death metala koji sam ikad cuo i moje omiljeno muzicko cedo. Posto sam malo omatorio i sazreo sto se tice jezika, stila i uopsteno uma mogu sad da opisem i dokazem ljudima zasto je to tako osim sto bih se drao INFECTING THE CRYYYYYYYYYYYYYYYPTS DZDZDZDZDZDZDZDZD DUDUDUDUDUDUDUDU i tako slicnih bednih uzvika kojima bih pokusavao da dokazem muzicki talenat tih pet momaka iz New Yorka.Slicno kao i u Nile recenziji ovde cu se baciti prvo na vokalnu performansu zatim na instrumentalnu performansu i na kraju na pojedine detalje koje ja zelim da opisem i stavim do znanja.

Mullenov vokal je oduvek bio van svake kategorije po kvalitetu, brutalnosti, izrazu, tonu i sve u svemu jedinstvenosti. Nemate pojma ako ne slusate BDM koliko je samo vokalista pokusalo(citajte: pokusalo!) da ga imitira da bi dostigli nivo te brutalnosti koji je on uspeo da dostigne pre tih vec 20 godina. Growlovi, gruntovi, demonski izvici sve je tu sto treba brutal death metal klasiku da ostane zapamcen i zbog njegovih vokala kao i instrumentalnog dela svaki album BDM muzike uporedjujem sa ovim jer priznali ti bendovi ili ne oni su pokusali i dan-danas pokusavaju da se priblize perfekciji ovog albuma. Avaj te jadne duse. Sada kao gitarista retko imam priliku da kazem da zaista volim da sviram neke DM bendove ,omiljenja mi muzika sa rukom na srcu cu odma da priznam, al za sviranje je zaista malo bacanje cigle u kadu zabavno. Neki bendovi se hvala bureku izdvajaju ali Suffocation je taj jedan nivo koji svako hoce da dostigne ako hoce da s bavim tom muzikom. Treba imati snage ,brzinu prstiju, izdrzljivost i ritam da pratis prokletu zivotinju Majk Smita za bubnjevima. Ako postignes sve to zaista si spreman da sviras na nivou trazenom za ovu scenu. Kad smo vec kod Majk Smita samo cu reci da su on i Kolijas verovatno najvece planine i zivotinje koje su ikad sele za duple bas pedale. Od njegovih bubnjeva moze da vam pozli na nacine na koji biste samo mogli da pomisljate i cesto cete se zapitati pa kako je ovo uspeo da odsvira ili gde mu pade na pamet ovakav ritam i najvaznije pitanje odakle mu vise snage za te blast bitove, kao da je Tor seo sa Mjolnirom i poceo da udara po nasim planinama koje su prekrivene ljudskom kozom.
Sad na pojedine detalje. Tekstovi cemo iskreno svi priznati u BDM muzici su uvek u pozadini i ne pridaje im se tolika paznja. Suffocation je i ovde naravno izuzetak sa veoma originalnim recima, izrazima i rimama kao primer zeleo bih da citiram tekst omiljene mi pesme - Infecting The Crypts:

Exhume the wretched body from its timeless slumber
Thrashing the tomb to reveal what's inside
A maggot-infected corpse stares dismal
Inhabited by worms chewing holes through your carcass

These ancient lands beckoned the burial of humans
The unfertile soil infecting the crypts
Of the once deceased bodies not through decomposure
Ending their peace, their chances of hell

A vomit-type substance is formed from its innards
A featering slims that reveals inside

The substance erupts and its stomach bursts open
Forced down your throat to regurgitate lif

Ovo jesu gore tekstovi ali uradjenu u to vreme veoma originalno sa zanimljivim porukama i izrazima .Mnogo se bolje osecate ako znate da je ovakav tekst nego neki C-grade gore tekst o tome kako je on nju davio crevima i iz creva su ispadali truli crvi koji su poceli da je prozderuju zivu dok je on njoj odgrubljivao grudi rdjavom testerom. Sad kad pogledam i to zvuci fenomenalno al drzimo se mi ipak hipsterskog pogleda shall we? Jos jedan detalj koji zaista zelim da pohvalim je produkcija. Jednostavno obozavam je na ovom albumu. Toliko je nasilna, masna, jasna i sto je najvaznije cista da se svaki instrument cuje kako treba po odredjenim i valjanim sektorima.
Poslednji detalj koji zelim da pridodam je pomalo malo i saljiv i trivijalan al ipak moram da skrenem paznju na to:

Samo ih pogledajte! Da li lice na momke iz nekog brutal death metal benda? Naravno da ne?  Mozda jedino Majk Smit i Dag Serito (citajte Majk Smit misicavi lik u atheist majici a Dag je iznad njega). Ostala trojica izgledaju na prave strebere koji igraju RPG-ove ceo dan. Frenk koji je iznad svih lici na decaka kojeg vidite u komsiluku kako krade pivo. Kad bi ste od njega ocekivali da peva kao monstrum sto jeste. Ili Hobs glavni gitarista (lik sa naocarima) .Kad bi ste od njega ocekivali da svira onakve abominalne rifove sa solazama koje vam isteruju iznutrice kroz usi? O basisti (valjda mozete da provalite ko je) nema potrebe pricati. Sve u svemu izgledaju kao normalni momci koji su izvrsni muzicari i koji istinski vole muziku koju sviraju. To je predivna car ove muzike. Niti pokusavaju da izgledaju opako ni nista ,najobicniji momci sa kojima se moze sesti na pivo i ispricati do mile volje. .Izvinjavam se sto sam ovome dao toliki znacaj al to mi je uvek bilo zanimljivo i retko se to vise vidja danas u muzici.

Kranja rec je sasvim ocigledna zar ne?  Moja ocena je naravno 100%. Najomiljeniji album, jedan od najomiljenijih bendova, album napravljen i isvrsen u vrhunskom kvalitetu i zvuku, nema nikakve zamerke, oseca se old school vibe new yorka sto je takodje veoma pohvalno. Sve u svemu zadnje sto cu reci je da ako niste culi ovaj album to vam odmah preporucujem i da se pripremite na totalno unistenje vasih cula jer to je Suffocation, to je Death Metal.

P.S. Da sad vec kazem ako neko nije zakljucio po ovom albumu nas divni blog je dobio ime, just so you know, zvuci jezivo zar ne?