Recenzija: Nadimač - Po kratkom postupku (2011)

 

1 - Hapsi sve

2 - Izmedju dve vatre

3 - Samo kec

4 - Udri pseto

5 - Znakovi

6 - Smrtonosni ribolov

7 - Gas do daske

8 - Vitezi medicine

9 - Kicma puca

10 - Lapot

11 - Bekstvo od slobode

12 - Pleasure to kill

13 - Suicidal command

14 - Grinding crossfire 

Izdavac: AreaDeath Productions

Godina Izdavanja: 2011

Dr. Gaylord. Jej. Jos jedna recenzija od njega? Oh mighty Odin why do you punish us still?

Da, jos jedan srpski bend je na pokretnoj traci mog recenziranja i disektovanja, ovog puta je to svaciji najvoljeniji bend iz komsiluka - Nadimac. Nadimac je, mora se priznati, izgradio kao sto bi se reklo a household name u nasoj sceni. Momci koji su oziveli umrtvljen, usmrdeo i oronuo les tres metala iz jame srpskog ''metala'', doterao ga sa malo smeka i ''humora'' D.R.I.-a i nazvali ga new Serbian thrash revival. Oh how silly. Nisam bio veliki ljubitelj ( u stvari sad kad bolje razmislim nisam bio ni neki ljubitelj uopste) njihovog prvog albuma govoreci da je jedina pozitivna stvar sto se tice njih da su dobri da se krljamo uz njih nazivo i posle toga da se ide na pivu, demantujuci odmah da im je muzika zaboravna a lirike smesne kao vicevi o zemljotresu u Japanu. Oh boy ain't i clever? Pre nego sto odgovorite na moje prethodno pitanje odricno da napokon krenem sa recenziranjem (blergh)

Odakle poceti uopste? Vokali ili instrumental? I dalje se razmisljam sta li je ovde dosadnije, predvidljivije ili jednostavno da se izrazim plitkoumno smor. Naravno ne mora da znaci ako je predvidljivo da je lose odsvirano ili otpevano? Pa u slucaju, Nadimaca, ova izjava nije bas u potpunosti tacna. Na nekoliko kratkih trenutaka Daca ima solidan vrisak koji ume da potraje da vas donekle i nalozi da moze da bude nesto drugacije od njegovog tipicnog ako se smem usuditi nazvati blebetanja. Ok sad znam da Dacino grglanje ide uz tematiku benda (mi zelimo da budemo 80's bend sa humorom Anthrax-a, S.O.D.-a M.O.D.-a ili cak i Nuclear Assault-a na kratke intervale), ali velika razlika je sto mene posebno u mom licnom iskusenju sa ovim albumom, Dacini vokali na svakih 30 sekundi daju migrene cim ih cujem. Nije da su veoma visoko ispevani, ili uzasno iritatni sa slusanje (primer Dejvod Vansent iz benda Morbidni Andjelak i indastrajal frendovi) ali njegovi vokali su kod mene izazvali migrene kad slusate nesto tako tipicno, dosadno, toliko puta isprobanu formu vokala da jednostavno zaista dojadi. Naravno ako trazite takav vokalni napad od vasih bendova Nadimac vas nece razocarati ali posto je ovo subjektivna recenzija mogu samo da kazem da su vokali osim nekih retkih i prelepih trenutaka izrazito dosadni. Dalje. Instrumental. Rekao sam sebi ako napravim jos jedan stos sa njihovim keckeckeckeckec pojmom sam cu sebi zariti viljuske u oci i vikati vidj ljepe li zore! Gitare su najblaze receno ok, opet padajuci u tu sredinu ni maestralne i originalne ni katastrofalno uzasne. Tres rif, tres rif, rif za sutku, tres rif, brejkdovn, solaza i to je to sto se tice varijacije, ili ako smem da kazem cujes jedan Nadimac rif cuo si ih sve. Slicnu stvar mogu da kazem i za bubnjeve mada oni jesu donekle odsvirani sa malo vise talenta i kreativnosti ali ta kreativnost nestaje u ambisu genericnog krosover tresa koji tece iz pora celog ovog albuma. Lirike? Um, da, ima lirika na ovom albumu. Vec prezvakana tema mi mrzimo vlast, svi bre riminalci, genocid i tako dalje ubaci tipicnu temu nuklearnog bespomoca i tako dalje da vise ne ubijam u pojam ni vas ni sebe. Sad ako smem iscitiracu jedan stih ciji neverovatno filovan humor prodro u moje umno stanje i ocarao me lepotama ovog sveta smehom i glasom moje duse ucinivsi tako da se ja preporodim i da nacini moje postojanje velelepnije i vrednije za zivot:

blablablabla

blablablabla

blablablabla

blablablabla

Nadmiac, Samo kec pesma

Beskrajna tmina izopacenosti i genijalnosti je bila potrebna ovom stihu da nacini ono sto je nacinio mome bicu. Sad naravno da vise prestanem sa prokletim sarkazmom jer je taj stih sam dovoljan dokaz koliko su lirike u vecini slucajeva jadne i koliko se ''tekstopisac'' trudio da bude smesan. I ne, ovo nije humor ovo bih ja pre nazvao lenjoscu i sindrom ajde da vidimo sa cim sve mozemo da se izvucemo. Pathetic. Pesma koja me je najvise i nasmejala i koja je ujedno i moja najvoljenija pesma sa albuma - Pleasure to kill, sadrzi jedan jedini stih - pleasure to kill! To se zove pravo muzicko iskustvo dame i gospodo. Sta vise reci? Omot mi se ne svidja ako to ikog bude intresovalo. Da, da, nuklearni rat, lesevi, tres ''zombiji'' ili slusaoci sa zacudjujuce neostecenim teksas prslucima sa ko zna kojim prisivacima sa nekim kremanskim kobrama pokusavaju da budu trve ili hardcore sa nekim random dzelatom kako izjavljuje svoju ljubav nekom monahu dok se u pozadini lik obesio jer se valjda desio Nuklerani rat a on zaboravio da iznese ajvar iz spajza sta znam. Zato m mozete oprostiti sto ne mokrim sramotne tecnosti zbog omota a i zbog samog benda i njihovog albuma. Sad da li da izronimo iz voda mrznje i reci nesto pozitivno o ovom albumu ili o bendu uopste? Ima'l se uopce reci nesto pozitivno? Pa osim nekih lepih trenutaka Dacinog vokalnog performansa, nekih introa za pojedine pesme, vec pomenute pesme Pleasure to Kill i potencijala da ovaj album bude dobar mosh album po meni i mom ukusu vise se nista pozitivno o ovom albumu ne moze reci da bi izasao iz uzasavujceg crnila prosecnosti. Ne krivim Nadimac sto se pojavio, drago mi je da su oziveli zanr muzike koji su oziveli i nasa jadna metal stoka barem nece slusati samo proklete mejdene, metalke, nocne zeljice i po koje manovarase vec ce srecnim slucajem mozda i iztraziti tu famoznu scenu kvalitetnog crossover thrasha iz cijeg ponora se mnogi bendovi mogu otkriti. Donekle mi je i drago sto su dosli jer opet ako bih mogao da imam izbor da se oni pojave na nasoj sceni ili da svi ostanu samo na slipknotu i linkin parku, da piju 0,33 pivo i mudruju o nasoj svetoj muzici stavljajuci sebe na mesto o all mighty prophet of all things metal and likewise ja bih naravno izabrao njih. Samo se nadam da ce bend mozda nekad sazreti i poceti da pise i svira  malo kvalitetniji, zanimljivji i uopste zreliji tres. Razumem ja, humor i tres idu zajedno,( kao dokaz imamo gore navedene bendove) ali ja iz nekog razloga ne volim humor u metalu, osim dva izuzetka, osim naravno ovih gore pomenutih ( a ta dva izuetka su carbonized i pungent stench) ali opet dojadi malo da slusamo vase pesme sa istom dozom veoma istrosenog humora sa veoma istrosenim temama.

To bi otprilike bilo to. Kratka recenzija za pljuvanje albuma zato sto je kratak (da album je donekle kratak iako ima 14 pesama)? Uh, kako licemerno od mene. Momci iz benda neka private ovu receniziju kako im je volja. Meni licno ne smetaju oni. Vec sto su oni mozda i donekle nenamerno prouzrokovali. Rakija, THRASH I SINAN (ili Semsa, ili Halid ili Saban sta vec tu moze ici) sindrom. Fuj. Kao sto sam hteo da kazem prema bendu nema uopste ikakve mrznje i zapravo donekle zeljno iscekujem moju prvu priliku da se isutam malo na njihovim svirkama. Sad mi morate oprostiti, yet again, jer moram da pobegnem u, ubaci neku levu zemlju koja se obicno koristi u ovakvim ''humornim recenicama'' (u ovom slucaju Kirgistan, i da, note to self moram da prestanem da koristim toliko znaka navodnika jer postaje previse snobovski i pateticno sa moje strane) i isceznem Nadimacevim bandama za lincovanje jer u suprotnom ako me uhvate zenska (valjda?) pripadnica pola i njihova vatrena obozavateljka ce da mi odgrize moje ionako pateticne genitalije i ima da me potapaju u grotesknu mesavinu njihovog znoja i neke seljacke rakije, gde ce mi jedini lek biti da sam sebe isibam bicem i govorim isteraj zle misli, isteraj proklete zle misli. Ah da ocena, hmm recicemo 50 % iz gore navedenih valjanih cinjenica i ne deco, ne zaboravite sta je danas dogma - NE SERI SAMO KEC! Fuj.